ХОЋЕ ДА НАС ТРУЈУ: ГМО нас кочи на путу ка Европи

HOĆE DA NAS TRUJU: GMO nas koči na putu ka Evropi

6 jula 2017

Naš zakon o genetski modifikovanim organizmima „zamrznuo“ nam članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Traže od države da dopusti promet GMO na našoj teritoriji. Opšta zabrana važi od 2009.

Put ka Evropskoj uniji zakočio je srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima iz 2009. godine. Promenom ovog propisa kojom bi se dozvolio promet GMO proizvoda otvorila bi nam se vrata Svetske trgovinske organizacije, a time bi se ubrzao i pristup evropskoj porodici.

Ovo se čulo na panel-diskusiji „Pristupanje Srbije STO i EU u doba populističkih izazova međunarodnoj trgovini“. Tamo je jasno istaknuto da Srbija neće moći da postane članica EU, ako prethodno ne postane članica STO, pa da je pregovaračko poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom, veoma značajno za dalji napredak zemlje. Čulo se da se već godinama nalazimo u „statusu kvo“, te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem STO ogromni, pa nas na tom putu, između ostalog, najviše koči „loš zakon o GMO“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik u STO Predrag Bjelić kaže da se Srbija nalazi na kraju pregovaranja pristupanju STO, ali da su ostala „neka nerešena pitanja“.

– Imamo pitanje režima trgovine GMO. Srbija je zakonom iz 2009. uvela opštu zabranu bilo kakvog uvoza i izvoza takvih proizvoda, što je suprotno opštim pravilima STO – ističe Bjelić. – Ta zabrana se mora ukinuti, a za GMO se može uvesti poseban režim odobravanja njihovog prometa. Proizvodnja se može zabraniti, promet ne, ali se može staviti poseban režim.

Aleksej Tarasjev iz Instituta za biološka istraživanja kaže da su ranije zakonske regulative bile bolje od postojećih.

– Zakon iz 2009. je istovremeno krajnje restriktivan i nebezbedan, a mi ne bismo imali nikakav problem sa STO da imamo onaj zakon koji smo imali od 2001. do 2009. – objašnjava Tarasjev.

– Stari zakon omogućavao je dobijanje dozvola za sve vrste upotrebe GMO, ali za tih osam godina nijedna dozvola nije dobijena ni za kultivaciju ni za upotrebu i stavljanje na tržište kao hrane za ljude. I pojedine članice EU imaju veoma restriktivan sistem o prometu GMO, ali nemaju opštu zabranu kao Srbija.

NOVA TRŽIŠTA

Karlos Gimeno Verdejo iz Evropske komisije istakao je da zatvaranje granica i ograničavanje prometa nije rešenje, te da se globalizacija ne može zaustaviti.

– Članstvo u STO ima svojih troškova, ali ima i svojih prednosti. Treće zemlje imaju pristup tržištima, istovremeno, dobija se transparentnost i predvidivost – kaže Verdejo.

STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uključuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 članice.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kosovac says:

    Odlična fotografija, snimljena u momentu kada su paprike videle Borku Pavićević sa Jelenom Milić. Od tolikog straha, paprike su promenile svoje genetske osobine….. Inače, „Članstvo u STO ima svojih troškova, ali ima i svojih prednosti“. To je mnogo jače nego članstvo u mafiji. Dala baba groš. Šta ćete, takvi nas uče o ekonomskom poslovanju, liberalizaciji, a mi njih gledamo kao u vrhunske naučnike. Pa onda mi poslujemo ekonomski kako nas uče, a oni na silu. Um caruje, snaga bolje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *