Hoće li UN opet preuzeti na sebe rešavanje pitanja Kosmeta

Hoće li UN opet preuzeti na sebe rešavanje pitanja Kosmeta

14 avgusta 2013

iskenderovPiše: Petar Iskenderov

Neodređena situacija koja je nastala u ovom trenutku oko Kosmeta, stvorila je neočekivane mogućnosti za uspostavljanje, reklo bi se nepovratno izgubljenog uticaja na odgovarajuće procese od strane OUN.Primetan je “zamor” glavnih svetskih igrača od ovoga što se odigrava u trouglu Beograd – Priština – Kosovska Mitrovica. Po informacijama kojima raspolažemo i u Vašingtonu i u Briselu se razmatraju različiti scenariji postepenog “skraćivanja” sopstvenog finansijskog i političkog prisustva na Kosmetu. I već u mesecima koji su pred nama može se ispostaviti da će se pored mnogostradalne misije za poslove privremene administracije UN na Kosmetu (UNMIK) – još neko time baviti.

Razume se, ni SAD, ni NATO, ni EU ne pomišljaju o potpunom odlasku sa Kosmeta. Za Vašington je tamo najvažnija vojna baza “Bondstil”, koja ne samo da se ne potčinjava UN, nego ni NATO komandi i koja se nalazi u sredini vojno-teritorijalne “ose” od Italije do Turske. Ovaj objekat omogućava Amerikancima da kontrolišu akvatorij Sredozemnog i Crnog mora, a takođe i maršrute koje vode na Bliski Istok, Severnu Afriku i Kavkaz – u tom smislu i maršrute postojećih i budućih naftovoda iz regiona Kaspijskog mora i Centralne Azije. Kako je u vezi sa tim pravilno primetio Endrju Bačević, profesor na katedri za međunarodne odnose i istoriju na Bostonskom univerzitetu, stvaranje slične infrastrukture i rešavanje drugih vojnih ciljeva bio je ključni zadatak SAD u okviru NATO operacije protiv SRJ tokom 1999. godine. Upravo tada je formalno rukama kompletne severoatlanske alijanse bio dostignut isključivo američki cilj – “podrška premoći SAD” u Evropi i “sprečavanja odustajanja Evrope od prethodnih pravila”. Kao što je poznato, centralno mesto među ovim “pravilima” zauzima “norma o dominaciji SAD”.

To je to, što se tiče niza vojnih aspekata SAD na Kosmetu. Evropska Unija nema sličnih interesa, pa je zato manja formalna zainteresovanost u očuvanju sopstvenog prisustva u pokrajini. To je ovih dana, između ostalog, stavio do znanja Žerar Galuči, bivši predstavnik UN za sever Kosova, priznavši da “zapadne države žele da napuste Kosovo”. I ovde se postavlja glavno pitanje: ko će to prvi učiniti, a ko će biti prinuđen da se zadrži?

Po tumačenju Galučija, ipak će prvi “politički” da se povuku Amerikanci – razume se, ostavivši za sobom sopstvene vojne strukture (uključujući “Bondstil”), a takođe i izuzetan uticaj na Albansko stanovništvo na Balkanu. “Bez obzira na to što SAD još uvek igraju važnu ulogu u tome da se ubede kosmetski Albanci da se ponašaju na odgovarajući način, – što znači da postignu kompromisno rešenje sa Srbijom – Amerikanci ipak žele da napuste Kosovo” – kaže funkcioner UN oslanjajući se na sopstvene izvore.

U tom slučaju, sledeći kandidat “za izlazak” može biti civilno-policijska misija EU u Prištini. “Niko ne može zaustaviti EULEKS da ostane na Kosovu, ako EU u Prištini odluči da je došlo vreme za njen odlazak” – uveren je Žerar Galuči.

I upravo tu se može pojaviti unikalna šansa za OUN da ponovo na sebe preuzme vodeću ulogu u regulisanju kosmetskog pitanja.Odlazak SAD i EU sa Kosmeta “označiće povratak pitanja obratno, u OUN” – smatra Galuči. I premda on kao glavni zadatak prisustva UN vidi samo u sadejstvu “mirne implementacije sporazuma Beograda i Prištine” – jasno je da je spektar zadataka mnogo širi. Taj spektar u sebe uključuje, između ostalog i takva, za SAD i EU veoma neprijatna pitanja kao što su svestrano istraživanje činjenica o “crnoj transplantologiji” i povratak situacije na Kosmetu u norme Rezolucije SB UN № 1244 od 10. juna 1999. godine.

Razume se da ne treba očekivati da će zapadni autori “kosovskog projekta” istog časa odustati od svog detenceta. Međutim, objektivne finansijsko-ekonomske okolnosti zaista mogu napraviti od kosovskog pitanja balast, kako za SAD tako još više za EU. Indikativno je da već sada slična perspektiva izaziva nimalo šaljiva uzbuđenja. Enver Hodžaj, odgovoran za međunarodnu politiku u “Kosovskoj vladi”, požurio je da rasporedi sopstvene prioritete po ovom pitanju. On je pozvao SB UN da što je moguće pre razmotri situaciju na Kosovu i Metohiji na svom specijalnom zasedanju – no samo zato da bi se donela odluka o prekidu delatnosti misije UNMIK. “Jedini zadatak misije UNMIK treba da bude pomoć Kosovu radi dobijanja članstva u OUN” – insistira Hodžaj i ističe da je sad nastupio “najbolji trenutak” za rešavanje ukazanog zadatka.

Kako god bilo, OUN se može u skorije vreme ponovo naći u centru kosmetskog raskršća – ili tačnije, na kosmetskoj prvoj vatrenoj liniji. U junu 1999. godine UN su, uz aktivno učešće Rusije, uspele da u određenom stepenu sačuvaju svoj obraz i zadrže da situacija na Kosmetu ne pređe pod punu kontrolu arhitekata “novog svetskog poretka”. Očigledno da poslednjih godina UN ne zaslužuju lovorike po pitanju Kosmeta. Da nije došlo vreme da se počne raditi na greškama?

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *