Hoće li se u Srbiji dogoditi „beogradski Majdan“?

Hoće li se u Srbiji dogoditi „beogradski Majdan“?

20 decembra 2014

000_Par7795457_m Ukraine Maidan KyevEvropa je saznala 2014. godine po čemu se „vatnjik“ razlikuje od „ukropa“ i zapamtila gde se tačno nalazi Ukrajina koja krvari, a leksikon je obogađen neologizmom „evromajdan“, razumljivim u svim krajevima Starog Sveta. Tobože stihijska konfrontacija naroda i vlasti Kijevu postala je logičan nastavak katastrofalnih događaja koji su potresli Jugoslaviju, Libiju, Egipat i niz drugih zemalja. O tome da li je moguće novo ponavljanje tragedije razmišljaju naši eksperti.

Dajemo reč Rostislavu Iščenku, predsednik Centra za sistematsku analizu i prognoziranje.

Koliko model Majdana može da bude primenjiv u drugim zemljama, uzimajući u obzir to da se on pretvorio u veliko krvoproliće?

Mislim da nije teško analizirati pokušaje državnog prevrata u formatu majdana u raznim zemljama za 15 godina. I doći do zaključka da uspeh ili neuspeh manifestacije zavisi od čvrstoće stava vlasti u konkretnoj zemlji, njene spremnosti da deluje oštro i da je spremna da ispuni svoje obaveze. Zato, nesumnjivo, pokušaji preformatiranja raznih država i vlada, koje ne deluju u interesima SAD činiće se između ostalog u formatu majdana. Koliko će one biti uspešne, zavisi konkretno od vlade. U krajnjoj liniji vlada Mađarske i Turske vrlo uspešno se suprotstavlja pokušajima da se primene tehnologije majdana u njihovim zemljama.

Ipak, međunarodna zajednica, kakve su perspektive, kako će oni reagovati? Bliski Istok sa arapskim prolećem je daleko od Evrope – zemlje su različite, druga je religija, druga kultura… A Ukrajina je ipak pored. Šta mislite, ovaj tragični primer je pred nosim EU koja se sada suočava sa prilivom izbeglica, sa tim da je neophodno ukazivati Ukrajini humanitarnu pomoć, to može nekako da ohladi žar pristalica novih majdana ili je sve beskorisno?

Problem nije samo u Ukrajini, Ukrajina je odavno razorena. I danas je praktično besmisleno preduzimati neke korake za obnovu. To odlično shvataju SAD. Šta više, razorena je ne samo Ukrajina, razorena je Libija, razorena je Sirija. Zato bi ovde u najmanju ruku bilo neobjektivno smatrati da od Evrope nešto ozbiljno zavisi. Kao prvo, čak Evropa danas nije jedinstvena prema događajima u Ukrajini. Češka zauzima odmereniji stav nego EU u celini, i ne takav kao Poljska. Slovačka i Mađarska zauzimaju stav pre bliži ruskom, nego što je stav EU. Naravno, oni su vezani određenim obavezama, ipak, oni taj stav brane vrlo aktivno. Zato danas, nažalost, mišljenje Evrope povlači se u zadnji plan. Recimo, još pre godinu dana događaji u Ukrajini mogli su da se razmatraju kao borba Rusije i Evrope, danas je to već borba interesa SAD i interesa same Evrope. Destabilizacija određenih zemalja Zapadne Evrope, destabilizacija čitave EU, takođe će biti jedan od mehanizama borbe SAD protiv Rusije, a ne slobodan izbor današnje Evrope.

Može li se situacija razvijati na taj način da u Beogradu bude organizovan Majdan po principima kijevskog Majdana, ili su to prosto špekulacije? Ovo pitanje uputili smo rukovodiocu Instituta za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jeleni Guskovoj.

Srbija je bila prva zemlja gde su se 2000. godine dešavali događaji koji su se zatim pretvorili u kijevski Majdan. Sve majdane reguliše Zapad, zato zavise ne od odlučnosti naorda, već isključivo od toga gde i kako će ova operacija biti planirana. Ali zbog toga što je Srbija ekonomski iscrpljena, nalazi se na ivici teške ekonomske rkize, prihodi stanovništva se smanjuju, nezaposlenost raste, Srbi praktično nisu u stanju da danas izađu na trgove. Zato mi se čini da se danas ne može desiti takvo istupanje narodnih masa. Ako je reč o drugim istupanjima, istupanjima nezadovoljnih vlašću, koja nisu pripremljena na Zapadu, to pojedini izrazi ili istupanja mogući su. Radi smene vlasti Amerikanci mogu pre da iskoriste izbore. Mi znamo da Boris Tadić koji do kraja nije ispunio svoju ulogu priznanja nezavisnosti Kosova otišao je posle operacije razrađene na Zapadu. Na vlasti su došli Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić.

Ali Vučić i Nikolić zauzimaju prilično lojalan stav prema EU i SAD i povodom stupanja Srbije u EU, i povodom Kosova takođe. Boris Tadić kao presednik govorio je da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova, Tomislav Nikolić takođe ne gori od želje da to učini. Ako su iza izbora stajale SAD, ne bi li bilo logičnije da se računa na radikalnije proevropski i proamerički raspoloženog političara?

Radi se o tome da su i Boris Tadić i aktualni rukovodioci u zemlji govorili jedno, a na Zapadu drugo. Prema Vikiliksu, Boris Tadić je obećao priznanje nezavisnosti Kosova kada je bio predsednik zemlje. Ali očigledno zbog bojazni da će potpuno izgubiti popularnost u zemlji, on to nije učinio. I svi dogovori koje je on tada vodio, nisu bili završeni. Zapad se umorio od čekanja, zato je rešio da smeni vlast, što je bilo vrlo začuđujuće za Borisa Tadića. Došli su novi ljudi i zaista učinili takođe veliko korak napred. Faktički Kosovo je već dobilo nezavisnost. Ostalo je samo da se kaže poslednja reč, da se složi sa tim da će Kosovo imati stolicu u UN, i posle toga da se potpuno prizna nezavisnost bivše srspke autonomne pokrajine. Za sada se srpske vlasti na taj korak ne rešavaju. I na njih se vrši ozbiljan pritisak.

Razgovor nastavlja Sergej Belous, istoričar balkanolog, vojni dopsinik koji se trenutno nalazi u Novorosiji.

Može li u Srbiji, pošto sve aktivnije podržava Rusiju u svim pravcima, nastati takva sitaucija da tamo bude organizovan majdan poput Kijevskog?

Bez obzira na to što Beograd demonstrira svoju privrženost Rusiji, sledi ipak da je data izjava orijentisana na srpsku publiku, srpski narod koji vidi sebe kao istorijskog saveznika Rusije i Rusiju kao svog saveznika. Zato svaka deklaracija protiv Rusije znači političku smrt za političara koji je proklamuje. Ipak meni su poznati slučajevi da u Srbiji ruske firme ne mogu normalno da rade. To pre nije krivica neposredno vlade i prvih lica, već dosledno ciljano dejstvo takozvanih „agenata uticaja“, koji postoje u svim strukturama. Što se tiče organizacije majdana, po meni u Srbiji je to sasvim moguće. Ali ja bih istakao da se svaka tehnologija prilagođava terenu. I u Srbiji je velika verovatnoća da to može da se desi u vrlo paradoksalnom formatu. Ovaj majdan može da bude organizovan ne od strane pristalica evrointegracije, već od strane pseudo-proruskih snaga, iz jednog prostog razloga: aktualna vlada Srbije i tako je vrlo liberalna, i ona ne može da bude svrgnuta od strane još liberalnije vlade, zato što nezadovoljnici treba da imaju parole popularne u narodu. Sada mi vidimo da je u Srbiji velika potražnja za proruskim idejama, i istovremeno ne vidimo predstavnike proruskih pokreta, u parlamentu ih skoro nema. Zato je sasvim moguće da zbog pogoršanja ekonomske situacije do leta 2015. godine moguće počnu nemiri.

A šta s tim imaju SAD i tehnologije majdana?

Ako se neka tendencija ne može zaustaviti, može se stati na njeno čelo. I pošto su SAD već više puta sebe ispoljile kao prilično dobrog stratega, one mogu da poračunaju tu varijantu. I sasvim je moguće da će ona biti ostvarena. Ipak ovde sve zavisi od dejstava same Rusije, koliko će biti realna podrška i koordinacija ruskih političkih snaga i svemogućih ruskih organizacija od strane srpskih političkih grupacija radi njihove kasnije konsolidacije.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Pravdaa says:

    U Beogradu se jedva čeka da vlada napravi samo još jedan pogrešan korak a prvi miting može početi MAJDAN. Jer devedeset posto naroda je protiv Evrope koja samo prosipa obećanja i pljačka SRBIJU.

  2. ARTILJERAC says:

    Nikad u nacističku-evropu. Živela slobodna SRBIJA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *