ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА ПАДА НА СРБИЈУ! Ово су НАТО планови за Србију

GVOZDENA ZAVESA PADA NA SRBIJU! Ovo su NATO planovi za Srbiju

8 avgusta 2018

Prva avio-baza NATO-a na Zapadnom Balkanu biće izgrađena u albanskom gradu Kučova, koji je u komunističko vreme nosio naziv Staljin.

Ta odluka je doneta nakon što je Severnoatlantski savet 11. jula rešio da izgradi bazu u rumunskoj Krajovi, a Bugarska je još u decembru tražila od SAD da razmeste stalni vojni kontingent na njenoj teritoriji, što je u kontekstu NATO strategije da gvozdenom zavesom odeli Srbiju i Srpsku od ruskog uticaja.



Tokom svedočenja pred Odborom američkog Senata za oružane snage, 9. marta ove godine, komandant snaga NATO u Evropi general Kertis Skaparoti je rekao da je jačanje ruskog uticaja u Evropi najveći problem na civilnom i vojnom planu.

On je rekao da Rusija koristi odnose s čelnicima Republike Srpske za podrivanje institucija BiH. General Skaparoti naglasio je da Rusija pokušava da spreči evroatlantski put pojedinih zemalja, a na pitanje koja je zemlja najveći problem odgovorio je – Srbija.

Na pitanje da li je to Srbija ili Republika Srpska, rekao je: „Srbija, kao država, ali uopšte srpska populacija na Balkanu.“ Komandant NATO-a je istakao da je potreban veći vojni i diplomatski angažman u regionu.

Planovi Majka Pompea

Američki državni sekretar Majk Pompeo dva meseca kasnije u svedočenju pred Spoljnopolitičkim komitetom Senata rekao je da Rusija nastoji vrlo agresivno da ojača svoje pozicije na Balkanu igrajući na kartu hibridnog sukoba, baš kao u Ukrajini, uz medijsku podršku, potkupljivanje lokalnih zvaničnika i energetsko vezivanje.

– Tome moramo da se suprotstavimo i za to će biti opredeljen dodatni novac, ljudstvo i drugi resursi u planiranju budžeta – rekao je senatorima Pompeo.

Ipak, senatori su ukazali da je nacrt budžeta za 2019. godinu srezao troškove za misije i operacije na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju, Makedoniju i BiH.

Pompeo je na to odgovorio da će „Rusi brzo videti da SAD ne zanemaruju Balkan“.

I Srpska problem

Prošle nedelje sa sastanka u Pantagonu o redovnom petogodišnjem planiranju jedna od poruka upućena preko medija glasila je da bi „jačanje vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu doprinelo miru i stabilnosti“.

Pritom, na skupu je rečeno da baza Bondstil na Kosovu ima svrhu odvraćanja sukoba Srba i Albanaca, ali da nema strateški značaj za SAD.

Zato se razmišlja o bazi u Tuzli (bivši aerodrom JNA kod Živinica) ili Brčkom, jer se BiH percipira kao glavna neuralgična tačka na Zapadnom Balkanu. Glavni argument je da bi baza u BiH osujetila napore Srpske da se otcepi.

Problem je što Bosna nije članica NATO-a, a predsednik RS Milorad Dodik odlučno odbacuje i pomisao da bi mogla to da postane.

SAD bi da zatvore Bondstil

Na skupu u Pentagonu je zaključeno da Bondstil uprkos veličini ima suviše nedostataka. Danijel Server sa Univerziteta „Don Hopkins“ objašnjava da Bondstilu nedostaje pista duža od tri kilometra, a da bi izgradnja odgovarajuće bila teška s obzirom na topografiju.

– Pentagon već dugo želi da zatvori Bondstil, jer ne služi američkim interesima i ne možemo ni da pretpostavimo da ćemo uvek biti dobrodošli na Kosovu – istakao je Server, inače albanski lobista, funkcioner Stejt departmenta u administraciji Bila Klintona i član američkog pregovaračkog tima u Dejtonu, nimalo naklonjen srpskim interesima.

Stižu pojačanja

Rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je po povratku sa samita u Briselu 11. jula da je NATO pristao da napravi stalnu bazu za 400 vojnika u Rumuniji, navodno zbog zabinutosti ove zemlje posle ruske aneksije Krima.

Johanis je rekao da će Alijansa multinacionalnu brigadu u Krajovi, formiranu prošle godine, unaprediti u stalnu bazu. Od ulaska u NATO 2004. godine Rumunija je NATO-u na raspolaganje stavila luku Konstanca, baš kao i Bugarska Atiju kod Burgasa, ali tamo nema stalno stacioniranih kontingenata NATO, jer Amerika ne želi da izloži velike brodove u dometu ruskih protivbrodskih raketa sa Krima. Plan Pentagona je da u Rumuniji bude stalno stacionirano 1.600 vojnika, a 2.500 u Bugarskoj.

Bugari su dali na korišćenje i aviobazu Graf Ignjatijevo blizu Plovdiva u koju su prebačeni vazduhoplovni kapaciteti armije SAD iz Nemačke. U planu je proširenje još tri baze: u Jambolu, Slivenu i Velikom Trnovu.

U Grčkoj NATO koristi luku Suda, na Kritu.

Edi Rama presrećan

Prema rečima albanskog premijera Edija Rame, Severnoatlantski savet odobrio je da NATO investira više od 50 miliona evra samo za prvu fazu modernizacije vazduhoplovne baze u Kučovi.

Albanija gotovo da nema ratno vazduhoplovstvo. Ono se sastoji od 11 lakih transportnih helikoptera, istina naoružanih, i četiri transportna aviona, a reč je o kineskoj varijanti sovjetskih dvokrilaca AN-2 projektovanih 1947. godine. Rama tvrdi da su u toku direktni pregovori sa SAD kako bi se dodatno modernizovali vazduhoplovni kapaciteti.

Vojni autoput

Ministarka građevine Zorana Mihajlović za narednu godinu je najavila gradnju prve deonice auto-puta Niš – Merdare – Priština. Ta trasa spojila bi auto-put od Albanske luke Drač do Prištine sa glavnom mrežom balkanskih auto-puteva do krajnjih tačaka: Istanbula i bugarskih luka Varna i Burgas.

Auto-put Drač – Priština nije ekonomski pravdao sebe i u Rusiji smatraju da je reč samo o kopnenoj vezi kojom bi NATO preko Niša brzo mogao da stigne na Istok Balkana. Srbija je potpisala sporazum koji NATO-u dozvoljava slobodno kretanje po našoj teritoriji.

Niko nas neće napasti

Sagovornici, stručnjaci iz oblasti odbrane i bezbednosti, tvrde da gradnja aviobaze u Albaniji ne predstavlja potencijalnu pretnju.

– I Srbija je preko Partnerstva za mir značajno unapredila veze s NATO. U ovom trenutku nemamo informacije da se neka susedna država sprema da nas napadne, a tu mislim i na Albaniju. Albanska vojska je 1997. počela da obučava i naoružava teorističke grupe koje su zatim prebacivane na Kosovo. Do danas se to nije promenilo. Međutim, za Srbiju je osnovni bilateralni problem to što Albanija priznaje nezavisnost Kosova – ističe Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.

Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da je reč o nacionalnim centrima koje NATO sufinansira u gradnji zbog zajedničkih potreba.

– Uostalom, ni baza Bondstil na Kosovu nije u vlasništvu NATO, već Kfora, a pritom u pokrajini postoje mnogo veće baze – naglašava Radić i dodaje da ne treba praviti famu od gradnje vojnog aerodroma u Albaniji.

On objašnjava da će NATO delom finansirati izgradnju te aviobaze, jer je Albaniji potrebno da ima pristojnu strukturu, pošto je postojeća veoma zastarela.

– Tom logikom može se reći da NATO isto planira i u Srbiji. Naime, Turska je kao punopravna članica NATO-a donirala Srbiji 10 miliona evra za obnovu aerodroma u Lađevcima (civilnog dela) – naglašava Radić.

(vesti-online. com)

KOMENTARI



10 komentara

  1. Nina says:

    U odnosu na Crnu Goru ta NATO avio baza u Albaniji za Ramu je prednost u jer iz njegove Albanije nadziraće se i Crna Gora. Kočeva je u južnijem delu Albanije blizu mesta Berat nije daleko ni Fjer. Preko na italijanskoj obali je Brindizi. Kočeva je bliže morskoj obali nego granici sa Grčkom, a odatle mogu najpre da kontrolišu ulaz u Jadransko more iz Jonskog mora. Ako gledamo na istok Kočeva je naspram severa Grčke. Sva četiri pomenuta bugarska mesta su u istočnijem delu Bugarske. Jedino Krajova (Rumunija) jeste nama bliža, od Krajove do Vidina cestom ima 102,84 km, a vazdušna linija je nešto kraća 82,84 km.

  2. Miraš says:

    Izbor baze u Albaniji govori nam da neće dozvoliti da nekadašnja članica Varšavskog pakta Albanija ponovo se prevrne i preokrene ka prethodnim partnerima tj. ka Putinovoj Pravoslavnoj ("gasnoj") uniji. Zatim znaju da je NATO omiljen kod albanskog stanovništva a o tome uvek vode računa jer čuvaju sopstvenu kožu. U Crnoj Gori znaju zašto su prevarili narod uz pomoć domaćeg rukovodstva, znaju veoma dobro zašto nije održan referendum gradjana o NATO-u u Crnoj Gori. Takodje znaju kako su pre toga nameštali priču o pokušaju državnog udara da bi imali njima pouzdanog slugeranju Mila na vlasti. Da, da. Kadtad u Crnu Gori doći će zna se ko - Srbija. Evo potvrdih Trampu njegovu sumnju, čisto da mu učinim.

  3. rajkoo says:

    Beze ameri iz Bondstila, pojede ih rak, njiheve bombe su se njima vratile kao bumerang a tako ce i siptari da prodju. Prete nam iako nisu prokrstarili Srbijom, misle oni da bi to bio rat po gradovima - ma ne bato, upali bi natovci u gerilsku borbu i ne bi znali sta ih je strefilo. Ako misle da stvarno osvoje Srbiju neka razmisljaju o nekih dva milina vojnika kako bi teritorija bila pokrivena. A sto se pretnji tice, imali smo i ruske tenkove na nasim granicama pa trt Milojka.

    • Miraš says:

      Rajkoo Jedino to nam preostaje da budemo gerila jer od prošle godine Srbija je zvanično članica mini NATO-a grupa Helbrok, i još pre toga Srbija je potpisala tri teška sporazuma SOFA, IPAP i NSPA sa NATO-alijansom. Celokupna konstrukcija ne dozvoljava da Srbiju smatramo vojno neutralnom, a praktično Srbija je izgleda članica NATO-a pa makar je zvali "mini članica". ... Hladni rat počeo je u februaru 1948.godine u Čehoslovačkoj, a već u martu Staljin je počeo da pravi reda i u Jugoslaviji. Rezolucijom Informbiroa u junu 1948.godine istorijsko NE rekao je Staljin Brozu, a ne kao što su nas obrnuto učili. Broz je tada spašavao živu glavu te se okrenuo Zapadu. Tako je počela Titova veza sa NATO-om te je napravljen Balkanski pakt (vojno-politički savez) izmedju Jugoslavije, Grčke i Turske u aprilu/maju 1953. godine. Grčka i Turska tada su bile već više od godinu dana članice NATO-a, od februara 1952. Time je Jugoslavija de facto (u praksi) postala članica NATO-a, iako de jure (pravno) nikad to nije bila. Napravljena je konstrukcija po kojoj članice NATO-a, u slučaju napada štite komunističku zemlju, dakle, indirektno, NATO je Jugoslaviji dao garancije za slučaj sovjetskog napada. Uporedite taj Balkanski pakt (Jugoslavije i dve članice Nato-a) sa borbenom grupom Helbrok Srbija plus 3 članice NATO-a Rumunija, Bugarska, Grčka i još Ukrajina i Kipar. Srbija je 2017 godine postala deo borbene grupe Evropske unije HELBROK koja je pod kontrolom NATO-a, a da vlasti Srbije ćute zašto. Sudeći po zemljama-članicama, a pored Ukrajine i Kipra, grupu čine Rumunija, Bugarska i Grčka, reč je o mini NATO-u na Balkanu. Samo je vojni analitičar Aleksandar Radić prokomentarisao: "Kada je reč o pristupanju Srbije toj formaciji u vojnom smislu naša zemlja ne dobija mnogo, ali članstvo je očekivano, jer je u skladu sa opredeljenjem Srbije da bude članica EU, a pre toga, logično, treba da bude član takvih formacija". Od ranije Srbija ima sklopljena tri teška sporazuma sa alijansom SOFA, IPAP i NSPA već po kojima ima obaveza prema NATO alijansi kao da je članica, samo nema prava kao članica. Ali ta prava Srbija ima indirektno preko ulaska u Helbruk. Da li je Srbija več sada de facto članica NATO-a a da to nije sprovedeno i de jure (pravno)? Time su ne samo obišli nego prevarili su naš narod koji u velikoj većini ne želi da njegova država Srbija bude NATO članica! Ujedno ovo izgleda kao no-no Rusiji ako bi htela da pomogne srpskom narodu.

    • Miraš says:

      U Ministarstvu odbrane Srbije tada su objasnili da će u borbenim snagama Evropske unije (Helbrok) Srbija učestvovati sa jednim vodom Vojne policije, do pet štabnih oficira i predstavnici kancelarije za civilno–vojnu saradnju. Učešće Srbije biće operativno do 2020. godine. Pričali su uglavnom kako ta borbena grupa ni neče biti operativna, ali samo da posle ne izrodi se to u nešto puno veće i po nas gore. Bila je ta vest i ovde na Intermagazinu: ZAŠTO VLASTI SRBIJE ĆUTE O OVOME? Srbija ušla u vojni savez HELBROK – mini NATO 28 septembra 2017. Zatim upravo je objavljena vest: ŠTA TO PRIČA DUŠAN KOVAČEVIĆ? Evo kakve su mu namere 8 avgusta 2018. On izmedju ostalog kaže: „To što smo okruženi sa 40 miliona ljudi u NATO-u je suština i problem, pa i rešenje onoga što nas danas muči“, ocenio je Kovačević. Nije rekao na kojih 40 miliona stanovnika misli ali samo ove tri NATO države iz borbene grupe Helbruk imaju blizu 40 miliona: Rumunija ima 19,5 miliona stanovnika, Bugarska 7,2 miliona, Grčka skoro 11 miliona. Pored te tru tu su još Madjarska, Hrvatska, Albanija.

  4. Velika Metla says:

    Rajkoo,".... imali smo i ruske tenkove na nasim granicama pa trt Milojka." Pojasni malo!

    • Miraš says:

      TRT Milojka bila je trostruka. Prva trt M pristigla je Brozu od poznatog Brke. Druga trt M pristigla je mnogima zbog njegovog straha i političkih čistiki u zemlji koje su usledile. Treća trt M bila je nuklearna iz Amerike, ali i pretnja samom Zapadu. ... Istorijsko NE rekao je Staljin Brozu, a ne obratno kao što su nam predstavljali. Broz se u strahu okrenuo Zapadu a oni su sa njim imali šansu da dobiju celu jednu zemlju kao disidenta. To im je odgovaralo za južno krilo NATO-a. Zbog tog straha naredio je i veoma represivne političke čistke u zemlji. NATO mu je obećao pomoć i zaštitu od Sovjeta preko Balkanskog pakta u kom su bile još Grčka i Turska, tada obadve NATO članice. Ali Varšavski pakt imao je tada veliku prednost u konvencionalnom naoružanju te su procenjivali da u slučaju napada sovjeta da bi odbranili Jugoslaviju morali bi koristiti nuklearno oružje. TRT MILOJKA treća bila je najveća. bila je to opasnost i za Zapad jer nuklearno naoružanje imalo je i SSSR. Bila je to opasnost od izbijanja trećeg svetskog rata i to nuklearnog pa još zbog Jugoslavije.

    • Miraš says:

      Smatraju da su tada dve velike sile počele da uvode posebne kanale da bi izbegli takve potencijalno opasne konflikte. Zapad je planirao i da primi Jugoslaviju u NATO, a za to je V.B. postavila uslov samo ako se Jugoslavija demokratizuje. Milovan Djilas je postao veliki pristalica takve demokratizacije, ali ona na duže staze nije odgovarala Brozu, Madjarska revolucija 1956 bila je napravljena sa ciljem da se i oni istrgnu iz Varšavskog bloka kao Jugoslavija. Ali Broz tada nije podržao Madjarsku. On se pomirio sa SSSR da mu demokratizacija ne bi došla glave. U medjuvremenu umro je i Staljin , a kažu da je i on hteo pomirenje. Sa Nikitom Hruščovim je Broz iizgladio odnose - tkzv. istorijsko pomirenje. Do tada Jugoslavija je primila značajnu vojnu pomoć sa Zapada, oko 90% dogovorenog, te 1957.godine Tito je prekinuo saradnju sa njima.

  5. milorad says:

    bonsstil je baza narko kartela u američkoj arimiji, sasvim je logično VOJNO gledano da vazdušna baza US armije bude eventualno u albaniji. Sa strateške tačke amerikanci traže državu domaćina u evropi(prvo su mislili da to bude bosna pa su nešto kao probali sa hrvatskom onda su muljali ovde kod nas u srbiji, ali iz mnogih strateških i političkih razloga to nije moguće a sada su i sami shvatili tu činjenicu) koju če moči totalno da kontrolišu i da zadrže kao uporište kad budu izbačeni vojno iz evrope i kada se NATO bude ugasio.Ovo je sad strateška i politička odluka u albaniji dok je bondstil bio interna mučka narko kartela u armiji i obaveštajnih agencija. Zato bondstil ima malu pistu, za transport opijuma sa istoka i ne trebaju baš veliki avioni to je svega par hiljada tona robe.Ovo je DOBRA VEST za ceo region(sem za šiptarsku narko mafiju,)ako se bondstil zatvori dotok droge i sa njime i dotok para za finansiranje raznih terorističkih para-vojski će biti zaustavljen,i postoji dobra šansa da se cela politčka i bezbednosna situacija na ovim prostorima značajno poboljša.

  6. Cp6a says:

    Ha, ha... Zoran Dragišić i Aleksandar Radić - dokazani NATO lobisti. Izbor "analitičara" do jaja za objektivan članak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *