Holesterol iz kafane u Čaglavici

Tweet

Piše: Branko Žujović

Na novinarsko pitanje zašto je dobijanje datuma o početku pregovora sa EU toliko važno, Aleksandar Vučić odgovara da su po sredi ekonomski i politički razlozi. Koji i čiji?

Na dan proglašenja nelegalne albanske države na Kosovu i Metohiji, 17. februara 2008. godine, s kolegama sam bio u Gračanici i Čaglavici. Cilj nam je bio da tamošnjim novinarima poručimo da srpsko novinarsko udruženje ostaje s njima, ma šta Albanci u Prištini toga dana proglasili.

U kafani u Čaglavici, posmatrao sam Ivicu Dačića kako ruča. Sto je bio prepun holesterola, a preko puta budućeg premijera sedeo je i ništa manje posvećeno jeo njegov koalicioni partner. Tada još to nisam znao, uveliko je pretakao patriotizam iz rezervoara. Ni slutio nisam da će politički holesterol biti jedina supstanca buduće srpske kosmetske politike.

Svako ko je poslednjih nedelju dana čitao ili slušao izjave srpskih zvaničnika, mogao je u njima da pronađe sve, osim logike. Predsednik Tomislav Nikolić rekao je da je potpredsednik SAD, Džozef Bajden, bio neobavešten i da Srbija, uprkos priznanjima albanske države na Kosmetu, ima samo prijatelje, da ne deli narode i države po osnovu tog priznanja, nego po tome koliko ko može sa njom da sarađuje. Iskreno i otvoreno, kako je rekao, uz opterećenja i ograničenja koja postoje.

To mi je zvučalo kao kada kapo u logoru, pred logorašima i stražarima, izražava zahvalnost upravi što će sutra, eto, svanuti novi dan i samim svanućem iz korena promeniti sudbinu sužanja. Takozvani pregovori o Kosovu su evropski monolog Srbije, sa zadatom temom i unapred definisanim ishodom. To je samrtni ropac države, a ne proces pregovaranja.

Dok sam čitao izjavu predsednika Nikolića, setio sam se i njegovog obećanja da će biti organizovana javna debata, radi definisanja kosmetske politike i postizanja nacionalnog jedinstva. Trebalo je da budu saslušani najumniji i najpošteniji ljudi, koji bi rekli šta misle o problemu Kosova i Metohije. Nije nego!

Još originalniji od predsednika Srbije, proteklih dana bio je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Govoreći o značaju dobijanja datuma za početak pregovora za članstvo u EU, Aleksandar Vučić je rekao da prvo treba pogledati lice i naličje Srbije, videti koliko su Srbi siromašni i koliko velike ekonomske probleme imaju, istakavši da 50 odsto razmene dobara Srbija ostvaruje sa EU.

Ključni partner Srbije je EU, rekao je Vučić i dodao da su, kada je datum u pitanju, ključni ekonomski razlozi, uz napomenu da uvek ima više investitora kada se vidi da je zemlja dobila datum za početak pregovora s Briselom, da je to dobro u vrednosnom smislu, a kao najvažniji razlog, pored političkog, izdvojio je modernizaciju zemlje. Sve to, po Vučiću, stiže u paketu s datumom!

Ali, ako su Srbi siromašni i imaju najveće moguće ekonomske probleme, a ekonomija im već 13 godina počiva na saradnji sa EU i diktatima Brisela, onda je jasno da u strukturi te saradnje nešto nije u redu. Čemu onda produbljivanje takve saradnje i otkud investicioni optimizam na prvom semaforu ka EU, kada ona sama grca u problemima i dugovima? I zašto EU za 13 godina nije modernizovala Srbiju, umesto što je komada?

Sličan gaf, Vučić je načinio i na proslavi 163. godišnjice Vojne akademije, gde je citirao Žarka Lauševića u ulozi Miloša Obilića, rekavši da Srbija nije šaka pirinča, da može da je pozoba svaka vrana i da je sistem odbrane najbolji od svih državnih sistema.

Voleo bih da je ministar odbrane makar ovlaš izneo nekoliko osnovnih podataka o vatrenoj, strategijskoj i odvraćajućoj moći te vojske. Naravno da nije. Vojska Srbije danas je više potencijalna NATO divizija, sa borbenim misijama u inostranstvu na svom moralnom horizontu, baš kao što je Aleksandar Vučić više evroatlantista, nego što bi mogao da bude Miloš Obilić.

„Prihvatanja realnosti“, na kojoj insistira Ivica Dačić, treći član proevropskog srpskog trojca bez kormilara, drugo je ime za ozakonjenje nasilja. Srpski mediji i bez njega puni su eufemizama i šifri. Jeste li, uostalom, primetili da je u izjavama srpskih političara očuvanje teritorije zamenilo  „čuvanje interesa i naroda“?

Ustav je izvor prava, a ne ikebana nametnute stvarnosti, koja se menja svakih nedelju dana. Sudbina Srbije kroji se danas mandatima, umesto znanjem, moralom i odvažnošću. Ako Srbija zaista pristane da vlastiti Ustav svede na nivo registratora evroatlantskog nasilja nad sobom, a strategiju bude određivala napred predočenom logikom, nestaće kao država dok kažete  „datum“.

Pominjem realnost i Dačića, zbog njegovog čuvenog obraćanja na samitu Srbija – EU, pre dve godine. Tada je Dačić tvdio da je realnost postojanje dva Kosova, srpskog i albanskog i da, ako Albanci oružjem zauzmu sever pokrajine, Srbija neće sedeti skrštenih ruku. E, od te realnosti ostao je samo holesterol iz kafane u Čaglavici 17. februar 2008. godine, koji je u stvari govorio sve i logika koja isključuje samu sebe, baš kao i Srbija.

(Glas Rusije)

Tweet