Грчки покер – пркос, бес и доминација

Grčki poker – prkos, bes i dominacija

14 jula 2015

Dragomir Andjelkovic 3843Piše: Dragomir Anđelković

Grci su rekli „ne“. Mnogi tvrde da im zbog toga prestoji pakleni period. Nemačka mora da demonstrira svoj bes. Inače može da joj se dogodi neka nova Grčka (ili više njih) od Pirinejskog preko Apeninskog poluostrva pa do EU istoka. Međutim, to je tek manjim delom tačno. Jedno je forma a drugo suština. Nemojmo precenjivati Berlin i njegovu moć. Uz sav uspon Nemačke posle pada Berlinskog zida, od tada do danas više puta se pokazalo da nad tom zemljom i dalje lebdi senka poraza iz 1945. godine. Evropska (geo)politika je suviše kompleksna da bi u vezi sa njom presudnu reč imao Berlin. On može da viče i preti, pa i da mlati rukama, ali od nekog drugog presudno zavisi kolika će biti razorna moć udarca pa i dali će njega stvarno biti ili će se samo raditi o simulaciji za svetsku i domaću javnost.

ZNAČAJ GRČKE

Kada su 80-ih godina – protivno raspoloženju javnosti većine evropskih država – Amerikanci razmeštali svoje nuklearne rakete širom Evrope, govorilo se da Evropska ekonomska zajednica nije ništa drugo do civilno krilo NATO-a. To je u mnogome bilo tačno. Slično ako ne baš isto važi i za njenu naslednicu – Evropsku uniju. I EEZ i EU mnogo toga su radile u skladu sa interesima Atlantskog pakta, odnosno polazeći od potreba njegove noseće zemlje za koju se sa mnogo osnova kaže da je, bez obzira na svoju prekookeansku lokaciju, vodeća evropska sila.

Tako su u svojstvu nagrade za ulazak u NATO, protivno svim od strane Brisela proklamovanim ekonomskim i tzv. reformskim standardima, u EU primljene Bugarska i Rumunija. Pre njih je, još daleke 1981. godine, u redove EEZ, i to uz po obimnu bez premca ekonomsku podršku, uvršćena i Grčka. Što se tiče Nemaca, oni su nalazili kako ekonomski tako i politički interes u tome da asistiraju takvim procesima. Da i ne govorim o proceni tamošnjih vodećih krugova da je opasno zanemariti volju velikog anglosaksonskog „brata“. A kakva je ona u vezi sa Grčkom, najbolje se vidi na osnovu dešavanja sa kraja Drugog setskog rata.

Kada su određivane zone dominacije velikih sila u Evropi posle očekivanog poraza nacističke Nemačke, Vašington i London su za Grčku, površno ideološki a dubinski civilizacijsko-geopolitički omraženoj Moskvi, dali veliki deo preostalog Balkana i pride deo Centralne Evrope. Kao deo tog „dila“ a ne zbog nečeg drugog, žrtvovan je i Draža Mihailović sa pokretom koji je predvodio. Zbog strateške pozicije pomorske Grčke u vezi sa kontrolom istočnog Mediterana, Bliskog istoka i Sueckog kanala, ona je za anglosaksonske sile od 19. veka – pogotovo u kontekstu nadmetanja sa Rusijom – dobila posebnu težinu. Ima je i danas, naročito u okolnostima kada tzv. „ukrajinska kriza“ ne jenjava.

RASKORAK PRIORITETA

Nemačka nema kud – to je druga strana medalje. Posle prkosnog grčkog odgovora mora da krene u ofanzivu. Međutim njeni dometi neće biti preveliki. Možda Grčka i napusti evro zonu, ali Nemačka neće smeti da u obračunu sa njom ide do kraja. Jer, Atina može da se okrene i od EU, i od NATO-a. Zato se, verujem, neće desiti bogzna šta posle grčkog referenduma. I da Merkelova to hoće, neće joj dati oni koji su od nje moćniji. A setimo se dešavanja na našim prostorima 90-ih godina prošlog veka. Ni rata, ni mira nije bilo bez SAD. Evropski faktori su samo mogli da budu mirođija u američkoj čorbi. Njihova uloga, uključujući i nemačku, namerno ili iz neznanja se preuveličava ali je ipak sekundarna.

Vratimo se Grčkoj. Tek što je okončan grčki referendum, nemačka kancelarka se našla izložena žestokim udarima uticajnog časopisa Špigl. Ma koliko se njegovo uredništvo trudilo da deluje „nezavisno“, te radi toga i optuživalo Amerikance za špijunažu – dobro se zna koliko je pomenuti nedeljnik povezan sa vodećim evroatlantskim centrima moći. Kakve god pesme da peva, u prelomnim trenucima one idu u prilog interesa NATO konzorcijuma. Na površini to nije uvek tako ali dovoljno je malo se zagledati u dubine geopolitičkih kombinatorika pa se vidi kako stvari zapravo stoje.

Sada Špigl brutalno kreće na Merkelovu zbog njenog nesavitljivog odnosa prema Grčkoj. Naprasno je stavljena u ravan sa nacistima kada se radi o odnosu prema najjužnijoj EU naciji. Do juče nije bilo tako. Stvar je u tome što je i evroatlantska zakulisa želela da obuzda Atinu. Cilj joj je bio da svi pomisle da će se na Grčku sručiti munje i gromovi ako ne poklekne. No, sada kada se to nije desilo, pragmatični prekomorski samozvani gospodari Evrope i njihovi EU sledbenici nastoje da primire Nemačku. Kruta Angela možda ne shvata dovoljno dobro logiku blefa i iznuđenog redefinisanja strategije kada se druga strana pokaže dovoljno prkosnom da istraje na megdan polju, makar duel pretio da na kraju za nju bude fatalan. Anglosaksonci su opasne račundžije i nije im uteha to što će neko platiti veći ceh od njih. Opet, nemačka istorija pokazuje da Nemcima neretko fali takva širina a i ne znači da je NATO stvarno baš toliko drag nemačkom srcu kao što se Berlin zaklinje. Kako god bilo prioriteti Berlina i Vašingtona se drastično razlikuju!

RUSKI FAKTOR

Predstoji nam period novog natezanja konopca između Atine i vodećih zapadanih sila, odnosno finansijskih institucija koje one asimetrično kontrolišu. Nemačka će hteti ali neće smeti da krene na sve ili ništa. Više će pretiti nego udarati a i tada će najavljivati gde bije kako ne bi Grcima nanela opasne povrede. I ako bude delovalo da je ozbiljno udarila na Grčku to će imati filmski karakter. Uistinu neće smeti previše da je ošteti. Grcima će biti ponuđen neki model opstanka. S druge strane i Atina će, na novim osnovama, biti spremna za neki kompromis. Dok se kočoperi tajno će se cenkati.

Trese se gora a rodiće se, siguran sam u to, ako ne baš samo miš onda zec. Neće se raditi ni o kakvoj većoj zverci. Jer, za Grčku je spasonosno postojanje ruskog medveda koji ne pristaje da bude obična atrakcija u zapadnom zoološkom parku. Da je kojim slučajem Rusija danas kakva je bila u doba Jeljcina, Grčka bi loše prošla. Ovako, u okolnostima kada se mnogi na Zapadu plaše Putinove Rusije i šanse koju će ona umeti da iskoristi te zato ozbiljno strepe od radikalne promene evropske geopolitičke konfiguracije – Grčka ima mnogo veći manevarski prostor.

Rusija joj pomaže samim svojim postojanjem i delovanjem na nekim drugim meridijanima. Tim pre što je u nekoj meri spremna da joj i na Balkanu priskoči u pomoć, odnosno u koordinaciji sa Grčkom i drugim ovdašnjim zemljama tu zaigra energičnije. To sve i mi treba uvek da imamo u vidu. I ovo malo naših preostalih nacionalnih interesa ne bi bilo očuvano da na Zapadu ne postoji strah od Rusije, odnosno da sa njom ne razvijamo parterske spone. Bliske veze sa Moskvom, odnosno izbalansirana spoljna politika, jedina je delotvorna kočnica kada se radi o obuzdavanju prevelikog pritiska na nas kao i Grke od strane vodećih zapadnih sila.

GRČKE POUKE

Atina to odlično razume. Otuda, nastaviće da igra kao i do sada. Malo ka istoku, malo ka zapadu a onda, uz zatezanje do granice pucanja, praviće izvesne kompromise da joj račun ne bi bio veći od koristi. Onda ponovo tako. I ništa epohalno neće se desiti. Niti će u skorije vreme biti – lično sam u to uveren – grčkog ekonomskog kolapsa, niti velike geopolitičke deobe karata. EU će za sada opstati. Isto važi i za evro, a sa njim ili bez njega Grčka će kako-tako ekonomski nastaviti da funkcioniše.

Možda joj predstoji razdoblje kada će delovati da se gase svetla ali ona se neće ugasiti a Atina će kroz muke sigurno lakše prolaziti nego da je krotko prihvatala da joj isključivo drugi kroje sudbinu. Donekle u ekonomskom, a svakako u velikoj meri u (geo)političkom pogledu, to bi trebalo da bude poučno i za nas. Šut nije u stanju da se bije sa rogatim ali nekada se i jačem ne isplati da se upliće u veće sukobe sa njim zbog nekog njihovog šireg smisla i posledica.

Razume se kuražna odlučnost slabijih mora da bude racionalna i na tim osnovama fleksibilna. Nije cilj da se dobije razbijena glava već izvuče neka korist, makar se ona ogledala u podnošenju manje štete ako je ona već neizbežna. U takvim igrama Grci su vekovima iskazivali mnogo veći talenat od nas. Doduše, u prilog im ide i specifičan strateški položaj odnosno činjenica da u njima Zapad ipak ne vidi „male Ruse“. Pravoslavci su i uz to prkosni, ali bar nisu i Sloveni. A mi smo sve to a nedostaje nam grčki levantinski pragmatizam i osećaj za meru. No, kako se kaže, nikada nije kasno za učenje a i mali napredak je bolji od nikakvog.

Zato bi oficijelni Beograd trebalo da ozbiljno analizira delovanje aktuelnih vlasti u Atini, odnosno višeslojno, često u velikom raskoraku između nominalnog i realnog, postupanje velikih sila u vezi sa tzv. „grčkim izazovom“. Ko u našim kuloarima vlasti u to i dalje sumnja, brzo će videti da je Evropska unija kojoj naša politička elita toliko stremi, običan politički patuljak (ništa manji od sterilnog EEZ), a da – kako bi naš narod to rekao – Vašington i dalje u Evropi kosi, dok Berlin samo vodu nosi.

(Pečat)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *