Хоће ли Кина прекршити „златно правило“ неуплитања у међународне сукобе и интервенисати у Сирији?

Hoće li Kina prekršiti „zlatno pravilo“ neuplitanja u međunarodne sukobe i intervenisati u Siriji?

22 septembra 2015

vojskaPosle desetina napisa u izraelskim medijima o aktivnom uključivanju ruskih snaga u sirijski sukob, „Tajms of Izrael“ je pre tri dana objavio vest kako bi, ako sirijski predsednik Bašar Al-Asad to zatraži, Kina takođr mogla rasporediti svoje vojnike u Siriji. Vest je objavila dr. Kristina Lin, saradnica u Centru za transatlantske odnose sa Škole za međunarodne odnose na Univerzizetu Džons Hopkins iz Vašingtona.

Naime, budući da Turska aktivno podržava islamističke grupe kineskih Ujgura koje se bore u Siriji, Peking smatra da im je Sirija postala uporište za pokretanje napada na Kinu.

U najnovijem članku kojeg je objavila agencija Syria Now stoji da se oko 3 500 kineskih Ujgura nastanilo u selu blizu Jisr Al-Šugura, sirijskog grada kojega je islamistička koalicija Jaiš Al-Fateh zauzela u proleće ove godine. U redovima islamističke koalicije Jaiš Al-Fateh su se borili i pomenuti ujgurski militanti iz Turkestanske islamske stranke (TIP), odnosno Islamskog pokreta istočnog Turkestana (ETIM). Oni su navodno pod nadzorom turske obaveštajne službe, koja se optužuje da im dobavlja lažne putovne isprave i tako kineskim Ujgurima omogućava da odlaze vojevati u Siriju.

Vest dolazi pošto su kineski islamisti zajedno sa svojom „braćom“ u Siriji zauzeli sirijsku aviobazu u pokrajini Idlib, gde su zarobilii nekoliko starih borbenih aviona MiG, i drugo oružje.

Iako se po snimcima  zaključuje da su svi zarobljeni avioni i helikopteri u bazi Abu Ad-Duhor poptuno neupotrebljivi, analitičarka Kristina Lin tvrdi da ova pobeda islamista podseća na IDIL-ovo zarobljavanje naprednog američkog naoružanja od iračke vojske.

Vest o navodnom pristanku Kine da pošalje svoju vojsku u Siriju takođe dolazi posle bombaškog napada na svetilište u Bangkoku kojeg posećuju kineski turisti. Tajlandske vlasti su za napad optužile ujgurske ekstremiste, te da je to „ista grupa koja je napala tajlandski konzulat u Turskoj i povezana je s turskim Sivim vukovima“.

Uz podršku Turske je islamistička koalicija Jaiš Al-Fateh u proleće ove godine ostvarila značajne pobede protiv sirijske vojske u pokrajini Idlib, ali su veliki doprinos dali i kineski islamisti iz Islamskog pokreta istočnog Turkestana (ETIM). Kristina Lin tvrdi da su upravo kineski ekstremisti odigrali ključnu ulogu u pobedi nad sirijskom vojskom u Jisr Al-Šuguru.

Najistaknutiji ujgurski borac među sirijskim islamistima je Abu Al-Ridha, Turkistani, glasnogovornik „Sirijog ogranka ETIM-a“ od 2014. godine, na jednom od videa predvodi militante i penje se na toranj sa satom, te postavlja crno-belu zastavu Al-Nusra Fronta na kojoj na arapskom dodan natpis „Turkestanska islamska stranka“ (TIP/ETIM).

Za ujgurske militante se tvrdi da su izveli niz većih terorističkih napada u Kini 2013. i 2014. godine, a neki Ujguri pozivaju za „intifadu“ protiv kineske komunističke vladavine.

Sada kada su pripadnici ujgurskog islamističkog pokreta uspostavili bazu u Siriji i šire svoju prisutnost uz ljubaznost svojih turskih sponzora, Kina će morati postupati u skladu sa preporukom iz 2013. godine, koja nalaže da „ETIM treba suzbiti pre nego pretnja naraste, te rasporediti vojnike u Siriji“, tvrdi dr. Kristina Lin.

Neuplitanje ne znači nedelovanje u skladu sa temeljnim nacionalnim interesima

Neki kritičari mogu ukazati na kinesku politiku nemešanja koja blokira bilo kakvu akciju. Međutim, kinesko načelo neuplitanja se više odnosi na neuplitanje u unutrašnju politiku drugih zemalja, jednako kao što su SAD i Zapad skloni intervencijama, kršenju suvereniteta drugih zemalja i svrgavanju „nepoćudnih autokratskih režima“. Politika nemešanja ne znači nedelovanje kad su ugroženi sigurnost i interesi Kine.

Dr. Lin tvrdi da Kini nije teško poduzeti mere „kada se preti njenim temeljnim interesima i kada su joj ugroženi suverenitet, teritorijalna celovitosti, ekonomski razvoj i opstanak režima“.

2011. je na Azijskom samitu o bezbednosti kineski ministar obrane Liang Guangli precizirao temeljne interese Kine i rekao sledeće: „Temeljni interesi uključuju sve što se odnosi na suverenitet, stabilnost i oblik vlasti. Kina sada sprovodi socijalizam. Ako bude bilo kakvog pokušaja da se ugrozi ovaj put, time će se dirnuti u kineske temeljne interese. Ili, ako bude bilo kakvog pokušaja da se podstakne bilo koji deo Kine na odcepljenje, to će takođe dirnuti u temeljne interese naše zemlju na kopnu, moru ili u vazduhu. Zatim, sve što se odnosi na kineski nacionalni ekonomski i društveni razvoj, takođe se tiče temeljnih interesa Kine.“

Ako ETIM nastavi jačanje unutar islamističke koalicije Jaiš Al-Fateh u Siriji, koja je sastavljena od raznih ispostava Al-Kaide i salafističkih ekstremista, kineska pokrajina Sinkjang može postati sledeći Avganistan i slediti uzorak Avganistan-Pakistan, Sirija-Irak, sa lokalnim militantnim grupama koje će prelaziti granice i u svojim utočištima regrutovati strane borce, dobijati materijalnu i diplomatsku podršku iz Turske i drugih spoljnih sila sa zajedničkom ideologijom i interesima.

Osim toga, vlada Bašara Asada je trenutno još uvek pravno priznata od Ujedinjenih nacija, uprkos činjenici da drži oko trećine sirijske teritorije. Ako Asad traži i da dozvolu Rusiji, Kini i drugim članicama Šangajske organizacije za saradnju da mu vojno pomognu, to će biti u skladu sa međunarodnim pravom, tvrdi dr. Kristina Lin.

Te vojne aktivnosti će se razlikovati od sadašnjih koje sa koalicionim napadima iz vazduha u Siriji vodi SAD, što ne čini pod mandatom Ujedinjenih nacija, niti uz dopuštenje suverene vlade u Siriji, iako donekle ima dopuštenje Asadove vlade za borbu protiv „Islamske države“.

2014. je britanski premijer Dejvid Kameron oklevao učestvovati u vazdužnim napadima u Siriji upravo zbog straha od kršenja međunarodnog prava.

Turski posrednički rat protiv Kine

Zbog činjenice da Erdogan vodi islamističke posredničke ratove protiv Kine, Kurda, Asada, Sisija, Netanjahua, u tome se služi ispostavama Al-Kaide, koalicijom Jaiš Al-Fateh, Muslimanskim bratstvom, Hamasom, ne čudi da su Sirija i Egipat podneli zahtev za članstvo u SCO u junu ove godine.

Sada Sirija i Kina dele zajedničku pretnju koja im dolazi od strane koalicije Jaiš Al-Fateh, jer borci te grupe napadaju Asada i Kinu u Sinkjangu.

Kao što je primetio Piter Li, za Kineze je takođe bilo zabrinjavajuće kada je palestinski predsednik Abas posetio Erdoganovu novu predsedničku palatu u januaru 2015. godine, tamo se nalazila počasna garda od 16 vojnika odevenih u istorijske uniforme Osmanskog carstva, a među njima je bio i jedan Ujgur.

Erdogan je na stepenicama svoje palate predstavio 16 „velikih ili istorijskih turskih carstava“, a jedno od njih koje je imalo službeni pečat Turske je bio Ujgurski kanat, koji je formalno bio deo dinastije Tang, ali je u suštini imao oblik državnosti u vreme kada je Kinesko carstvo bilo slabo. List Hurijet je primetio da je ujgurski ratnik bio šesti čovek s vrha stuba na levoj strani.

Poznati su snovi Erdogana, koji želi ojačati uticaj Turske u Siriji i ima ambicije da se rekonstituiše „turski svet od Jadrana do Kineskog zida“.

Sada je pitanje hoće li Sirija, zemlja koja je podnela zahtev za članstvo u Šangajsku organizaciju za saradnju, poslati zahtev za pomoć i dozvoliti Kini da zaista umaršira sa svojim jedinicama putem svile i krene u borbu protiv ETIM-a pre nego pretnja naraste?

Šangajska organizacija za saradnju je spremna za borbu protiv „Islamske države“

Gotovo istovremeno sa člankom dr. Kristine Lin, kojeg je objavio Tajms of Izrael, agencija Sputnik piše kako će SCO specijalci krenuti u borbu protiv „IDIL“-a i da su spremni udružiti se sa drugima.

Naime, Šangajska organizacija za saradnju razmatra mere za daljnje intenziviranje borbe protiv terorista „Islamske države“.

Iz Taškenta Sputnik javlja da su specijalne snage Šangajske organizacije za saradnju odlučile pokrenuti zajedničku borbu protiv terorističke organizacije „Islamske države“, što je u petak potvrdio prvi zamenik načelnika ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).

SCO je međunarodni savez koji obuhvata Rusiju, Kinu, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

„Ovaj posao traje već dugo. Sve zemlje SCO razumeju opasnost, a mi razvijamo mere za podsticanje aktivnosti SCO u borbi protiv Islamske države“, novinarima je izjavio general Sergej Smirnov.

Međutim, dodao je da koalicija protiv Islamske države mora biti proširena pod koordinacijom Ujedinjenih nacija.

„Moramo privući što više zemalja je moguće i uspostaviti politički dijalog“, rekao je general Sergej Smirnov.

Smirnov je izjavio da specijalne jedinice iz Rusije, Šangajske organizacije za saradnju, Evrope i Sjedinjenih Država pokušavaju sarađivati ​​bez obzira na „spoljne faktore“.

Istog dana je glasnogovornik Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio da je Rusija spremna razmotriti zahtev Sirije za vojnu intervenciju protiv IDIL-a.

General Smirnov je novinarima poručio: „Nikada nismo odbili sarađivati, ali neke zemlje i danas pokušavaju odbaciti tu saradnju. Tema saradnje postoji, ali ne na potrebnom stepenu, posebno sa Sjedinjenim Državama.“

Rusija je pozvala na saradnju sve zaraćene strane u Siriji kako bi sprečila regionalni haos koji stvara prazninu koju brzo popunjava „IDIL“, ali sada na videlo izlazi istina da islamističku koaliciju za koju na Zapadu tvrde da je deo „umerene opozicije“ čine skupine stranih islamističkih militanata iz celog sveta, pa i Kine. Pekingu je poznato učestvovanje ujgurskih islamista u borbama i Siriji i drugim ratištima, ali ako je istina da u Jisr Al-Šuguru u blizini Idliba imaju bazu sa 3 500 boraca, onda treba očekivati da će se Kina aktivnije uključiti u rešavanje sirijske krize.

Još početkom rata u Siriji je Peking objavio izveštaj u kojem navodi kako se pripadnici dve islamističke separatističke grupe iz redova ujgurske manjine iz pokrajine Sinkjang bore na strani sirijskih pobunjenika kao strani plaćenici. Reč je o grupama „Islamistički pokret istočnog Turkestana“ (East Turkestan Islamic Movement/ETIM) koja u cilju ima stvaranje islamske republike na teritoriju kineske pokrajine Sinkjang i „Udruženju za solidarnost i obrazovanje Istočnog Turkestana“ (East Turkistan Education and Solidarity Association/ETESA), koja se kao političko krilo nalazi i deluje iz egzila u Turskoj. Kineske vlasti grupe ETIM i ETESA smatraju terorističkim i ideološki bliskima Al-Kaidi i kao takve su van zakona. U nemirima krajem juna 2013. u kojima je nekoliko stotina Ujgura napalo policijsku stanicu u Haneriku, u blizini Heitana na samom severozapadu Kine, poginulo je 35 ljudi, preko 50 ih je teže ranjeno, a 200 ih je uhapšeno. Napad je usledio posle pritvaranja mladog lokalnog imama i zatvaranja njegove džamije. Kineske vlasti su napad okarakterizovale kao teroristički čin, a zbog napetosti i mogućih nemira na godišnjicu nereda u Sinkjangu, naime 5. jula 2009. je u gradu Urumći u nemirima poginulo oko 200 ljudi, u celoj su pokrajini raspoređene jake vojne i policijske snage.

„Pojačati sve bezbednosne mere kako bi nadzirali i iskorenili terorističke grupe i esktremističke organizacije koje su aktivne u pokrajini Sinkjang“, za novinsku agenciju Sinhua je tada izjavio Ju Zeng Šeng, član Politbiroa KP Kine.

Povratnici iz Sirije odgovorni za eskalaciju nasilja u Sinkjangu

Napetosti između Han Kineza i muslimana Ujgura traju već dugi niz godina i to nije bilo prvi put da je došlo do sukoba u kojem ima i smrtno stradalih, no taj događaj je značajan zbog toga što su napad na vladine kancelarije i policijsku stanicu izvršili pripadnici ujgurske manjine koji su se vratili iz sirijske ratne avanture.

Sirijski ambasador u Kini, Imad Mustafa, tada tvrdi kako se sarađujući saaa kineskim vlastima došlo do saznanja da je ranije 2013. preko Pakistana u Kinu ušlo 30-ak mladih Ujgura koji su prošli obuku u Turskoj i koji su odlučili učestvovati u sukobima u Siriji.

Veza između Ujgura i Al-Kaide u Pakistanu za vlasti u Pekingu nije nikakva novost, budući da poseduju brojne dokaze da su pripadnici ujgurske manjine u Avganistanu učestvovali u borbama na strani talibana, a reportažu o tome je objavio i Midl Ist Media Risrč Institut. Kinezi vlastima u Islamabadu zameraju jer ekstremisti iz redova ujgurske manjine godinama nalaze utočište u pakistanskoj pokrajini Vaziristan, gde prolaze vojnu obuku i ideološku indoktrinaciju.

Ostale agencije su takođe prenele vest da su iza nemira 2013. bili separatisti iz islamskih ekstremističkih grupa ETIM i ETESA, koje su im organizovale odlazak i prihvat u Turskoj, te obuku, upućivanje Siriju, ali i povratak u domovinu.

Potvrda o učestvovanju islamista koji su se vratili iz Sirije u nemirima u Kini stiže od strane Global Tajmsa koji tada prenosi priču mladog Ujgura kojega su uhapsile kineske snage bezbednosti i koji je opisao ceo tok svoje avanture kao borca globalnog džihada.

Put borca globalnog džihada Memetia Ailia – Sa fakulteta u Turskoj preko Sirije natrag u Kinu

Global Tajms navodi kako je 23-godišnji Memeti Aili, pripadnik ujgurske manjine iz Kine, sa fakulteta u Turskoj završio kao borac globalnog džihada u Alepu, potom se vratio u Kinu gde je u autonomnoj ujgurskoj pokrajini svojim očima video kako se njegov san pretvara u noćnu moru. Memeti Aili je uhapšen od strane kineskih bezbednosnih službi kada se vratio u Sinkjang kako bi priveo kraju svoju misiju. Hapšenje Ailia po povratku u Kinu na jednoj od svojih internet stranica pominje i sama teroristička grupa Al-Nusra Front.

Zadatak koji mu je poverila ekstremistička grupa ETIM se sastojao u „vršenju terorističkih napada kako bi usavršio svoje borbene sposobnosti“.

ETIM je teroristička grupa koja sarađujući sa disidentima iz Udruženja za obrazovanje i solidarnost Istočnog Turkestana (ETESA) za cilj ima stvaranje nezavisne islamske države na teritoriji Sinkjanga na severozapadu Kine.

„Kad sam odslušao njihova predavanja, jedino na što sam mislio je bio džihad. Zapostavio sam studije i porodicu. Sad kada razmislim, sve što sam činio mi liči na noćnu moru“, izjavio je kineskim islednicima Memeti Aili.

Radnik kineskog odelenja za antiterorizam je za Global Tajms izjavio kako su se otprilike stotinjak mladića poput Ailia tada nalazili u Siriji i tamo se u sukobima protiv sirijske vojske bore na strani pobunjenika.

„Njihov cilj je savladati unutrašnje strahove, poboljšati borbenu gotovost i steći potrebna znanja za izvođenje terorističkih napada“, stoji u izjavi kineskog službenika od pre dve godine.

Na opasnost koju sa sobom nosi povezivanje kineskih državljana koji stupaju u kontakt sa ekstremističkim ili disidentskim grupama u inostranstvu, a posebno onima u Turskoj i Pakistanu, još je 2012. godine upozoravao glasnogovornik kineskog ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.

Kad je 2011. završio srednju školu u Ururmćiju, Memeti Aili je odlučio kako će nastaviti školovanje na fakultetu u Turskoj, jednako kao što to čine i brojni drugi studenti pripadnici muslimanske ujgurske manjine u Kini. Po dolasku u Istanbul je kontaktiran od pripadnika „Udruženja za obrazovanje i solidarnost“ (ETESA) koji su mu ponudili „pomoć“. Godinu dana posle, kad je dao prvu godinu fakulteta, Memeti Aili je obavešten od strane ETESA-e i ETIM-a „kako je odabran da ide u Siriju kako bi se pridružio ostalima“, tj. stranim borcima koji se bore u redovima sirijskih islamističkih frakcija. Memeti Aili sa još nekolicinom dolazi do Alepa i pridružuje se pobunjenicima, kao što mu je naloženo. Već tada obaveštajni podaci govore da je broj stranih boraca u redovima pobunjeničkih jedinica u Siriji dostigao visokih 80%, te da ih ima iz celog sveta, a tada je sa sigurnošću dokazano da dolaze čak i iz Kine.

Memeti Aili je izjavio kako pre dolaska u Siriju nikada nije dodirnuo oružje. Na periferiji Alepa su imali sedam dana vojne obuke, koju su prošli bez pitke vode, struje i dovoljno hrane.

„Dnevno smo morali menjati svoj položaj i po četiri puta, a sve zbog straha od napada sirijske vojske. U tih sedam dana nismo naučili praktično ništa“, tvrdi Memeti Aili.

Tokom obuke je isključivo gledao kako se rukuje vatrenim oružjem i kako se koriste ručne bombe, a retki su imali priliku da prođu praktičnu obuku. Po završetku tog „tečaja“. Memeti Aili je potom dodeljen jednoj od jedinica tada još formalno postojeće „Slobodne sirijske vojske“ (FSA).

„Kretali smo se po Alepu u svim smerovima, samo kako bi izbegli moguće bombardovanje i avio napade. Nismo se nikada susreli sa pripadnicima sirijske vojske, ali smo zato videli mnoge od naših prijatelja kako ginu. Kada sam hteo prevesti ranjene saborce u bolnicu rekli su mi da se bolnica često bombraduje i da ih ostavim gde jesu da umru“, rekao je u svojoj ispovesti za Global Tajms mladi Ujgur.

Ono šta je iznenadilo Memetia Ailia je činjenica da lokalno stanovništvo nerado gleda na strance u svojim selima i četvrtima i nastavlja: „Mislili smo da će nas zato što donosimo sveti rat u Siriju lokalno stanovništvo dočekati sa dobrodošlicom, no kada su nam znali reći da nismo dobrodošli, shvatili smo da oni ne žele promeniti svoj način života“.

Većina boraca bez iskustva je stradala zbog loše opreme i oružja. Srećom po njega, Memeti Aili je dobio zadatak da obavlja noćne patrole po četvrtima koje u Alepu pod nadzorom drže islamisti i nije bio na prvoj crti vojišta. Posle dva meseca učešća u borbama u Alepu, vraća se u Istanbul. ETESA kao disidentsko udruženje je poricala da su Ujguri odlazili u Siriju kako bi učestvovali u tamošnjim sukobima ili da su deo bilo koje terorističke grupe.

„Ujguri nisu učestvovali ni u kakvim terorističkim aktivnostima i nikada se nisu uplitali u pobune protiv vlada i država u bilo kojem delu sveta“, glasi saopštenje ETESA-e, iako brojni snimci i medijski izveštaji demantuju njihove tvrdnje.

Ekstremizam u Sinkjangu ili „Istočnom Turkestanu“

Posle atentata u aprilu 2013. u gradu Baču, u kojem je ubijena 21 osoba, zamenik kineskog ministra za bezbednost Meng Hongvei je izjavio „kako su napadi u neposrednoj vezi sa zbivanjima van kineskih granica“.

„Budući da je broj terorističkih napada u svetu u porastu, mi moramo obratiti posebnu pažnju na mogućnost infiltracije subverzivnih grupa, kao i na separatističke aktivnosti određenih grupa u zemlji i inostranstvu“, izjavio je Meng za kinesku agenciju Sinhua.

2013. godine je Ahmatnijaz Sidić, Ujgur koji je navodno povezan sa ektremističkim organizacijama, sa grupom islamisitčkih militanata je napao zgradu lokalnih vlasti i policijsku stanicu u Turfanu. Prilikom terorističkog napada je život izgubilo 24 osobe, od čega su šesnaestorica bili napadači, a među osam ubijenih policajaca su bila i dva oficira, navodi kineska policija.

Kineska policija je proteklih nekoliko godina zadala teške udarce grupi ETIM, ali kako se čini ona je još uvek u stanju među ujgurskom manjinom regrutovati u svoje redove pojedince koji će se žrtvovati za ostvarenje svojih separatističkih težnji kroz ekstremizam i terorističke aktivnosti.

Li Vei, ekspert za borbu protiv terorizma na kineskom Institutu za savremene međunarodne odnose za Global Tajms je izjavio „kako teroristički napadi u Sinkjangu u proteklih nekoliko sedmica slede inostranu matricu, što je novost“.

„Na primer, njima su sada pripadniici snaga bezbednosti glavna meta i posebno su aktivni u regrutovanju i obuci novih članova koji će kasnije propagirati njihove vrednosti. Teroristički napadi u Sinkjangu su pokazali sve manjkavosti sistema i strategije u borbi protiv terorizma, kao na primer prevelik broj policijskih službenika u velikim gradovima, a zanemarena su sela. Ne treba posebno napominjati kako je policiji potreba nova i modernija oprema. Koliko god je potrebno pojačati provincijsku policiju, tako treba ohrabriti lokalno stanovniptvo da ukaže na sve sumnjive pokrete i aktivnosti unutar zajednice u kojoj žive“, izjavio je Li Vei.

Govoreći o globalnoj pretnji koju sa sobom nosi islamski ekstremizam, zamenik ministra spoljnih poslova Narodne Republike Kine, Cui Tiankai, još u januaru 2013. je u Savetu bezbednosti zatražio od međunarodne zajednice da se suoči sa uzrocima tog fenomena.

„Ovi su teroristički napadi velika pretnja ne samo za kinesku nacionalnu bezbednost, nego i za mir i stabilnost cele oblasti. Međunarodna zajednica se mora suprotstaviti ovim grupama odlučno i sa jasnom strategijom“, izjavio je tada Cui Tiankai.

Na upozorenje Tiankaia se tada jedino nije oglušila Rusija, koja je u to vreme upravo zbog terorističke pretnje na svojim južnim granicama učvrstila prijateljske odnose sa svim bivšim sovjetskim republikama u središnjoj Aziji, kao i sa samom Kinom. Tada se kineski ambasador obratio Turskoj, zemljama članicama EU, Sjedinjenim Državama, Kanadi, Japanu, odnosno svim zemljama koje pružaju punu podršku kineskim separatističkim disidentskim grupama, među kojima je najvažniji Svetski Ujgurski Kongres (World Uyghur Congress), organizacija koja okuplja sve disidentske grupe, pa i pripadnike udruženja ETESA koja pod maskom pomoći Ujgurima koji se školuju u inostranstvu regrutuje mladiće poput Memetia Ailia, koji kasnije postaju borci globalnog džihada i kada se vrate u domovinu nastavljaju sa aktivnostima za koje su obučeni.

Jedan od većih problema je upravo taj što tzv. „demokratska opozicija u egzilu“ i ujgurski disidenti, koji su uglavnom žive u razvijenim zapadnim zemljama i Japanu, ne vide nikakav problem u aktivnostima ekstremističkih grupa u domovini i smatraju ih „borcima za nezavisnost“, iako je njihova vizija nezavisnog Istočnog Turkestana slična onoj kakvu imaju sve slične grupe u svetu, a to je da pokrajinu Sinkjang pretvore u islamski „emirat“.

Je li zaista stiglo vreme da se Peking sa očiglednom pretnjom nacionalnoj bezbednosti suoči izvan svojih granica, konkretno u Siriji, kao što tvrdi dr. Kristina Lin, saznaće se uskoro. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste činjenica da ako Kina, jednako kao i Rusija, pod hitno nešto ne preduzmu u Siriji i Iraku, uskoro će se sa istim grupama boriti na Kavkazu i u Sinkjangu.

(vaseljenska.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *