Хоће ли бити „велике Албаније“

Hoće li biti „velike Albanije“

6 maja 2017

Piše: Dušan Proroković

Kako je pre neki dan konstatovao komentator Dojče velea – velikoalbanski projekat izgleda nije plod srpske mašte. Nažalost, ne samo u Nemačkoj, već i u našoj političkoj javnosti je dugo bilo dominantno ovakvo stanovište: da je sve to „uobrazilja nacionalista“ i ostalih „retrogradnih snaga“. Kao da se u Srbiji nema o čemu drugom maštati nego o „velikoj Albaniji“. Dugo vremena su i razni međunarodni zvaničnici zamazivali oči široj javnosti, relativizujući ovu stvar.

Jedno istraživanje UNDP-a o političkoj situaciji na KiM je tako iskorišćeno da se 2007. godine predstavi kako je svega tri odsto kosovskometohijskih Albanaca za ujedinjenje sa Albanijom. Njih 89 odsto je bilo za „nezavisno Kosovo“. Ovakve informacije su plasirane u cilju smirivanja grčke, makedonske i crnogorske javnosti, a da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti prošlo što lakše. Ipak, u istraživanjima albanske javnosti iz 2010. godine se pokazalo kako je čak 81 odsto kosovskih Albanaca za ujedinjenje, dok je u Albaniji za to bilo 63 odsto ispitanika. Zanimljivo, među etničkim Gegama na severu Albanije je procenat otprilike isti kao i na Kosovu. Među južnjačkim Toskima on je daleko niži i ne prelazi 50 odsto.

Albanci su, kao i svi drugi balkanski narodi, počeli da sanjaju o svojoj velikoj državi krajem 19. veka. Poslednju (sjajnu) knjigu na ovu temu na srpsko-hrvatskom govornom području je nedavno objavila Hatidže Beriša. Ključnu ulogu za inicijalizaciju ideje imalo je „društvo prosvetitelja“ okupljenih u pokretu Rilindja (Preporod), a među njima su najuporniji bili braća Frašeri. Zatim je između dva svetska rata ideja dobila na zamahu, propagirali su je članovi Kosovskog komiteta, pre svih Hasan Priština i Bajram Curi. Tokom Drugog svetskog rata Velika Albanija je nakratko i postojala. Ponovo dobija na zamahu od druge polovine devedesetih razrađivanjem teza o „prirodnoj“ i „etničkoj Albaniji“. Geopolitičke okolnosti su pogodovale Albancima. Osim tokom Drugog svetskog rata, oni nikada u istoriji nisu imali ovakvu poziciju. Otuda i poslednje izjave Hašima Tačija i Edija Rame.

Treba, međutim, podvući i da, iako su Albanci voljni da ostvaruju svoj veliki projekat, ništa ne ukazuje i da su sposobni da to urade. Albanija se za 105 godina postojanja u institucionalnom smislu nije razvila i zaokružila kao ostale evropske zemlje. I danas, u jeku gromopucateljnih izjava o ujedinjenju, Albanija je država bez predsednika. To je rezultat sukoba vlasti i opozicije i posledične blokade institucija u Tirani. Rezultate poslednjih lokalnih izbora u toj zemlji je proglasio američki ambasador. O plantažama marihuane i delovima zemlje u koje policija ne zalazi izveštavali su italijanski mediji. O „državi Kosovo“ ne treba ni trošiti puno reči. To je karikaturalna konstrukcija koju još dugo neće održati čak ni pare EU ni vojne snage NATO. Albanci sami ne mogu realizovati ovu ideju. Međutim, to ne znači da, uz pomoć sa strane, neće pokušati.

Ni zahteve Prizrenske lige nisu napisali oni sami. Taj dokument je sastavljen u britanskom konzulatu u Prizrenu, uz prisustvo šefa austrougarske diplomatske misije. Zapadni centri moći će ga pogurati. Odnosno, već su to učinili. Jer da nisu, ni Tači ni Rama na tu temu ne bi smeli ni da pisnu. Naravno, i sasvim drugačija bi bila reakcija EU i NATO. Sada, uz manju ili veću podršku SAD, Velike Britanije i Nemačke, Albanci verovatno mogu nešto napraviti. Ali zbog manjka kapaciteta i nesposobnosti, daleko od toga da će to biti kako oni zamišljaju, a zbog kontrareakcije nekih komšijskih naroda i država biće i velikih posledica po njihov položaj. Pa šta oni u Briselu i drugde misle: da ćemo mi sedeti i gledati kako se pravi „velika Albanija“. Mogu Albanci za saveznike imati koga god hoće, taj film neće gledati. Jer to su zakonomernosti u realpolitici i tome nas uči istorija. Ako hoćemo da učimo pravu istoriju i svet posmatramo iz realnog ugla. Svaka akcija rađa reakciju.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Kosta says:

    Velika Albanija vec postoji.Ko to ne vidi ,ne treba da se bavi politickom analitikom.Treba samo videti kako se prolazi iz Albanije na Kosovo i obratno,ili, iz Albanije u Makedoniju.Nema je zvanicno,a u realnosti vec desetak godina.

  2. kuka says:

    Uopšte nije važno šta mogu ili ne mogu Albanci, nego šta mogu ili ne mogu SAD, Britanija, Nemačka... Albanci se tu ništa ne pitaju, ni oni u Albaniji ni ovi na KiM-u, kao ni u Makedoniji i Grčkoj. Oni savršeno odgovaraju Zapadu, upravo takvi kakvi su, pa po mogućstvu takvi treba i da ostanu za večna vremena, nesposobni, nepismeni, primitivni, korumpirani, kriminalizovani, jer je takvima najlakše manipulisati. Zato pitanje "hoće li biti velike Albanije?" treba preformulisati u "imaju li zapadne sile interesa i snage da naprave i održavaju veliku Albaniju?" Ja lično mislim da interesa imaju, da trenutno imaju i snage da je naprave, ali nisam siguran da će imati snage i interesa da je i održavaju na duži rok. Budući da to znači da ćemo imati još najmanje dva političko-vojna sukoba sa Albancima oko iste stvari (prvo ustanovljenje, a zatim i rušenje te kvazi velike kvazi države), bilo bi dobro kad bismo veliku Albaniju sprečili sad i svim sredstvima nastojali da Zapad jednom zauvek izbacimo sa KiM-a. To, naravno, ne možemo sami, a naša izdajnička vlast se skanjera da pozove Ruse da nam pomognu. Dakle, prvo moramo smeniti ovu vlast i dovesti normalnu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *