ХОЛИВУД производи зло које приказује као добро!

HOLIVUD proizvodi zlo koje prikazuje kao dobro!

11 decembra 2015

c8ac41ba_4b7e970884e5af973b442fa6a56d4a32Piše: Ivan LIZAN

Filmsko zlo koje je dolazilo iz holivudskih horora može se uslovno podeliti na dve vrste:

1.  Zlo koje je došlo u vašu kuću iz okruženja u obliku manijaka, monstruma i druge nečisti.

2.  Zlo koje se probudilo u vama ili kod vaših najbližih, odnosno, neki vama blizak čovek koji je postao nastran i nalik na vampira.

Zapravo, oko toga se i konstruišu sižei savremenih horor filmova.Sve to ne bi ništa značilo kad to zlo ne bi svake godine postajalo sve više ljupko i privlačno.

U srednjevekovnoj Evropi seljake su plašili vukodlacima, vampirima i kućnim duhovima, koji su bili neverovatno odvratni, a bilo je moguće pobediti ih, naprimer, pomoću glogovog koca ili odagnati verskim vunder-vafe (od nemačkog Wunderwaff , „čudo -oružje“).

Sa razvojem industrijalizacije čovečanstva i našim pretvaranjem u civilizaciju elektroenergije,sa povećanjem obima znanja o svetu koji nas okružuje i formiranjem kakve-takve, ali naučne slike sveta, strah od nekakvog vampira koji trune i raspada se postao je znak nedovoljnog vaspitanja. Kako neka gospođica, lordova ćerka ili nekog uvaženog buržuja koji je vlasnik novina i brodova, može da se plaši od istog od čega strahuje obična devojka koja muze krave i ima ožiljke na rukama od kravljih boginja?

Akumuliranjem robno-materijalnih vrednosti rastu potrebe ljudi, a poslu pokoravanja dostupnog prisutnog mnoštva, priključuju se i pisci. Tako su i smislili grofa Drakulu.

Sledeći potražnju publike i izopačenu fantaziju autora, zlo se transformisalo, gubilo svojstva neverovatne nakaznosti, truleži i smrada i postajalo privlačnije. Naravno, tome je na sve načine doprinosio film.

Zlo je istovremeno postajalo sve jače i nije ga bilo lako pobediti ili prognati. Ono se pretvaralo u nešto toliko moćno da je pred njegovim likom čovek – ništa.  Protiv njega nisu pomagala božanstva, od njega nije spasavala nauka. Ono je kao Ktulu. Svemoćno i svemoguće.

Dalje kotrljanje čovečanstva u razuzdanost postmoderne preobrazilo je zlo do neprepoznatljivosti.U doba postmoderne potpuno je izbrisana granica između dobra i zla. Uzrok je u tome što u logici postmodernizma istina nije konkretna već apstraktna, shodno tome, granica između ružnog i lepog ne postoji, isto kao što nema ni dobra ni zla. Baš zbog toga učiniti gadost na pragu hrama je – performans, a ljudi se ne dele na dobre i zle, već na korisne – kojima sva ogrešenja mogu da se oproste – i na sve ostale.

Zapravo, ogromna većina stvaralačke elite su – pravi postmodernisti, zato i proizvode odgovarajuću filmsku produkciju.




U našem vrlom novom svetu zlo je postalo ne samo lepo, nego čak i nekako dobro. Sa vampirom Edvardom u „Sutonu“ može se roditi dete, sa vampirima iz „Prave krvi“ može se ići u noćne klubove da bi se uz šale glumaca neposredno posmatralo komadanje dopadljivih lakovernih devojaka. A u prvoj sezoni „Američke horor priče“ život duhova u kući zla koje je pobedilo – mnogo je prijatniji od života živih.

Pa i razumeti ko je strašniji – duhovi ili živi – prilično je teško. Ali, mnogo je strašnije to što se zlo ne može pobediti.

Nikako i ničim.

Zlo je oplemenjeno, učinjeno svemogućim i besmrtnim, a čovek pretvoren u toliko ništavno biće da počinje da se oseća istinski srećnim i slobodnim tek kad učini neverovatan zločin i postane nekakav porod onostranog sveta.

Oplemenjivanje zla ide uporedo sa krizom naučnog znanja: gde su nama poznati visokotehnološki lovci na priviđenja, gde je istrebljivač nečistih sila Van Helsing?

Oni su otišli sa ekrana, zamenili su ih manijaci koji se prikrivaju maskom porodičnih ljudi, nepotrebni medijumi i šamani.

Logičan rezultat takve zamene je – dehumanizacija masa, gubljenje bilo kakvih moralnih orijentira, pretvaranje odnosa između ljudi u robu.

Inače, nisu imaginarni vampiri pravo zlo. Jedino zlo u ovom svetu je – sam čovek kod kojeg je u poslednje vreme Pozicija Tanatosa postala mnogo jača od pozicije Erosa.

Mislim da iz ove moralne krize nećemo moći da izađemo, a da ne okusimo patnju i odricanja. Imaginarno i kinematografsko zlo, isto kao ineupokojeni heroji bojovnika, menjaju našu svest koju u normalno stanje može da vrati samo surova realnost u kojoj imamo samo jedan život, a sa smrću se pretvaramo u komade nikom potrebnog mesa.

A jedino što od nas ostaje jeste – sećanje i spisak dela.

(za Fakti.org prevela Ksenija Trajković)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *