HLADAN TUŠ: Ukrajina nema šanse skoro u NATO

HLADAN TUŠ: Ukrajina nema šanse skoro u NATO

14 oktobra 2014

ukrajina441Šef minhenske Konferencije o sigurnosti Volfgang Išinger smatra da Ukrajina u bližoj budućnosti skoro da nema šanse da postane članica NATO.

„Mislim da tu nedostaju mnoge pretpostavke (za članstvo)“, rekao je Išinger danas za nemački RBB i dodao da Ukrajina, između ostalog, mora najpre da bude u stanju sama sebe može da štiti. Išinger je, podsetimo, i specijalni izaslanik OEBS-a za Ukrajinu.

Naglašavajući da NATO želi da primi i one zemlje koju mogu da daju doprinos za sigurnost NATO oblasti, Isisnger je naglasio da NATO nije humanitarna organizacija.

„Pristup NATO ja vidim kao jedan potpuno dugoročni cilj“, rekao je Išinger, specijalni pregovarač OEBS-a za Ukrajinu za koga se kaže da pripada najboljim, koje nemačka diplomatija ima da ponudi.

Išinger, čovek iz Baden-Virtemberga, nemački, švajcarski i američki student, stekao je ime 1995. godine, kada je zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom stvarao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Išinger važi za čoveka sa najboljim kontaktima i političara koji se dobro razume u krize. Za njega se kaže da je diplomata koji zna i da govori i da sluša, da zna da ne razočara ni novinare ni diplomate i da, kao pregovarač, spada u red onih koji ne čekaju da mu strane u sukobu „serviraju“ rešenje.

Analitički razum i dobro poznavanje američke, ali i ruske politike obezbedilo je Išingeru da zauzme vodeće pozicije i decenijama bude jedan od onih, koji su oblikovali nemačku spoljnu politiku.

Predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku Havijer Solana imenovao je 2007. godine Išingera, političara sa iskustvima u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj, za predstavnika EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije.

Išinger je pokazao i šta može i šta ne može i ispred pregovaračke „trojke“ predlagao „model dve Nemačke“ za odnose Beograda i Prištine.

Kasnije je govorio da je SRJ bila bombaradovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice koja nije ništa učinila da spreči krvoproliće u Bosni, da NATO bombardovanje nije bila greška, da Srbija treba da prihvati bolnu realnost da od 1999. godine nema političku kontrolu nad Kosovom…

On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme „kosovskog rata“ 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8).

Ne samo da je učestvovao u formulisanju i oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, već i u oblikovanju odnosa između NATO i Rusije, kažu za Išingera analitičari i poznavaoci političkih prilika.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *