ХАОС И ПАНИКА СРБОМРЗАЦА – У Београд стиже владар…
10 августа 2020
Чим је најављено да Стефан Немања, владар и родоначелник Србије, стиже из Русије у Београд, део овдашње елите обузела је некаква неартикулисана паника. Али, и јесте мало незгодно то што ће грандиозни споменик у престоници сведочити својом велелепношћу да овај народ постоји више од миленијум.
Тешко је рационално и простодушно објаснити зашто представници грађанске јавности већ нервозно негодују због доласка Стефана Немање из Москве на Савски трг у Београду, где ће доминирати својим ауторитетом у годинама, деценијама, а надамо се и вековима који долазе.
Стиже Стефан Немања из Русије у Београд
Није Стефан Немања идеолошки споран, пошто у 12. веку кад је успостављао темеље Србије, идеологија није ни постојала. Није Стефан Немања ни четник ни партизан, ни власт ни опозиција, није ни левичар ни десничар, ни суверениста ни глобалиста, ни либерал ни конзервативац, да би га неко оспоравао.
Па ипак, „сензибилна чаршија“, показује знаке дубоке узрујаности јер је славни руски вајар (баш је морао да буде и руски…) направио маркантни споменик родоначелника овог народа, који ће већ до краја године да устане у својој величини и да погледа уз Немањину улицу све до Славије и Храма Светог Саве.
Чудно је, наиме, да се оспорава и естетика споменикa, чувеног руског скулптора Александра Рукавишњикова, а да то дело још није виђено уживо већ само на фотографијама и пројектним мапама. Иако се, наравно, о стручним и визуелним аспектима може и треба полемисати.
Чудно је и да се, унапред, без да се доживи његова монументалност, оспоравају његове димензије с обзиром на историјску улогу и снагу утемељитеља нашег, великог жупана, Светог Симеона Мироточивог.
А једино право питање које се може поставити је, зашто Београд тек сада добија споменик Стефана Немање. Како су толики векови прошли да зачетник прве српске династије није већ добио своје заслужено место у српској метрополи.
Кампања против родоначелника
Надреално или не, али у најбољем духу филозофије самопорицања, већ креће кампања против Стефана Немање, који стиже међу Србе после готово хиљаду година.
Покушаћемо да разумемо зашто отац Светог Саве и Стефана Првовенчаног, задужбинар Ђурђевих ступова, Студенице и обновитељ Хиландара, уједа у срце једну малу али гласну и добро распоређену идеолошку војску.
Стефан Немања сведочи о трајности и величини српског народа као европског баштиника хришћанске цивилизације. Он није, како еврограђанисти кажу, пример „посељачивања“ Београда, већ управо те површне оптужбе говоре о дубокој малограђанштини тих критизера.
Немања је све супротно – кључни доказ самопоштовања и утемељености народа који тек са тим особинама може да буде космополитски достојанствен и да се са поносом равноправно отвори за све цивилизације и културе.
Немања је непријатан сведок аутентичности, аутохтоности, непролазности и величине овог народа и управо због тога што представља сушту супротност концепту „банана републике“ и скоројевићих симбола, јесте трн у оку.
Смета онај ко нас је створио
Не сметају српским грађанистима споменици кључних владара уграђених у темеље држава од Америке до региона – на пример, споменик Фрање Туђмана у Загребу или на тврђави у Книну, јер је он оснивач хрватске државе. Али, смета кад Срби имају родоначелника из 12. века, а не из деведесетих година 20. века.
Не би сметало пуританцима да се у Београду подигне велелепни споменик евроинтеграцијама или анационални маузолеј, попут Куће цвећа, посвећен отварању поглавља на путу ка ЕУ или „прозападним реформаторима“.
Не би им сметало и да спомен обележје добије и „незнани јунак“ који је највише допринео евроатланској будућности или доследни борац за заштиту апстрактних људских права „обесправљеног“ народа.
Не би им сметало и да се подигне споменик који ће, неком постмодерном уметничком формом, симболизовати српску инфериорност, понизност, слабост. Који ће се, повијен и снужден, извињавати свима и љубити скуте свакоме.
Али смета усправни Стефан Немања. Смета онај ко нас је створио. Смета онај који је успоставио духовну и националну вертикалу.
Спремни су урбани европејци да се боре за све називе улица које представљају братство и јединство, петокраку и деценије неискрене СФРЈ љубави, али нипошто се не може, бар пристојним ћутањем, подржати историјски великан који је овај народ уписао у хришћанску непролазност.
Срећом, већина грађана Србије с великом радошћу већ осећа долазак свог родоначелника. Владара. Већина народа зна да Стефан Немања не припада тренутку, политичкој кампањи, владајућој или опозиционој странци, градској или било којој другој власти.
Српски народ у Београду, Новом Саду, Крушевцу, Призрену, Косовској Митровици, Бањалуци, Требињу, Подгорици, Пљевљима, Бару, Вуковару, Србу, Бечу, Чикагу, Пекингу, зна да Стефан Немања долази да би остао.
За вечност.
(Спутњик)
KOMENTARI
9 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
Cp6a says:
Ма шта грађанисти?! Овде, на овом порталу, "патриоте" има да га развале.
petrovgrad says:
Šta me briga šta misle petokolonaši. Živela Srbija. Kome nije dobro neka ide iz Srbije.
da da says:
Stefan Nemanja je prvi srpski vladar koji je postao katolički-papin vazal i zato su zapadne hijene njega uzele kao početak srpske istorije,eto to traje od 1878 kada su Srbiji otete zapadne zemlje od Drine koje su uvek bile srpske,osim kada su ih turci ili austrijanci okupirali..To stanje traje i dan danas,samo što nam sad otimaju i južne zemlje koje smo jedva oslobodili u to vreme,crna gora,stara srbija i kosovo i metohija,a skadar iako smo oslobodili morali smo povući vojsku,jer bi onda i pola grčke vratili pod srpsku čizmu jer je to naša zemlja..sveta gora,solun itd itd...
Ivke says:
Bre propaganda ... a sta je sa svim vladarima pre Nemanjica koji su pobili staroverce???????? Hocu bre Imanjice a ne Nemanjice
Istina says:
Nije to svedocanstvo o postojanju vise od milenijuma, Srbi postoje vise od 12000 godina po pisanim tragovima. Ovaj tekst je previse tendenciozan. Na kraju Nemanjici su njemackog porjekla.
Ivke says:
Tako je OD Nemi tako smo zvali nemce
Риста says:
Није ми јасно да је то, бар мени тако изгледа, скривано од јавности и да је то Спутњик морао да објави. Нама сам заволео Спутњик. Неко је морао да наручи тај споменик а тај неко није тајкун а није ни тракториста. Овако дело се не прави на часну реч. Мислим да смо сви дирнути и да ће нам ово бити дивна животна радост. Бар мени. Не видим зашто се неко противи томе, нити такве сматрам неким важним личностима. То бре неки дрипци. Али ај мало и о споменицима. Данас Срби пролазе кроз последице Титових превара и подвала Српском народу и нису баш одушевљени Кућом цвећа. Пре свега, она јесте дигнута Титу, али није само споменик једне дириговане ере која нас увела у трагедију, него и споменик српске културе и живота. Највећа глупост би била када би Срби то уништили бесни на своју прошплост. То је сведочанство прошлости, увод у једну од најтежих криза које нама не мањкају живећи на овим ветровитим путевима, на вечитој тачки судара Истока и Запада. На нашој земљи, нашим жртвама је спречен даљи продор Турака у Европу. Нисмо ми то сами зауставили, него су касније и Европљани имали обррачуне са Османлијама, али преко Срба је пукла та силна империја иако је трајал дуго на нашим просторима. То је наша историја и сва деца треба да је уче. Неће се та историја истопити са рушењем споменика него ће нам послужити да објаснимо деци да је то био један од тешко последичних периода Српске историје. Неће Тита нико хвалити, али то је симбол наше прошлости и упозорење за будућност. А наше споменике треба да обновимо, да изградимо нове и да причају покољењима како се живело. Некад напредно и добро, некад са тешким последицама и тако даље. Споменици једног народа се морају поштовати, били они сећање на нешто добро или сећање на нешто лоше. То су неми учитељи шта треба урадити понекад, шта треба прескочити или се изборити да се не догоди. Они су историја која нас потсећа и учи.Ми не волимо данашњег краља, али његов отац је водио Србију и не видим разлога зашто би тај део историје брисали? Споменик је сведочанство успеха, промашаја и свега што смо прошли. Треба подићи и споменик Дражи, не као "па када смо Титу, може и Дражи". Не зато, не треба дизати споменике за инат него као сведочанство шта смо радили и кроз чега смо прошли. Споменике не треба ни волети ни мрзети. Споменици су ту данас уче и потсећају, били они нама драги или не. А Србима недостају споменици као споменик Стефану Немањи и треба их градити.
Zorana says:
Te price o drugosrbijanskim gradjanistima i njihovim bolesnim izjavama su zabava za primitivan i zaostao narod, a plasiraju se u saradnji ucica i djilasa. U Srbiji nema srpske pozicije. Postoji samo globalisticka agentura na vlasti i u laznoj opoziciji, koja vam prodaje tezu i antitezu da se zabavljate dok oni unistavaju zemlju. Fore za naivcine.
uddu says:
Kada na vlast u Srbiji dođu pravi srbi,narod će saznati istinu o Nemanjićima i istoriji pre njih.Koliko vremena je prošlo od doba Nemanjića do danas,isto toliko vremena srpske istorije je bukvalno izbrisano i to će se kad-tad dokazati.Cela Evropa je dala vojnike za krstaške ratove,ukupno mislim da je bilo 8 krstaških ratova,i letopisci koji su putovali sa svojim vojskama,svi su pisali da su srbi još u 6. i 7. veku imali državu i svoje dinastije koje su vladale mnogo,mnogo,godina pre Nemanjića.Velike dinastije kao što su Svevladovići,Oštrivojevići i ostale ,stotinama godina su vladale srpskim zemljama.Šta mislite zašto kod srba bukvalno ni ne postoji prezime Oštrivojević a ni ime Oštrivoj? Isto tako,nisam siguran da li postoji i prezime Svevladović a i srpsko ime Svevlad.Kako je moguće da je nekada 300 godina vladala Srbijom dinastija Oštrivojevića a danas ne postoji ,ni to prezime a ni ime ?Pitate li se zašto ?E ja mnogo razmišljam o tome i uvek dolazim da jednog te istog zaključka: A to je da su stoposto upravo Nemanjići izbrisali svaki pisani trag o dalekoj srpskoj istoriji ,i to sa ciljem da sebi dodele slavu stvaranja srpske države !