Хибридно сламање Србије

Hibridno slamanje Srbije

19 decembra 2018

Piše: Ljuban Karan

ALBANSKI ZLOČINI I NATO INTERESI

Afera Kašogi je sitna prema onome šta se dešava na Kosmetu jer je u pitanju samo jedan čovek, ali daleko jasnije objašnjava američki stav prema zločinu koji važi i kada su u pitanju Srbi u našoj južnoj pokrajini. Javno je rečeno – neće valjda zbog jednog Kašogija propasti strateški interesi SAD i ugovori koji su, samo za oružje, teški preko sto milijardi dolara? Isti princip važi i na Balkanu – neće valjda patnje, ubijanje i etničko čišćenje Srba na Kosmetu zaustaviti proces američkog ovladavanja Balkanom? Praksa je učvrstila uverenje albanskih zločinaca da njihovi SAD i NATO saveznici ne mogu ni za šta da budu osuđeni ako je to što rade u skladu s interesima alijanse. Zato nam se smeju u lice dok vrše nove zločine. Vide oni više nego jasne poruke da je zločin protiv Srba dozvoljen i da za to nema odgovornosti.

HIBRIDNI RAT

Hibridni rat (specijalni rat) najjačih obaveštajnih službi NATO-a vođen je istovremeno protiv više država na Balkanu: Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske u okviru BiH, i Srbije. Prioritet su bile države u kojima se mogao lakše ostvariti konačni cilj – da postanu NATO države, s potpuno podređenim i pouzdanim državnim rukovodstvima. To je uspešno odrađeno u Crnoj Gori i Makedoniji, i videli smo da nema nikakve veze što je to urađeno na nezakonit način i pod žestokim političkim pritiscima. Političari koji su bili protiv ulaska u NATO i koji bi danas mogli pokvariti već završen posao, proganjaju se i zatvaraju kao u najgorim totalitarnim režimima, što Zapadu naravno ne smeta ako su interesi alijanse u pitanju.
Srbija je ostavljena za kraj, kao najtvrđi orah, a za Republiku Srpsku se smatra da bi nakon sloma Srbije pala po automatizmu. Procenjeno je da će se hibridni rat protiv Srbije najuspešnije voditi preko Kosmeta i albanske vlasti u Prištini. Preko Kosova se sprovode sve vrste jakog pritiska na Srbiju, od političkog i diplomatskog pa do vojnog i ekonomskog, uz jaku zapadnu propagandu. Na prvi pogled se čini da je cilj ovih dešavanja zauzimanje severa Kosova, što je sasvim moguće, ali je daleko verovatnije da je ipak cilj mnogo radikalniji – slamanje otpora Srbije u celini.

UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

Ne treba potcenjivati standardne nastupe hibridnog ratovanja jer su oni dosad mnogo puta provereni u praksi u drugim državama. Trenutno se razrađuje ideja da se čelnici naše države kompromituju optužbama za likvidaciju političkih protivnika. Vešto se koristi montirana istraga o ubistvu Olivera Ivanovića i traže lažni svedoci koji će za ovo svirepo ubistvo optužiti srpski državni vrh. Sasvim je moguće da neko u zatvoru popusti pod ucenama i torturom i prihvati montiranu ulogu. Nevidljiva ruka stratega hibridnog rata vešto uvezuje prištinske institucije, lažne svedoke, lažne dokaze i unutrašnje srpske retrogradne snage koje će sve to potvrditi, potencirati i pokušati da od toga naprave jake razloge za unutrašnje nemire.

PAKT PROTIV SRBIJE

Nova u seriji opasnih provokacija prištinskog rukovodstva sprovodi se kroz pokušaj formiranja regionalnog „pakta protiv Srbije“. Vicepremijer lažne države Kosovo Enver Hodžaj tvrdi da je već dogovorio zajedničke mere s liderima Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Naravno da se Hodžaju ne može verovati jer on i Haradinaj nemaju ugled da utiču na već priznate države u našem okruženju koje u njihovim suludim potezima ne mogu videti svoj interes. Hodžaj pokušava da iskoristi antisrpsko raspoloženje na nivou vlasti u ovim državama i njihovu želju da oslabe Srbiju. To je malo verovatno jer su im privrede u katastrofalnom stanju, tako da bi nekakvim merama više naškodili sebi nego Srbiji. Uostalom, ako i bude nekakvog fronta protiv Srbije, njega neće organizovati Priština nego NATO stratezi hibridnog rata. Sada se čini da ni njima u ovom trenutku nije u interesu da, zbog albanskih aspiracija, destabilizuju ceo region, tako da se Hodžajeva turneja može gledati samo kao novi psihološki pritisak na Srbe i srpsko rukovodstvo.

KONTROLISANI SUKOB I TOTALNI RAT

Opasnost od oružanog sukoba i rata na Kosmetu raste ako se prljavim metodama hibridnog rata ne postignu ciljevi. Sada postaje veoma opasno što u metode hibridnog rata spadaju i manji oružani sukobi, jer ono što za njih bude planirani kontrolisani sukob, za nas će biti totalni i iscrpljujući rat. Po ponašanju Prištine i ćutanju Zapada može se zaključiti da je odluka o oružanom sukobu pala, i da se samo traži pogodan trenutak i jak povod koji se može i inscenirati. Ne mora to biti podmetnut masakr tipa Račka i Markala, to može biti dobro plasirana i propagandom podržana laž, na primer, da je Srbija Albancima zavrnula vodu i struju i tako izazvala humanitarnu katastrofu. Montirane scene humanitarne katastrofe Albanaca već smo gledali, i bez obzira na to što su nama bile providne i smešne, one su za Zapada bile uverljive.

NEČASNE NAMERE KFOR-a

Od svog osnivanja KFOR nije ispunjavao svoju misiju i nije pružio Srbima nikakvu zaštitu, zato što je pod vođstvom NATO-a koji nije neutralan nego ostvaruje svoje interese. Tako ubistva, nasrtaji na imovinu, pogrom i drugi zločini idu i na njihovu dušu. Sada se njihova uloga menja i ođednom se nalaze u epicentru zbivanja. Svih ovih godina nije ih aktiviralo divljanje Albanaca, a sada su ih iz sna probudili mirni protesti Srba. Čudna su i neuverljiva objašnjenja kako sada „žele da KFOR bude vidljiv“. Međutim, neki prilično jasni signali nas upozoravaju na oprez i mogućnost da ova međunarodna misija bude zloupotrebljena tako da omogući Albancima zauzimanje severa Kosova.

KFOR je izašao na političku scenu Kosmeta kroz otvorenu laž, da nije bilo pokreta albanskih paravojnih snaga, a nakon toga su usledili masovni upad albanske paravojske s dugim cevima na sever Kosova i brutalna hapšenja. Štaviše, hladno su rekli da su znali za pripreme te akcije, ali da to nisu obelodanili jer je u pitanju policijska aktivnost. Preteranu i nepotrebnu upotrebu sile, prebijanja i zastrašivanja nisu ni spomenuli. Time što su uoči akcije demantovali srpskog predsednika koji je sve to najavio, direktno su se uključili u maskiranje i podršku albanskih paravojnih akcija. Tako su potpuno izgubili kredibilitet i poverenje srpskog naroda. Neke pozitivne izjave komandanta združenih snaga NATO-a u Napulju, generala Džemsa Foga, treba shvatiti kao pokušaj da se poljuljano poverenje u misiju koliko-toliko vrati. Ipak, oprezno posmatrano, njegova pozitivna izjava, da bi Priština zbog uvođenja taksi mogla da bude izolovana, može biti u funkciji maskiranja nove antisrpske uloge KFOR-a na Kosmetu.

Na osnovu nekih neopreznih izjava prištinskog rukovodstva, koje se donekle poklapaju sa izjavom bivšeg komandanta baze Bonstil, KFOR bi mogao imati važnu ulogu u promociji, disperziji i zaštiti kosovske paravojske, čije se formiranje očekuje do sredine decembra. Ramuš Haradinaj najavljuje da bi „kosovska vojska“ mogla ući u sastav KFOR-a, ali je to malo verovatno. Mnogo veća mogućnost je, ali ništa manje opasna za Srbiju i srpski narod, da KFOR u svojim vojnim kolonama zamaskira i „prošvercuje“ kosovsku paravojsku i svojim prisustvom im omogući raspored na severu Kosova. Takva procena budućeg razvoja događaja objašnjava promenu u aktivnostima KFOR-a, jer žele da srpski narod naviknu na njihovo svakodnevno kretanje i zaposedanje ključnih tačaka na severu. Tada bi se svaka intervencija srpske vojske i policije na sprečavanju ulaska albanske paravojske na sever Kosova na Zapadu bila protumačena kao agresija na KFOR i NATO, i poslužila kao povod koji se dugo čeka.

ULOGA (VELIKE) ALBANIJE

Nedavno smo videli javno promovisanje procesa stvaranja „Velike Albanije“, bez obzira na čvrsta uveravanja sa Zapada da se to nikada neće desiti. Zapadni lideri i diplomate, koji su garantovali da je to nemoguće, sada ćute. Na zajedničkoj sednici albanske vlade i „vlade Kosova“, kojoj je prisustvovao i predsednik Sobranja Makedonije Talat Džaferi, dogovoreno je praktično brisanje granica između Albanije i Kosova, a to se već dešava između Albanije i zapadne Makedonije. Albanija sada otvoreno širi svoje ingerencije van sadašnjih granica na tuđu teritoriju, davno ucrtanu u okvire „Velike Albanije“.

Ćutanje „međunarodne zajednice“ ponovo deluje kao zavera protiv Srba i Srbije jer se u ovom trenutku širenje Albanije sprovodi uglavnom na srpske teritorije. Cilj se ostvaruje korak po korak, tako da će za osvajanje dela Grčke i Crne Gore čekati novi povoljan istorijski trenutak. Da nemaju podršku vodećih država NATO-a, javni nastup albanskih lidera ne bi mogao biti tako teatralan i drzak nego bi se sve aktivnosti na stvaranju „Velike Albanije“, kao dosad, odvijale tajno. Albanija je lukavo otišla i korak dalje – velikodušno nudi svoje zapuštene aerodrome i luke za NATO baze, očekujući da će oni odraditi posao umesto njih i neutralisati srpski otpor albanskim namerama.

Uloga Albanije u izazivanju i raspirivanju oružane pobune na Kosmetu bila je velika. Služila je kao podstrekač, platforma i logistika, a sve su pravdali brigom za svoje sunarodnike. Sve dosad nisu javno promovisali svoj vekovni plan jer je svima jasno da se on bez rata ne može ostvariti. Kontroverzni i nepredvidivi albanski premijer Edi Rama očito nije svestan opasnosti koju izaziva, zaslepljen željom da ostvari nešto što desetine generacija albanskih političara pre njega nisu mogli.

SRPSKA REAKCIJA

Uvođenje taksi od sto posto za proizvode iz Srbije i BiH, po svim procenama, nije projekat niti odluka prištinskog rukovodstva nego širenje lepeze metoda hibridnog rata. Ciljeve, koji je trebalo da ostanu tajna jer je to osnovni princip vođenja ovih prljavih dejstava, neoprezno je unapred saopštio Ramuš Haradinaj. Sve to je trebalo da izgleda kao samovolja i očajnički revolt prištinskog rukovodstva zbog kraha na međunarodnom planu, ali sada postaje jasnije da iza svega stoje obaveštajne službe SAD i Velike Britanije.

Razvoj događaja jasno pokazuje da vodeće države NATO-a ne beže od vojnog rešenja problema na Kosmetu. Takse i druge provokacije trebalo je da izazovu jak psihološki efekat na stanovništvo, ali i državni vrh Srbije. Uslov koji nameću nove međunarodne okolnosti za vojno mešanje NATO-a jeste da Srbija (ponovo) bude „agresor“. Tako bi Srbi opet bili označeni kao narod koji je kriv za sve probleme na Balkanu, i koji se silom mora disciplinovati. Međutim, suzdržan stav Srbije i mirni protesti građana Kosmeta ponovo remete planove hibridnog rata i traže njihovu korekciju.

Očekivale su se refleksne i nepromišljene reakcije Srbije koje bi uključile vojne ili policijske akcije na sever Kosova, čime bi se mogućnosti vođenja hibridnog rata proširile na ograničena konvencionalna dejstva. Srpski miroljubivi stav je sve poremetio jer je od početka jasno da sulude mere koje su sugerisane prištinskom rukovodstvu ne mogu dugo da traju. To je trebalo da bude vremenski ograničena operacija u kojoj se srpski politički vrh ne bi snašao, nego povukao poteze koje bi osudila „međunarodna“ javnost i deo domaće javnosti, i koja bi izazvala unutrašnje nemire i nasilnu promenu vlasti.

Sada se vidi da je Srbija izabrala najbolje načine otpora i da je veoma uspešno parirala novim metodama hibridnog rata. Pokušaji da se Srbija ponovo prikaže kao agresor i faktor destabilizacije u regionu nisu uspeli.

ŠTA DALJE

Nije realno očekivati prestanak hibridnog rata protiv Srbije, nego samo korekciju planova i neka nova iznenađenja. A u ovom trenutku treba da nas brine poznata praksa da ako se tajnim i prljavim metodama ne mogu postići ciljevi, onda one služe za slabljenje odbrambenih mogućnosti protivnika i vojno rešenje problema. Zato jačanje odbrane za Srbiju mora biti prioritet, s težištem na formacijskom uređenju, naoružavanju i obuci rezervnog sastava. Više niko ne sumnja da je aktivna vojska vrhunski uvežbana i dobro opremljena, ali je rezervni sastav zbog pogrešnih i destruktivnih stavova nekih prethodnih vlada potpuno zapušten.

Uspešno pariranje metodama hibridnog rata ne bi bilo moguće bez kvalitetnih obaveštajnih podataka koji su blagovremeno prezentovani državnom vrhu. Bez njih se ne bi moglo naći najbolje rešenje za tako komplikovanu situaciju. Tako je, bar zasad, sačuvan mir, a postupci Prištine polako ali sigurno postaju kontraproduktivni. Sada se čini da će Srbija iz ove nametnute situacije izaći kao pobednik, ali treba znati da stratezi hibridnog rata u centralama najjačih obaveštajnih službi na svetu u ovom trenutku ne spavaju, nego smišljaju i prave nove kombinacije za neutralizaciju jakog otpora pristupanju Srbije NATO-u.

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Posmatrac says:

    E moj Karane I ti si uz vodju. Pa nisu valjda siptari postavili one kriminalce "Srbe" u kosovsku kvazi skupstinu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *