HAOS U AMERICI DAJE TRAMPU ŠANSU ZA REIZBOR
23 januara 2023
Stručnjaci i dalje vide Donalda Trampa kao kandidata za sledećeg predsednika SAD, piše Tajms.
Štaviše, u Sjedinjenim Državama se dešavaju skandali jedan za drugim: Ili je Bajden optužen da na neprikladan način čuva tajne dokumente, ili se kongresmeni ne mogu dogovoriti oko kandidata za govornika. A svi ovi problemi samo dodaju poene Trampu, kažu politički analitičari.
Donald Tramp već nekoliko nedelja zauzima neobično sporedno mesto u američkoj politici, piše Tajms, pošto je pažnja svih usmerena ili na Bajdenove tajne dokumente ili na republikanske sporove u Kongresu. Ipak, sledećeg vikenda će se vratiti u prvi plan, predviđa autor članka, jer je zakazan prvi politički govor u godini.
Osim toga, u SAD uskoro počinje izborna kampanja, a Donald Tramp važi za jedinog pravog pretendenta za šefa u Beloj kući. Ali on ima još mnogo toga da nadoknadi, jer su prošlogodišnji izbori za njega bili katastrofa, piše autor članka.
Zatim je promovisao svoje kandidate ako su podržali njegovu ideju da je on zapravo pobedio na izborima 2020. godine. Međutim, skoro svi su izgubili.
Pored toga, u decembru se komitet koji istražuje upad na Kapitol zalagao za podizanje četiri optužbe protiv Trampa, uključujući pomaganje ustanku. Pored toga, Trampova kompanija je kažnjena sa 1,6 miliona dolara zbog poreske prevare.
Međutim, postoje stručnjaci koji Trampa i dalje vide kao kandidata, pa čak i predsednika SAD u budućnosti.
„On je i dalje lider stranke i najveći kandidat za nominaciju za 2024.“, rekao je bivši kongresmen Džo Volš, preneo je autor članka. A Kelijan Konvej je napisala u svom tekstu: „Odbijanje Trampove kandidature za 2024. ili pisanje njegove političke čitulje je glupa ideja. On podnosi napade i izbegava krivično gonjenje kao nijedna druga javna ličnost “.
Nedavno su stručnjaci već sproveli oko 100 anketa na temu predlaganja kandidata republikanaca. Istovremeno, ako ispitanici moraju da biraju između Trampa i njegovog glavnog rivala, guvernera Floride Rona DeSantisa, onda ovaj drugi ima prednost. Ako bude više kandidata, onda je Tramp u prednosti. Kako ističe urednik The National Interesta Jacob Heilbrunn. Jedina stvar koja ga može spasiti je ponavljanje 2016. godine, kada smo imali bitku za republikanske kandidate i Tramp je mogao da prikupi dovoljno glasova.
Sada, pored DeSantisa, postoje još najmanje dva moguća kandidata samo iz Južne Karoline: senator Tim Skot i bivša guvernerka države i bivša izaslanica pri UN Niki Hejli. Među ostalim kandidatima su bivši državni sekretar Majk Pompeo, bivši potpredsednik Majk Pens i bivši guverner Merilenda Lari Hogan.
Osim toga, Trampu na ruku idu dva nedavna skandala u političkom životu SAD, napominje autor članka. Reč je o borbi za izbor predsednika Predstavničkog doma, koja je završena pobedom kandidata Trampa. Kao i izveštaji da je Bajden čuvao tajne dokumente u svojoj kući i kancelariji.
A sledeća kriza koja se nazire mogla bi još više pomoći Trampu. Kongres sada raspravlja o povećanju gornje granice američkog državnog duga, a ako ovo pitanje ne bude rešeno, ekonomske posledice po obične Amerikance biće katastrofalne, predviđaju ekonomisti. Trampu je potreban haos , jer ako dođe do finansijske depresije, ne može se isključiti nikakav ishod, pa čak ni njegova pobeda, zaključuje autor članka u Tajmsu.
(Webtribune.rs)
KOMENTARI
2 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Gagi says:
Isto kao svugde u svetu, predsednik je samo eksponent dominantne volje raznih drzavnih profitnih grupacija. Moze malo da se "ocese" u svojoj narcisoidnoj teznji da je "neko", ovi nevidljivi i iz pozadine vuku konce. Predsednik drzave je obican klovn koji ima ulogu da zamlacuje narod, to radi zbog svoje urodjene teznje i raznih zivotnih okolnosti da najzad u zivotu bude NEKO. Ta licna frustracija, NIKAKO ne garantuje da ce ta osoba biti uspesna. Nego, razbojnicki i na prevaru se zbog svojih frustracija nametne i upropasti celu istoriju i zivot naseg naroda. Zabrinjava cutanje strucnjaka u toj oblasti, jesu li stvarno "zadovoljni" postojecom drustvenom situacijom i srecni sto zive besplatan "savremeni" zivot. Dokle ce sve TO da traje.
Kosovac says:
17.01.2023. godine je Newsweek objavio interesantnu konstataciju Donalda Trampa: „Tramp: The FBI (Fake Bureau of Investigation) & the Department of Injustice“. Po našem, ne bi se FBI nazivao tako, nego bi se nazivao JBI. (Jebeni Biro Istrage). Naravno, nije sporno to što Amerika ima svoje čuveno Ministarstvo Nepravde. Sada sam i shvatio zašto je Donald Tramp velika ličnost – ne samo po tome što je dokazani borac protiv sorošoida. ………………..Donald Tramp i Vladimir Putin predstavljaju nadu za čovečanstvo. Ako njih sorošoidi onemoguće, svi normalni i pošteni ljudi celog sveta su (smo) najebali. Inače, ova situacija sa Ronom de Santisom je već viđena. To ukoliko se desi da se De Santis kandiduje za predsednika Amerike, on će automatski da smanji broj glasova Trampu, i omogućiće opet pobedu nekom američkom demokratskom sorošoidu. Ko ima vremena i strpljenja, neka pročita ovaj prilog, slobodno, nisam ga ja pisao: ……………….. Malo je dugačko za čitanje, ali ko ima strpljenja, dobiće neka mnogo dobra saznanja: ……….Na ostrvu Džekil, bankari zaverenici završili su posao usvajajući dve moguće verzije predloga za osnivanje i ustrojstvo centralne banke SAD. Glavni autor obe verzije osnivanja centralne banke SAD je bio Pol Moris Varburg. Naravno, u skladu s dogovorom na sastanku, ni u jednom predlogu se nije spominjala reč centralna ili banka. Obraćajući se, nekoliko meseci kasnije, Udruženju američkih bankara senator Oldrik je kategorično izjavio: "Pred vama nije predlog organizovanja jedne banke, već je to predlog za osnivanje samo jedne korporacije svih banaka zemlje čiji su ciljevi unapred određeni". Oldrik je govorio o prvom ostrvskom predlogu. Pošto njegov predlog nije ni stigao do Kongresa i Senata, odnosno nije prošao dalje od Nacionalne monetarne komisije čiji je predsednik bio, na scenu je stupio kongresmen Karter Glas (Carter Glass). …..Glas je bio predsednik Komiteta za bankarstvo i promet novca, najoštriji kritičar Oldrikovog predloga i stari protivnik uspostavljanja centralne američke banke. Kao kontrapredlog Glas je, uz snažnu podršku štampe, izneo predlog ZAKONA O SISTEMU FEDERALNIH REZERVI. Bila je to, ni manje ni više, druga verzija predloga teksta s ostrva Džekil. Kongres i Senat su bili spremni da podrže Glasov predlog ali se, kao NEPREMOSTIV problem, pojavio predsednik SAD Vilijem Hauard Taft (William Howard Taft). On je javno obznanio da će taj predlog Wall Streeta - kako ga je sam nazvao, ukoliko uopšte stigne do njega, odbiti da potpiše i to, ako ni zbog čega drugog onda zbog činjenice da Kongres SAD nema ustavno ovlašćenje da bilo kome prepušta pravo da u njegovo ime i za njegove potrebe štampa i distribuira novac. Do tada, Taft je već bi poznat kao beskompromisni borac protiv monopola nekoliko velikih kompanija među kojima je US Steel bila na prvom mestu. Potpisao je osamdeset antimonopolskih zakona i oštro se protivio svim pokušajima smanjivanja ustavnih prava i građanskih sloboda Amerikanaca, a osnivanje centralne banke je, po Taftu, bila osnova za svako dalje manipulisanje ljudima. Taft je bio snažno podržavan od strane svoje REPUBLIKANSKE stranke i vladalo je opšte uverenje da će na predsedničkim izborima 1912. ubedljivo poraziti Vudro Vilsona, DEMOKRATSKOG protivkandidata koji se obavezao da će podržati Zakon o Sistemu federalnih rezervi. Sve predizborne ankete pokazivale su da demokratski kandidat Vilson može da računa sa najviše 41% glasova, a da Taftu pripada sve ostalo.……………U za demokrate gotovo izgubljenoj situaciji za savetnika Vudro Vilsona i šefa njegovog izbornog tima dolazi Edvard Mendel Haus, poznatiji kao pukovnik Haus i jedan od učesnika tajnog sastanka sa ostrva Džekil. Bankar Jakob Sif iz Kuhn, Loeb & Co. za Vilsonovu kampanju prilaže tada neverovatnih pet miliona dolara. Već na prvom sastanku Haus predlaže da se sva pažnja demokrata posveti ne promociji Vudro Vilsona već podrivanju republikanskog jedinstva, odnosno slabljenja Taftovih pozicija unutar njegove stranke. Republikanskom kandidatu je trebalo oduzeti najmanje desetak posto glasova pa je, u skladu sa Hausovim instrukcijama, finansijski i medijski snažno podržana nova, treća kanditatura nekadašnjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Pojava Ruzvelta, najpoznatijeg člana Republikanske partije, kao nezavisnog kandidata, unela je podelu među republikance. OVO JE TA SLIČNOST SA DE SANTISOVOM EVENTUALNOM KANDIDATUROM. Kako bi dodatno osigurao i produbio ovu podelu Teodor Ruzvelt je, u dogovoru sa bankarem Oto Kanom, čak formirao novu političku stranku Progressive Party u čije redove je pozvao sve republikance i neopredeljene građane. Glasovi republikanskih glasača su se podelili, a Taftova prednost istopila tako da je Vudro Vilson, bez većih problema, ušao u Belu kuću kao dvadeset i osmi predsednik SAD. ……………Zakon o Sistemu federalnih rezervi (Federal Reserve Act) predsednik Vudro Vilson POTPISUJE ISTOG DANA KADA GA JE KONGRES I USVOJIO - 23. decembra 1913, a za prvog predsednika Sistema federalnih rezervi odmah je imenovao Pola Morisa Varburga. Pre nego što je potpisao Zakon predsednik SAD je napisao: "Ljudi iz trgovine i industrije se jasno boje nekoga i nečega. Oni znaju da tamo negde postoji moć tako suptilna i dobro organizovana, tako sveobuhvatna i prožimajuća da jedva i da šapuću dok je osuđuju". Međutim, jedan drugi akt koji je Kongres usvojio zajedno sa zakonom o Sistemu federalnih rezervi - akt o uvođenju federalnog poreza i osnivanju poreske uprave (Internal Revenue Service Act) predsednik nikada nije potpisao, niti su ga kasnije ratifikovale sve države članice. Pa, i pored toga, ova nezakonita privatna institucija nad kojom vlada SAD nema nikva ovlašćenja od 1913. pa sve do danas redovno prisvaja 35% godišnjih prihoda svakog zaposlenog Amerikanca. Taj novac, tih 35% su zapravo nadoknada koju građani SAD plaćaju Sistemu federalnih rezervi za upotrebu dolarskih novčanica. Drugim rečima, jednostavnije rečeno, s obzirom da federalna taksa koju Internal Revenue Service naplaćuje građanima ne ide u državnu kasu već u kasu Sistema federalnih rezervi IRS je klasična organizacija za reketiranje građana (extortion racket). Tako, po osnovu ovog nezakonito uspostavljenog reketa svi zaposleni u SAD godišnje rade puna četiri meseca samo za plaćanje nadoknade Sistemu federalnih rezervi. U okviru sudskog spora Chrysler Corp. v. Brown Vrhovni sud SAD je 1979. godine konstatovao da ne postiji niti jedan jedini dokument o osnivanju Internal Revenue Service (no organic Act for the IRS could be found)! ……………Poznato je, ali izvesno ne dovoljno, da je Vudro Vilson bio mnogo više nego poznanik sa srpskim naučnikom Mihajlom Idvorskim Pupinom koji je od 1911. bio i počasni konzul Srbije u SAD. Nakon više razagovora sa Pupinom na njegovom imanju Hemlock Hill Farm u Norfolku, a tri godine pošto je potpisao Zakon o Sistemu federalnih rezervi, Vudro Vilson mu je rekao: "Ja sam najnesrećniji čovek. Iako to nisam želeo, uništio sam svoju zemlju. …..Ja dodajem, svi oni zapadnjaci, koji učine neki kriminalni akt i zločin protiv čovečnosti, Čerčil na primer, u nekom periodu počinju da se kao kaju, fol „Ja sam nesrećan čovek, mnogo sam pogrešio….“. Peru ruke kao Pontije Pilat. ……………Vudro Vilson je kreator masonske tvorevine Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. To je bila Teorija Zavere, više nije, čak je i Aleksandar Vučić dobio nalog da mu u sred Beograda krajem 2019. godine jedan bulevar u novoizgrađenom naselju Beograd na vodi nazove u čast Vudroa Vilsona. Hvala što ste pročitali. 7.426 karaktera.