Хоће ли Николић напустити Вучића и формирати своју странку?

Tweet

Нема у Србији мира ни међу напредњачким „шљивама“. То сви већ виде.

Један од симптома трвења између напредњачко-државног двојца су и све чешћи окршаји њихове „главне политичке женскадије“ – Станиславе Пак и Зоране Михајловић.

Хоће ли политички разићи „политички отац“ и његов „политички син“?

Када би се то могло догодити: уочи све неизбежнијих ванредних избора или ће повод и детонатор бити нова западна наметања преко премијера?

Хоћи ли разићи без велике драме или ће поцепати СНС, као што су поцепали Српску радикалну странку?

Или ће се Николић одлучити фа формирање своје партије?

Борислав Стефановић, посланик ДС:

Односи између Вучића и Николића су већ дуго затегнути. У медијима смо до сада видели бројне афере и подметања.

Николић хоће да изгради сопствени политички профил у односу на Владу и покушава да окупи национално свеснију структуру у странци.

Колико ће они остати заједно – зависи од цемента власти.

Да ли ће се СНС распасти, о томе се дуго спекулише.

У случају драматичног обрта у спољној политици везано за Босну или Косово и Метохију, могуће је да Николић крене да са својим верним пратиоцима из СНС прави сопствену партију.

Али, мислим да су и Николић и Вучић превасходно заљубљени у власт.

Душан Јањић, Форум за етничке односе:

Између Николића и Вучића још нема отвореног сукоба, али има интереса код обојице да наставе да владају. Победиће онај ко има бољу способност адаптирања на нове околности.

Рекао бих да међу њима још нису толико развијене разлике да би дошло до отвореног обрачуна, пошто се Николић држи Руса, а ни Вучић није баш против.

На крају, тај однос ће се решити кроз ванредне парламентарне изборе.

Николић нема шансе без великих турбуленција, демонстрација, штрајкова, сарадње са синдикатима и сарадње са десницом.

Иначе, очекујем да ти избори буду расписани у децембру.

Шта ће бити са СНС?

Могу да је поделе – не би им било први пут да цепају странку – али тај процес ће бити крајње контролисан. Неће бити туче као у ДС, или овога што смо видели у ДСС.

Бојан Клачар, ЦеСид:

Извесно је да између Николића и Вучића постоје различити, иако не дијаметрално супротни, ставови око појединих питања.

Разлике се најчешће тичу Косова, ЕУ, регионалне политике и уопште међународне политике. Николићев приступ је ближи нешто конзервативнијем виђењу, које те теме посматра из националног угла, док влада заузима прагматичан став.

Да разлике постоје, сведочи и платформа за Косово коју је писао Николић иако је логично да је то морало настати као заједнички производ.

Те разлике се осећају у јавним наступима и у приступу решењима, али их нико од њих двојице не потенцира нити жели да додатно заоштрава те разлике.

Николић има другачије погледе у односу на Владу на поједина питања на шта као легално и легитимно изабран председник (непосредним путем) има право. Тешко је очекивати да неко кога су директно грађани бирали треба да буде без своје политике и да се у свему слаже са владом. С друге стране, Влада је задужена за вођење унутрашње и спољне политике и мора да доноси прагматичне одлуке које, можда, некада нису у складу са оним што грађани очекују.

Николић користи ту прилику и профилише политику која је „ближа народу“ и која је више усмерена ка националним питањима и сарадњи, не само са ЕУ, већ и са Русијом и другим партнерима, попут Кине, на пример.

Треба разумети да се председнички избори ближе и да ћемо другачије тонове са Николићеве стране чешће гледати јер он мора да профилише своју политику наспрам владе и премијера који имају већи рејтинг него он сам. Међутим, и један и други у јавним наступима задржавају добар однос и „препуштају“ медијима да пишу о неслагањима.

Разлика између Николића и Вучића се види и у проблемима у комуникацији кабинета председника и појединих владиних службеника. Та комуникација сугерише да постоје одређена тензија и разлике у приступима. Некада то чак прелази и добру меру. Треба додуше бити искрен и признати да је Николић чешће мета напада медија и јавности него Вучић и (или) влада.

Одлука да напусти СНС, као сто је обећао у кампањи, утиче на његову садашњу позицију.

Не треба очекивати ескалацију сукоба између Вучиђа и Николића у краткорочном периоду. Председнички избори ће бити изазов, али је моја процена да ће обојица, као искусни политичари, избећи отворени сукоб.

Такав сукоб би обојици нанео штету и верујем да ће учинити све да до њега не дође, макар до председничких избора. Исто мислим и за СНС, цепање странке је могуће само као крајња ситуација, за коју сада мислим да је преурањена иако верујем да ће кампања за председничке изборе имати додатну динамику управо због њихових односа.

Одлука да Николић напусти СНС утиче и на његову мању моћ у странци, без обзира што је његова победа над Тадићем суштински значила јачање СНС.

(Диана Милошевић, Факти.орг)

Tweet