HITLEROVI PROFITERI: „Simens“ pravio gasne komore, BMW otimao od Jevreja…

HITLEROVI PROFITERI: „Simens“ pravio gasne komore, BMW otimao od Jevreja…

7 aprila 2014

26-Rarely-Seen-Artworks-Painted-By-Adolf-Hitler-1Često se kaže da je za uspeh u poslu potrebno biti surov i beskrupulozan. To pogotovo važi za kompanije koje su šansu da zarade koji milion više videle u ratnim užasima.

Nacisti su, najblaže rečeno, bili “loše društvo” a danas se malo zna o kompanijama koje su bile u vezi sa njima i gomilale bogatstvo “na njihovim plećima” . Ipak, ako ih išta može “oprati” to je činjenica da su ovi giganti kasnije platili milionske odštete, samo da bi uravnotežili moral.

Kodak

Zaboravite na porodične portrete sa džinovskim sombrerima i smešnim grimasama – Kodakova istorija je mnogo mračnija. Pogotovo onaj deo koji ga povezuje sa jednim od najstrašnijih režima prošlosti.

Vilhelm Kepler je bio jedan od vodećih nacističkih ekonomskih savetnika, koji je odlučivao kako će se i gde trošiti njihovo bogatstvo. Njega je američka vojska zvala „Kodakov čovek”, zbog privatnih i poslovnih veza sa ovom kompanijom. Kepler je takođe bio neka vrsta dvostrukog agenta i snabdevao je Kodak i nekoliko drugih manjih američkih kompanija informacijama. Na primer, kada je Hitler došao na vlast u Nemačkoj, Kepler je savetovao čelnike Kodaka da otpuste sve jevrejske radnike, jer će na taj način profitirati.

Pored toga, Kodakova fabrika u Nemačkoj je tokom rata koristila radnu snagu iz koncetracionih logora, a takođe su u to vreme proizvodili okidače, detonatore i drugu vojnu opremu.

Nestle

Ruku pod ruku sa čokoladom išli su i nacisti. Jedna od „ćerki” ove kompanije, Maggi, je tokom Drugog svetskog rata iskorišćavala zatvorenike iz jednog koncentracionog logora koji se nalazio u blizini Nemačke i Švajcarske granice. I to nije sve. Čokoladice su korišćene kao mamac da se deca Jevreja namame u zatočeništvo. Zbog svega ovoga, 2000. godine ova kompanija uplatila je skoro 15 miliona dolara na ime preživelih Holokausta.

BMW

Za vreme Drugog svetskog rata kompanija je radnu snagu crpela iz koncentracionih logora, a neki izvori tvrde da je bilo i preko 50 hiljada radnika. Takođe, i ova priča postaje gora: BMW je tada bio u vlasništvu Gintera Kvanta, a on i njegov sin Herbert bili su izuzetno bliski sa Hitlerom i njegovim režimom. BMW – ove fabrike su skoro samostalno proizvodile letelice i delove za motocikle za naciste.

Osim toga, vlasnici BMW – a su višestruko profitirali od zaplene jevrejske imovine – date su im na upravljanje mnoge kompanije oduzete od Jevreja. Ovo je otkriveno 2001. godine, kada je Gabrijel Kvant rekao za nemački „Die Zeit” da je istina da su mnogi radnici i umrli radeći za kompaniju.

Bajer

Sledeći put kada budete imali glavobolju dobro razmislite o tome koji lek ćete popiti. Korišćenje radne snage iz nacističkih logora je najmanji ratni zločin ove kompanije.

Bajer je ranije bio u vlasništvu nemačkog farmaceutskog džina, kompanije IG Farben. Ona je pedesetih godina prošlog veka rasturena, i to s pravom, jer je otkriveno i da je proizvodila Zyklon B, toksični gas koji su nacisti koristili u gasnim komorama.

Takođe, poznati aspirin su 1890. godine otkrila dva Bajernova zaposlena – Feliks Hofman, mlad i izuzetno talentovan hemičar i njegov šef Artur Ajhengrun. Ali, kada su nacisti došli na vlast tridesetih godina prošlog veka Ajhengrunovo učešće u pronalasku jednog od najznačajnjeg leka za čitavo čovečanstvo je izbrisano samo iz razloga što je čovek bio – Jevrejin.

Ford

Hitler je svakako bio fan Henrija Forda – dao mu je počasno mesto u „Majn Kampfu” a čak je držao i njegov portret iznad svoga stola. Povrh svega, 1938. godine Hitler je kompaniju Ford nagradio najvišim nacističkim odlikovanjem za strance.

A šta je dobio za uzvrat? Fordov ogranak u Nemačkoj koristio je radnu snagu iz koncentracionih logora, a čak i opremao nemačku vojsku za ratne pohode. Neki američki Fordovi menadžeri koji su se u to vreme nalazili u Nemačkoj su pristajali na ovu vojnu proizvodnju, dok je Fordovim fabrikama na američkom tlu ona bila zabranjena od strane predsednika Ruzvelta. Iako su Fordovi advokati decenijama pokušavali da „odvoje” nemački i američki Ford, podrivala ih je činjenica da je američki Ford od nemačke filijale zarađivao čak 600 hiljada dolara godišnje. Svemu dodajte i to da je Henri Ford bio poznati antisemita.

IBM

Uloga koju su kompjuter imali u Drugom svetskom ratu se često zanemaruje, posebno kada je reč o sukobima koji su se desili pre buma moderne tehnologije. Ali, saradnja IBM – a i drugih informatičkih kompanija sa nacistima bila je ključna za njihov uspeh.

IBM je proizvodio računare koji su nacistima olakšavali praćenje rasporeda vozova i broj Jevreja u koncentracionim logorima. Oni su im pružali uvid u to koliko zatvorenika se gde nalazi. Ukratko, IBM je naciste snabdeo opremom koja im je bila neophodna da sprovedu sistematsko uništnje Jevreja. Veruje se i da je IBM zgrnuo ogroman profit sa nacističkom okupacijom Poljske. Iako čelnici ove kompanije danas poriču sve veze sa nacizmom, i dalje uplaćuju velike sume ua fondove za preživele Holokausta. Da li je to znak griže savesti?

Hugo Bos

Tridesetih godina prošlog veka, Hugo Bos je počeo da pravi nacističke uniforme. Sam osnivač, Hugo Bos je dobio zadatak da osmisli uniforme za Hitlerovu omladinu i za esesovce. On je ovaj ugovor dobio samo osam godina nakon što je osnovao kompaniju, što je bilo odlično za posao. Proizvodnja mu je toliko dobro išla da je morao da „angažuje“ i radnu snagu iz koncentracionih kampova.

Volksvagen

Ferdinand Porše, čovek koji se nalazi iza Volksvagena i Porschea je 1934. godine razgovarao sa samim Hitlerom kako bi došli do savršenog imena za „narodni auto”. Ovo je rezultiralo time da je sam Hitler “kumovao” imenu poznate Volksvagenove Bube. Veruje se da je najmanje 4 od 5 radnika u Volksvagenovoj fabrici tokom rata bili zatvorenici iz logora. Ferdinand Porše je čak bio u direktnoj vezi sa Himlerom, i zahtevao je radnike isključivo iz Aušvica.

Simens

I ova kompanija je koristila radu snagu iz koncentracionih logora i to kako bi izgradili gasne komore koje će kasnije usmrtiti njih i njihove porodice. Simens je, 2001. čak pokušao da iskoristi ime Zyklon (što je takođe ime gasa kojima su ubijani zatvorenici u komorama) kao ime nove kolekcije – koja uključuje i rerne na gas.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *