Građanima treba reći da je u Srbiji Ustav stavljen van snage, promenjen političi sistem i uvedena diktatura

Građanima treba reći da je u Srbiji Ustav stavljen van snage, promenjen političi sistem i uvedena diktatura

3 maja 2013

Marina Ragus01Piše: Marina Raguš

«Vlada Srbije nema šta s kim da pregovara, odlučili smo da prihvatimo ovaj sporazum i sporazum će biti primenjen. Ostaje samo da vidimo kako da posledice budu što manje za narod, da se svi zajedno dogovorimo, ali oni ne moraju da ga podržavaju», izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić povodom neuspelih pregovora sa Srbima sa severa Kosova i Metohije. Prvi srpski ministar obrazložio je svoj stav da Vlada raspolaže svim mehanizmima da sprovede sporazum ali da ne želi da ih primenjuje: «Mehanizam je jednostavan-ukinete plate, ukinete radna mesta i rešili ste problem paralelnih institucija» Istim povodom prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je: «Briselski sporazum mora biti sproveden, a samo je pitanje kako to uraditi uz saglasnost Srba sa Kosova i Metohije» dodajući pritom da će «Srbija učiniti sve da dobije datum za početak pregovora sa EU, a da ne sruši svoju državnost». Tog poslednjeg dana aprila, sastanak Srba sa severa KiM sa članovima pregovaračkog tima (premijer i njegov zamenik) okončan je bez dogovora. Srbi sa severa Kosmeta traže ocenu ustavnosti briselskog sporazuma, posle toga referendum. Sledeći sastanak trebalo bi da se održi 7. maja. Ovako je izgledala još jedna u nizu runda razgovora povodom statusa severa južne srpske pokrajine održana u atmosferi medijskog spina koji je trebalo da utera strah u kosti građanima Srbije, podsećajući ih na periode sankcija, izolacija, raznih bratoubilačkih «Oluja». Iako je pregovarački tim Vlade Srbije pokrenuo rešavanje statusa severa KiM, kako je isticao zbog boljeg i uređenijeg života Srba koji tamo žive-na kraju se, ipak, ispostavilo da je namera Vlade Srbije bila drugčija. Dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora bila je okosnica Briselskih rundi razgovora. U potpuno izvesnoj atmosferi u kojoj je jedini očekivani rezultat mogao da bude da se Srbija odrekne severa Kosmeta i prepusti ga integrisanju u pravosudni sistem tzv. Kosova, pregovarački tim srpske Vlade u svoj sastav nije uključio one koje ovi «pregovori» i najviše dodiruju-Srbe sa severa. «Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa» srpski premijer parafirao je u Briselu (19. april) i time otpočeo novu fazu u stvari i u potpunosti antidržavne politike. Da li je ovo prejaka formulacija? Pokušaćemo da je obrazložimo:

Prvo, da se pozovemo na vrhovni zakonodavni akt Srbije-Ustav: «polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima» (preambula Ustava); «nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, necionalne ili verske mržnje» (Član 5, stav 3 u delu Političke stranke); «Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva» (Član 8, stav prvi u delu Teritorija i granica); «Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom». (Član 16, Međunarodni odnosi). Dakle, samo na osnovu navedenih odredbi Ustava Srbije jasno je da je ustavni poredak Srbije srušen političkim delovanjem partija na vlasti. Ili, postoji neko drugo tumačenje eksplicitnih ustavnih odredbi. Nije jasno zašto Ustavni sud Srbije samoinicijativno (jer bi po definiciji trebalo da bude nezavistan u svom radu, objektivan u proceni i dostojan svojih ustavnih ovlašćenja) nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti svih «briselskih sporazuma» kada se članom 168 Ustava Srbije daje pravo Ustavnom sudu da pokrene ocenu ustavnosti. Kakogod, zahtevi za ocenu ustavnosti «briselskih» sporazuma nalaze se pred Ustavnim sudom Srbije. Srbi sa severa KiM traže odluke po tim zahtevima. Odluka, sledeći uspostavljene pravne norme najvišim zakonodavnim aktom, može biti samo jedna a to je da sporazumi nisu u skladu s Ustavom. Odatle sledi i postavljanje odgovornosti za sve one koji potpisuju neustavne odluke, sporazume…

Drugo, da se pozovemo na Zakon o političkim strankama donet 2009. godine koji u delu Način organizovanja i delovanje političke stranke u članu 4, stav dva nalaže da «delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije» stranka koja prekrši pomenuti stav člana 4 prema Zakonu o političkim strankama snosi posledice koje predviđa član 37: «Zabraniće se rad političkoj stranci čije je delovanje suprotno članu 4 stav 2. ovog zakona ili koja se udruži u šire političke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. stav 2. ovog zakona» Sve i da Ustav i zakoni koji proističu iz njega nisu dovoljno dobri, takvi kakvi jesu predstavljaju obavezu za sve građane Republike Srbije! Njihovo nepoštovanje predviđa vrlo jasne sankcije. Ukoliko su Ustav i sledstveni zakoni stornirani od strane političke elite onda je to potpuno druga situacija. Trebalo bi onda reći građanima Srbije da je politički sistem promenjen i da je uspostavljena diktatura. Onda je i naše legalističko razmišljanje besmisleno. Samo…treba to reći! Kada smo već kod toga, partije na vlasti građanima Srbije treba da kažu i da su stornirale svoje programe:

Treće, da se pozovemo na političke programe partija koje ostvaruju najviše uticaja u vlasti: Prema programu SPS (11. decembar 2010) u tački 13: «Kosovo i Metohija je sastavni deo srpskog identiteta i državnosti. Za socijaliste Srbije Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija je nerazdvojni deo Republike Srbije, a rešavanje problema izazvanih nasilnom secesijom, nelegalnom i nelegitimnom agresijom NATO-a i jednostrano proglašenjem nezavisnosti najvažnije je državno, nacionalno, istorijsko, moralno i duhovno pitanje srpskog naroda i Republike Srbije. Istrajno ćemo insistirati na poštovanju i primeni rezolucije Saveta bezbednosti OUN br 1244 iz 1999. Godine kojom je potvrđen teritorijalni integritet Republike Srbije. Socijalisti ne priznaju, niti će priznati bilo koji akt, bilo ko da ga preduzme, koji je suprotan Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN br 1244» Osnovni programski ciljevi SNS u tački 1: «Očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Kosovo i Metohija je srce Srbije i sastavni deo teritorije naše države. Srbija ne može, ne sme i neće prihvatiti bilo kakav pokušaj otimanja delova njene teritorije i beskompromisno će štititi državne i nacionalne interese na svakom delu svoje teritorije». U tački pet programskih ciljeva: «Opredeljenje Srbije za ulazak u Evropsku uniju ne treba da bude sporno, ali Srbija u Evropu može da uđe samo kao celovita država, sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom.» Nadalje, u dokumentu SNS, «Bela knjiga Programom do promena» (oktobar 2011) Srpska Napredna Stranka insistira: « SRPSKA NAPREDNA STRANKA, kao državotvorna politička snaga, svesna težine situacije u kojoj se naša država danas nalazi nakon desetine godina vođenja neosmišljene, neiskrene i nedosledne politike po pitanju Kosova i Metohije od strane međunarodne zajednice, ali i svih vladajućih garnitura u Srbiji, namerava da uloži svu svoju energiju u iznalaženje dogovornog rešenja za ovaj problem koji opterećuje ne samo prošlost i sadašnjost, već i budućnost srpskog i albanskog naroda (…) Kao stranka koja svoju politiku gradi na opšteprihvaćenim evropskim vrednostima, SRPSKA NAPREDNA STRANKA smatra da je svaki dogovor koji priznaje isključivo realnost na terenu stvorenu sistematskim i kontinuiranim proterivanjem i etničkim čišćenjem srpskog i drugog nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije neprihvatljiv (…)SRPSKA NAPREDNA STRANKA namerava da blisko sarađuje sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cilju zaštite, očuvanja i obnove srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Neprihvatljivo je ukidanje srpskih institucija na severu Kosova i Metohije, jer one predstavljaju jedinu garanciju opstanka i zaštite srpskog stanovništva od diskriminacije».

Četvrto, u susret godišnjici (6.maj) održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji da se prisetimo šta su lideri dve najuticajnije stranke u vlasti govorili tokom predizborne kampanje: « Posle 5. oktobra ustanovljena je nova politika koja je donela uništavanje fabrika i isterivanje radnika sa posla i zato pozivam građane da promene takvu politiku 6. maja kako se ne bi dogodilo da žrtve ponovo glasaju za svoje dželate» (Ivica Dačić, predizborni skup u Kruševcu) ili «Ja sam za jaku, uspravnu, ponosnu Srbiju. Da nije bilo nas, ne bi bilo ni ovakve Evrope, ne dozvolimo da nas gledaju kao građane drugog reda». Skoro mesec dana pre ovih izjava, tačnije 18. Marta 2012. godine povodom spekulacija da zapadni deo međunarodne zajednice (EU i njen najznačajniji član SAD) vrše pritisak na Dačića povodom raspisivanja lokalnih izbora na KiM, evo šta je lider socijalista odgovorio: «Moj stav je potpuno jasan: dok je socijalista(Slavica Đukić Dejanović) na čelu skupštine i u prilici je da raspisuje lokalne izbore, nema mogućnosti da se oni ne raspišu». Tada je novinarima obrazložio svoj stav da «Srbija treba da raspiše izbore na celoj svojoj teritoriji i ona time nikoga ne ugrožava» kao i da «će Srbija poštovati Rezoluciju 1244, ali pre svega svoj Ustav, po kome su do sada bili raspisivani izbori i da za njega drugčija opcija nije postojala» Kao kandidat za predsednika Srbije, Ivica Dačić je u intervju za Kurir, između ostalog rekao: «Ono što želim da istaknem jeste, da, ukoliko budem predsednik Srbije, nikako neću dozvoliti da se srpskom narodu na Kosovu desi bilo kakvo stradanje, egzodus ili nedaj Bože da se ponovi Oluja. Insistiraću i dalje da se poštuje Rezolucija 1244, a ona u jednom delu predviđa vraćanje 1 000 srpski policajaca na Kosovo».  Tadašnji lider naprednjaka i kandidat za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić u razgovoru za Večernje Novosti rekao je i ovo: «Politika nije papir i matematika. Politika su ljudi, a oni će doneti odluku u skladu s tim kako su živeli i kome veruju da može da donese promene (…) smatram da je veoma važno da održimo u životu srpske institucije, bez rizika za bezbednost Srba, a to možemo tako što ćemo formirati opštinska veća proporcionalno rezultatima rada stranaka na parlamentarnim izborima. Time bismo sačuvali i srpske institucije i naše ljude na Kosovu i Metohiji»!

Mogli smo, naravno, da navedemo još pregršt primera koji su činili predizbornu kampanju prošlogodišnjih Đurđevdanskih izbora-međutim, s obzirom na temu nad temama kakva je Kosovo i Metohija čini se da je navedeno dovoljno da pokaže da aktualna vlast NIJE DOBILA mandat za politiku koja jedino može da se podvede pod antidržavni i nacionalni koncept. Kako drugčije možemo razumeti aktualne događaje koji su u direktnoj suprotnosti sa nacionalnim i državnim interesima Srbije koji su potvrđeni Ustavom Srbije (posebno kada se prisetimo programa i kampanja stranaka koje čine aktualnu vlast)?

Na kraju da se vratimo na sam početak: Sve su prilike građani Srbije su i ovaj put «glasali za svoje dželate»!

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *