GRČKI NOVINAR: „Neprijatelj vam je Srbija? NATO, vi ste sramota epskih razmera…“

Tweet

NATO alijansa danas ne nudi ni najmanju garanciju odvraćanja od egzistencijalne opasnosti sa kojom se Grčka suočava sa istoka, već joj, naprotiv, garantuje umešanost u svađe koje se nje uopšte ne tiču, rekao je ugledni grčki novinar Jorgos Harvaljas.

On je u autorskom tekstu za portal „Heleniskop“ istakao da Alijansa prihvata zemlje koje ne ispunjavaju osnovne demokratske kriterijume i otvara vrata nacističkim režimima, a s druge strane da Srbiju, jedinog grčkog saveznika, koju je bombardovao sam NATO, predstavlja kao njenog neprijatelja.

Autorski tekst Harvaljasa prenosimo u celosti:

„Nacionalna sramota epskih razmera u vodama Kasosa ponovo je na površinu izbacila sporno pitanje: S obzirom na nesposobnost našeg političkog osoblja, gde bi Grčka mogla da potraži oslonac kako bi se suočila sa stalnim turskim izazovima svom nacionalnom suverenitetu? Možda u… NATO -u? Bilo bi dobro da budemo svesni realnosti kako ne bismo imali lažna očekivanja.

Svrha uspostavljanja NATO-a 1949. godine bila je vrlo specifična. I legitimna. Počeo je kao savez država slobodnog zapadnog sveta, ujedinjenih pred avetom pretnje „crvenog totalitarizma“. A kako je Turska dospela tamo to je druga stvar, koju danas skupo plaćamo…

U svakom slučaju, razlog za osnivanje Atlantskog saveza bio je sasvim jasan. Granice u Evropi svakako su bile konsolidovane. I uopšte nisam siguran da su Sovjeti imali nameru i sposobnost da ih probiju i upropaste zemlje koje su bile pod uticajem Zapada. Ali komunistička opasnost je svakako postojala. Doživeli smo to i u Grčkoj, u najstrašnijim uslovima bratoubilačkog rata. Savez je, dakle, imao jasnu antikomunističku orijentaciju. Ali ne antirusku!

Usput su se malo zbunili. Suočeni sa potrebom za ‘ekspresnim oprostom’ (Zapadne) Nemačke kako bi bili bedem protiv sovjetskog ekspanzionizma, Amerikanci su zaboravili na denacizaciju. Oni su u suštini zaboravili da kazne Nemačku za njene gnusne zločine i pomogli su joj, opraštajući joj dugove, da obnovi svoju ekonomiju da ugnjetava evropski jug danas kroz nagrizene kolektivne strukture EU.

Sredinom 1950-ih, SAD su postepeno gurnule Nemce u Koaliciju i počele da popunjavaju mesta osoblja NATO-a svim vrstama nacističkih ološa. Ključni hitlerovci i ratni zločinci kao što su Adolf Hojcinger i Hans Špidel, umesto da budu u Nirnbergu i dobiju zasluženu kaznu, odjednom su se našli kao generali novoformiranog zapadnonemačkog Bundesvera i visoki zvaničnici NATO-a na ‘prvoj liniji’. Baš na vrhuncu Hladnog rata!

Imajte na umu ovo, jer sledi dug put u razumevanju kako se Alijansa postepeno udaljila od obaveza svoje osnivačke svrhe, i umesto da služi vrednostima demokratije štiteći zapadni svet od stvarnih opasnosti i različitih pretnji, našla se u angažmanu sa podmuklim ciljem: da promoviše vodeću poziciju američko-nemačke osovine u medjunarodnoj areni, imenujući kao neprijatelja svakoga ko potencijalno može da razmišlja suprotno. Danas Rusija, sutra Kina i tako dalje.

Ova percepcija nije daleko od geostrateškog pogleda na svet nacizma. Pogotovo ako se uzme u obzir da po logici „cilj opravdava sredstvo“ Alijansa prihvata zemlje koje ne ispunjavaju osnovne demokratske kriterijume, poput Turske, Skoplja ili Albanije, i otvara vrata nacističkim režimima, poput Zelenskog.

Danas NATO nije u stanju i ne želi da se nosi sa stvarnim pretnjama sa kojima se suočava zapadni svet, a to su divlja ilegalna kolonizacija, opasnost od međunarodnog terorizma i agresivne težnje radikalnog islama. Alijansa takodje ne formira nikakav koncept ispravnog i lošeg u sukobima izmedju svojih članica. Ona pere ruke i zatvara oči pred moćnicima koji svoje pozicije nameću ucenama i pretnjama.

Nažalost, videli smo to vrlo rano, takvih julskih dana pre pola veka sa ‘Atilom’ na Kipru. Razarajuća neaktivnost NATO-a primorala je Konstantinosa Karamanlisa da povuče zemlju iz vojnog ogranka Alijanse, u znak protesta. Ista nekativnost ispoljavala se i u krizi Imije.

NATO danas ne nudi ni najmanju garanciju odvraćanja od egzistencijalne opasnosti sa kojom se Grčka suočava sa istoka.
Naprotiv, nudi garanciju umešanosti zemlje u svadje koje se nje uopšte ne tiču. Ne treba uopšte biti rusofil da bi se shvatilo da je osetljivost pokazana u ukrajinskom slučaju krajnje licemerna i „a la karte“ i da nema nikakve veze sa ispravnom stranom istorije.

Grčka je takođe druga članica NATO-a. Poslednji put je svoje pravo na ravnopravno učešće iskoristila Karamanlijevim vetom za Skoplje. Danas su svi naši potencijalni neprijatelji na Balkanu unutar i izvan našeg jedinog saveznika, Srbije, koju je bombardovao sam NATO! Pored toga, Turska kontroliše i ucenjuje celu Alijansu kao regulatorni agent koji nameće svakakve hirove. To je jedina zemlja koja može i „kupuje“ sisteme oružja gde god želi. A kada dođe vreme za regrutaciju, ona igra „mudro neutralnog“ i razgovara sa svima koji su uključeni, a da se niko ne žali.

Nasuprot tome, Grčka, koja nudi ogromne usluge modernom dizajnu NATO-a otvaranjem računa kod tradicionalnih saveznika kao što je Rusija, tretira se kao siromašan (i… glup) rođak. Kada dođe vreme da dobije „protivotrov“ od SAD, čijim strateškim ciljevima prvenstveno služi uz ogromnu cenu sopstvenog pancira (zloglasne „praznine“), otkriće da je napunjen kao zaustavljeni razarači Bredli kojima je potreban… majstor Bob da krenu, LCS koji služe samo za pecanje i… umorni C-130 kojima je potreban džak novca da bi mogli ponovo da budu u upotrebi.

Prema svemu tome, čovek se zapita koje tačno vrednosti NATO promoviše i služi i kakve koristi ima Grčka od članstva u ovoj organizaciji.

Ako je romantično razgovarati o potrazi za trećim putem (s obzirom na to da ‘mi nismo Izrael’), naši političari bi sigurno trebalo da nam objasne kako to da naše učešće u NATO nagrađuje sve naše tradicionalne neprijatelje, izoluje stare naše prijatelje i na kraju nas… razoružava nas tako što dajemo sistem odbrane koji je plaćen znojem grčkog naroda izmišljenim saveznicima, kao što su Ukrajina Zelenskog i mula Saudijska Arabija!“.

Tweet