Hoće li se dogoditi vojni puč u Turskoj, sličan onom u Egiptu?

Tweet

Turske vlasti planiraju da reformišu kontroverzni član 35 Zakona o oružanim snagama. U senci velikih protesta protiv vlade, tim izmenama se pokušava da se onemogući vojni puč.

Od 1960. godine u Turskoj su se dogodila četiri vojna puča. Poslednji put je vojska 2007. zapretila pučem vladi aktuelnog premijera Redžepa Tajipa Erdogana. Sada turska vlada želi da napravi istorijski korak – da reformiše član 35 Zakona o oružanim snagama.

Promenom tog člana zakona ubuduće ne bi bilo moguće izvesti vojni puč. Pored toga vojsci bi bilo onemogućeno da se meša u unutrašnju politiku. Tim izmenama oružane snage bile bi angažovane samo u slučaju „ugroženosti iz inostranstva“.

Vojska – zaštitnica turske republike

Od 1934. godine glavni zadatak turske vojske jeste da „štiti republiku“. Do sada vojska pod tim nije podrazumevala samo zaštitu od spoljnih, već i od unutrašnjih pretnji. Vojska se smatra zaštitnicom „kemalizma“, ideologije Mustafe Kemala Ataturka, koja između ostalog predviđa i strogu odvojenost države i religije. Na osnovu tih kriterijuma je, tokom vojnog puča 1980. godine, tadašnji načelnik generalštaba Kenan Evren prekinuo sukob između desnih i levih grupacija na ulicama Turske. To su tada, u početku, pozdravili svi, ali onda su na svetlost dana izronile i posledice vojne intervencije: 650.000 uhapšenih, 50 smrtnih kazni, 171 mrtav čovek zbog posledica mučenja. Desetine hiljada ljudi moralo je da pobegne u inostranstvo.

„Vojnim pučevima uvek je prethodila velika netrpeljivost prema vladi. I nisu ih sprovodili samo pripadnici vojske – u njima su učestvovali i drugi faktori“, objašnjava Adem Sozuer, dekan pravnog fakulteta na Univerzitetu u Istanbulu. Sukobi među grupama stanovništva ili političkim grupama često su bili isprovocirani upravo od strane države, ukazuje za DW taj turski profesor: „Potrebno je da većina stanovnika smatra da je država u opasnosti i da ih samo vojska može spasiti.“

Član 35 samo „kozmetički instrument za puč“

S pravnog aspekta, član 35 u svom sadašnjem obliku i nije dopuštao vojnu intervenciju, jer se poziva na Ustav, objašnjava Lami Bertan Tokuzlu sa univerziteta „Bilgi“ u Istanbulu. „Kada vojska preuzme vlast to je događaj van dometa prava. Postojeći ustav se tada poništava“, objašnjava Tokuzlu i zaključuje da se u svakom slučaju ne radi o legalnom procesu.

Profesor Adem Sozuer objašnjava da je član 35 samo opravdanje za one koji žele da izvedu puč. „U članu 35 ne govori se o tome da se vojni puč mora ili treba izvesti. Njima je potreban bilo koji član zakona da bi mogli da se pred pravno opravdaju“. S te strane, taj član predstavlja samo „kozmetički instrument“ za one koji žele da izvedu puč. Ali i bez tog člana bi moglo da dođe do puča i zato je njegova promena samo simbolična, naglašava Sozuer i istovremeno dodaje. „Za demokratizaciju i pomirenje sa prošlošću, ti simbolični koraci su ipak potrebni.“

Protesti u parku Gezi razlog za reformu?

Tokuzlu pretpostavlja da postoji veza između protesta u zemlji i planirane reforme člana 35. „Bilo je slučajeva tokom protesta u parku Gezi da su vojnici pomagali demonstrantima tako što su, na primer, na ulicama delili zaštitne gas-maske“, objašnjava Tokuzlu. „Ako bi se nastavila ta pomoć, to bi postalo noćna mora za vladu. U toku su protesti i vlada se svim silama bori protiv njih. Ta situacija je idealna za intervenciju, ukoliko bi vojska to želela“, objašnjava taj pravnik.

I novinar Čengiz Aktar smatra da su demonstracije razlog za reformu člana 35 Zakona o oružanim snagama. „Moguće je da vlada želi da celom svetu pokaže da još uvek teži ka demokratiji, pogotovo nakon demonstracija u parku Gezi prošlog meseca“, kaže Aktar za DW. Član 35 je do sada bio legalni argument za vojni puč, smatra Aktar i zaključuje da je „davno trebalo da bude ukinut“.

(Dojče vele)

Tweet