ХОЋЕ ЛИ СЕ УСТАВНИ СУД ОГЛАСИТИ?

HOĆE LI SE USTAVNI SUD OGLASITI?

25 jula 2017

Piše: Slobodan Turlakov

Ne zna se šta je gore: da li da članovi Ustavnog suda ne poznaju Ustav, ili, pak, da ne smeju da ga poznaju!

Sve je moguće, mada nije sve verovatno.

Ali sa ovim predsednikom Republike, sve je verovatno i kad nije moguće, pa tako može, pored predsednika Republike, da bude i predsednik stranke i šef Koordinacionog štaba bezbednosnih službi! A ko zna, možda i nečeg drugog i trećeg, jer što on želi, to mora da bude.

Ipak, da  pitamo Ustavni sud zašto on postoji?

I kako se njih 15 sudija osećaju kad jesu sudije a nemaju hrabrosti da to budu?

Ili je to pitanje morala odn. nečeg drugog, svakako nečasnog, kad  predsednik Republike i pored izričite ustavne zabrane već dva meseca biva ono što mu Ustav ne dozvoljava, a oni , sudije, ne reaguju.

Naime, u članu 115. Ustava, pod naslovom Nespojivost funkcija, doslovno piše:

Predsednik Republike  NE MOŽE obavljati  drugu javnu funkcuju  ili profesionalnu  delatnost“     

Drugim rečima, Predsednik Republike, pošto se zakleo u Narodnoj Skupštini,  na Ustav i poštovanje njegovih odredaba, i tako postao i zvanično Predsednik Republike,  on je istog časa morao da podnese ostavke na obe javne funkcije, i u stranci u u Koordinacionom štabu bezbednosnih službi.

Ceo svet zna da on to nije učinio, čime se stavio iznad Ustava i neopozivo postao – diktator!

Ali šta su onda sudije Ustavnog suda?

 

* *  *

 

Poznato je da je taj nasilnik veoma često  kritičar Srba, pogotovu  u inostranstvu, a tu skoro proglasio nas je patološkim tipovima.

Naime, rekao je :

          „Mi, Srbi,  imamo patološku potrebu da stvari  razvlačimo, a one  vremenom  postaju sve gore . Niko nema  hrabrosti  da istinu  saopšti u lice.“

Dva dana kasnije, opet se oglasio obećavajući da će napustiti predsedničku funkciju u SNS, ali tek januara 2019, kada će odrediti svog naslednika na Prvom stranačkom kongresu!

Fantazija!

Međutim, ako se poveže ova vest sa  „srpskom patološkom potrebom da se stvari razvlače“, ispada da je on imao hrabrosti da kaže istinu u lice, tj. da najavi da će  se čekati godinu i po dana, dok se on povuče sa predsedničke funkcije, što je morao već 31. maja  2017, da učini.

Naravno, šef tajnih bezbednosnih službi i dalje ostaje, iako je još ranije više puta najavljivao da će odrediti naslednika.

I tako najavio takmičenje auto kandidata  za predsednika SNS, što će se nemilice i besprekidno odvijati udvaranjem, ulizivanjem, veličanjem, dokazima vernosti što će trajati punih godinu i po dana.

Naravno, njemu će to prijati, kao i svakom primitivcu što prija, iako je jednom izjavio da nije primetio da mu se bilo ko dodvorava, pa eto sad se pruža prilika i da na kraju će najvernijeg i najodanijeg postavi na svoje mesto, koja će zamena, naravno, biti samo formalna.

Upravo, kao što je Brnabićevu odredio da preuzme  njegovo premijersko mesto. Formalno.

 

* * *

 

Nekada je Srbija, od kraja 1861. imala šest ministara, a od kraja 1878 – sedam, koje su opsluživali  ukupno  101 činovnika!

Sad, pak, Vlada Srbije ima 22 ministra i ko zna koliko činovnika, ali to nije za poređenje, sem da se postavi pitanje ima li vlade u Evropi,  sa većim brojem ministara?

Poslednji broj „Tabloida“ (br.393) upustio se u bliža objašnjenja ko sve čini tu sadašnju Vladu,  koja „objašnjenja“ nisu ni najmanje laskava ni za koga, a pogotovu za Vučića, koji je, kao što je poznato.i sastavio.

Čudo jedno, da se niko nije oglasio da opovrgne „Tabloidove“ žestoke tvrdnje, utoliko pre što takvo njegovo pisanje nije dokaz slobode štampe, već da se preko tih dokumentovanih objašnjenja pređe oportunim ćutanjem.  Da se stvar ne razglašava i zataška.

No, iako se zataška, činjenice ostaju, otkrivajući koliko su ministri bili sposobni i koliko su mogli da doprinesu  pozitivnim rezulatatima rada Vlade.

Međutim, ako se zna da su skoro svi  ministri u ovoj Vladi,  ista lica koja su bila i u prethodnoj, Vučićevoj,  onda  se rečena objašnjenja odnose i na prethodnu Vladu, pa tvrđenje da će ova Vlada nastaviti sa pozitivnim rezultatima,  koji obeležavaju prethodnu Vladu, naprosto neodrživa.

Ipak, jedan novi ministar je pokazao svoju spremu i time što je raspisao tender ta pisanje zakona, što je svakako originalno i jedinstveno u ministarskoj praksi.

Štrajkovi još traju, mada štrajkače opominju, čak im prebacuju da nemaju dovoljno ljubavi za Srbiju, uprkos činjenice da su Srbi, kako je objavljeno, najjvtinija radna snaga u Evropi, što ni najmanje ne uzbuđuje Vučića.

I ne samo najjevtinija, već su radnici, u svojoj zemlji, pravo roblje,  kao u „Goši“, u kojoj rade, već mesecima, bez plate, što se ne ni na koji način ne razmatra, čak se ni ne zna kako je preprodata ta fabrika nekoj kiparskoj kompaniji, što čini neku dobro čuvanu tajnu i pored postojanja čitavog niza institucija koje imaju obavezu da svaku tajnu te vrste, razotkriju i iznesu je u javnost i pred sud.

O tome niko ne vodi računa, vodi se evropska politika, najavljuje se i raspiruje borba za Beograd, stvaraju se nove stranke, Vulin poziva u borbu za različitosti,Vučić želi Srbiju „različitih nacija, koje ćemo prepoznavati  ne po veri . već po poštenju i marljivosi. Menjamo  sebe i Srbiju“

Da bi objavio na kraju jednog intervjua:

„Ja ovu zemlju volim  iznad svega  i to će me učiniti  veoma hrabrim predsednikom“

Što je i pokazao time što je pogazio Ustav na koji se zakleo u Skupštini.

I tako je još jednom dokazano da Srbija nije narod već vlada, sada proevropska tj. drugosrbijanska, što je  i SNS, koja je i ako  vladajuća stranka, stupila u savez sa čitavim nizom malih stranaka, proevropske orijentacije, pa su oni, svi zajedno, drugosrbijanske, te priče o građanskoj slobodi ne znače ništa,  i da jedinstvo na nacionalnoj, srpskoj osnovi, ne može ništa zameniti.

Bez tog i takvog jedinstva mi ne možemo opstati, i treba naći  nacionalnu snagu unutar naroda i staviti do odlučnog znanja novom predsedniku Srbije, da je on ustavni vladalac, koji iz svoje vladavine mora da isključi svaku autoritarnost, podčinjavajući je zakonima.

Tako nešto Vučiću ne pada na pamet.

On sebe smatra suverenim gospodarem, iznad svih i svega, što se videlo i kad je u Beograd pozvao lokalne funkcionere SNS, koje je,  nezadovoljan njihovim radom, kako kažu, izribao, a naročito direktora Bora.

I nikom ništa. Muk. Prešlo se na dnevni red.

Slično ribanje se obavilo i u SPS, u kom je apsolutni gospodar već godinama Dačić, koga svi slušaju jer ih je on, svojom dovitljivošću i spretnošću, još za vreme Koštunice, uspeo da vrati u vlast. ali i  u velike kompanije, kao što su „Galenika“ i „Dunav osiguranje“,  poznate po korupciji  i propadanju. „Dunav osiguranje“ je čak prodao akcije „Energo projekta“, bez odobrenja Vlade!

Treba priznati da je Dačić redak maher, koji je uspeo da održi SPS u tri različite garniture vlasti, koje su se, u svoje vreme, odredile prema Titu kao neprijatelju Srba, što njemu nije smetalo da  izjavljuje da je upravo taj zločinac najveći „brend“ Srbije!

Blagodareći Dačiću ostaci titoizma učinili su  to da Srbija nije obnovljena ni kao država, ni kao nacija, za razliku od svih ostalih bivših jugoslovenskih republika.

Grdno se varaju oni Rusi koji misle da je on njihov. On je svačiji koji  omogućavaju njegovo učešće u vlasti. Njegovo i njegovih.

Za šta je sve spreman Dačić, vidi se i po njegovoj izjavi  da štrajkovi ne treba  da prerastu u političku borbu. A štrajkuju – radnici, a SPS još uvek negde ima zapisano, da se bore za radnička prava!

To je već odavno precrtano!

Tačno je kazao Ratko Dmitrović, u SPS-a nema ni više jednog socijaliste!

Nekada smo imali mnoštvo nacionalnih radnika, sposobnih i spremnih da se žrtvuju za srpski narod i njegov opstanak.

Imali smo i organizaciju „Narodne odbrane“, koja je imala svoje aktivne ogranke širom Srbije, služeći neumorno nacionalnim interesima  Srba.

Danas nemamo ni javno mnjenje!

 

* * *

 

Šta u svem ovom haosu predstavlja  premijerka Brnabićeva?

Zorana je rekla – nedostaje nam Vučićev autoritet.

Iskreno rečeno, ne znamo ko je i kakav je čovek, kome je Vučić autoritet? Čime?

Svakodnevnim intervjuima, koji su njegovi jedini poslovi.

Jadni novinari koji moraju da čuče ispred njegovih vrata po ceo dan, da bi uhvatili  po neku njegovu izjavu.

A ko zna da li su njegove, s obzirom da svaki čas drugačije zvuče i glase.

Najveći dokaz tom vrludanju i lupetanju, jeste kad je na poslasku za Ameriku jednoj novinarki, na njeno pitanje zašto podržava Klintonku, odgovio – ZATO ŠTO SAM PAMETAN.

A sad kaže da je Srbija, tj ON , bila jedina zemlja koja je navijala za Trampa!

Zar je moguće da taj narcis koji sebe smatra prvim državnikom sveta, ne može da se doseti da su svuda oko njega ( i oko nas!) američki, i ne samo američki,  š p i j u n i !

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *