ХОЛИВУДСКИ РЕЖИСЕР ГЛАСНО РЕКАО: Навијам за Путина да победи! Он је спас за човечанство!

HOLIVUDSKI REŽISER GLASNO REKAO: Navijam za Putina da pobedi! On je spas za čovečanstvo!

2 marta 2016

Oliver Stone 435Slavni holivudski reditelj Oliver Stone – koji je snimio i dokumentarne filmove o politici SAD, sudbini Edvard Snoudena i događajima u Ukrajini – javnoje izrazio nadu da se operacije ruskih vazduhoplovnih snaga u Siriji biti uspešne.

U intervjuu španskom listu El Mundo, rekao je:

„Čini mi se daje ispravno što je Putin pristupio aktivnim delovanjima i smatram da će on pobediti. To će omogućiti sirijskoj armiji da se pregrupiše i pruži potrebni otpor Islamskoj državi“.

U nastavku je naglasio: „Sjedinjene Države se i dalje drže linije koja je sračunata na to da se Bašar el Asad proglasi za novog Hitlera. Koliko god da je Asad surov lider, on nije ništa bolji ni gori od, na primer, Sadama Huseina koji je bio prijatelj SAD, sve dok nije pao u nemilost“.

Stone je ocenio da su dva predsednička mandata Baraka Obame faktički nastavak politike Džordža Buša mlađeg s ciljem destabilizacije čak sedam država: Iraka, Sirije, Libana, Sudana, Libije, Somalije i Irana.




Veliki američki reditelj je krivicu za pojavu Islamske države svalio na SAD, istakavši da je ta teroristička organizacija plod rata u Iraku.

„Mi smo, destabilizovali ceo region, a sada optužujemo Islamsku državu za stvoreni haos koji se pretvorio u pravi „kalifat“. Međutim, krivica je na nama: mi smo se pretvorili u imperiju haosa. Obama je samo pojačao ulogu Amerike kao imperije koja seje haos. Ni Ruzvelt ni Kenedi nikada ne bi priznali da su bombardovali sedam zemalja“.

Stone je posebno ukazao: „Osećaj superiornosti Amerikanaca nad drugim zemljama, zajedno s osećajem nekažnjivosti za nepoštivanje međunarodnog prava, pod Obamom su se samo pojačali. Obama je čak popularizovao korištenje dronova u vojnim kampanjama“.

Ovaj reditelj trenutno radi na filmu o događajima u Ukrajini, a opominje da se „Hladni rat nikada nije završio“:

„Posle odlaska s vlasti Gorbačova, ni Buš stariji, ni Bil Klinton se nisu odrekli američkog militarizma i nastavili su liniju jačanja prisutnosti SAD u Evropi, širenja NATO-a i proizvodnje sve moćnijeg naoružanja“.

Po njegovom mišljenju, destabilizacija Ukrajine podseća na prethodne pokušaje SAD da smenjuju rezime. O poziciji Putina povodom Ukrajine, rekao je:

„Putin je, po mom mišljenju, u slučaju Ukrajine zastitio geostrateške interese Rusije od politike invazije koju SAD vodi u Evropi jer SAD tezi proširiti svoj uticaj na istok“.

(NSP, Revolucija / priredio Intermagazin)

KOMENTARI



17 komentara

  1. Sančo Pansa says:

    Svaka čast! Sjajan komentar dotičnog Gospodina, čija riječ ima težinu u svijetu filmske umjetnosti i naravno publike!

  2. UROS says:

    PO CIJEM NALOGU SE VUCIC SETIO NAGLO CRNOGORCA Borislava Pekić rodjen je 4. februara 1930. godine u Podgorici, od oca Vojislava Pekića i majke Ljubice rodjene Petrović, od 1930. godine do 1941. godine živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-gradu, Kninu i na Cetinju, od 1941. do 1944. živeo je u Banatu, a od 1945. godine do 1948. godine pohadjao je u Beogradu Treću mušku gimnaziju, gde je i maturirao. - Borislav Pekić upisao je Istoriju umetrnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je 1948. godine, posle samo mesec dana studiranja, uhapšen zbog organizovanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, u kojoj organizaciji je bio politički sekretar. - Istraga je vodjena na Obilićevom vencu šest meseci. Okrivljenih je bilo 22, kojima je sudjeno u dve grupe. Sudjeno im je zbog krivičnog dela iz člana 3 tačka 8 i 10 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, kao i za špijunažu, a u vezi člana 27, 29, 30, 32, 36, 37, 41, 43, 58, 60, 66 OKZ i člana 4 odeljak prvi i član 6 i 8. Presudom Okruznog suda u Beogradu K.br.147/49 od 14.05.1949. godine optuženi Borislav Pekić oglašen je krivim zato što je u toku 1945. godine i 1946. godine iz neprijateljskih pobuda prema FNRJ, kao učenik gimnazije u Beogradu, formirao ilegalne grupe od po nekoliko lica, koja su nezavisno jedna od druge postojale da razbiju jedinstvo Organizacije narodne omladine i otežaju njihov rad u školama – te što su u zemlji organizovali Udruženje “Savez demokratske omladine Jugoslavije”, sa fašističkim ciljem da propagiraju političkom i oružanom borbom i obore postojeći poredak u FNRJ, federativno uredjenje države, ravnopravnost i bratstvo naroda Jugoslavije i narodne vlasti. - Navedenom presudom optuženi Borislav Pekić osudjen je na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 10 godina sa gubitkom gradjanskih prava i konfiskacijom imovine. - Po žalbi javnog tužioca na napred navedenu presudu Vrhovni sud Srbije u Beogradu doneo je presudu Kž.br.600/49 od 20.071949. godine, kojom je preinačio prvostepenu presudu tako što je optuženom Borislavu Pekicu povećao zatvorsku kaznu sa prinudnim radom na 15 godina, gubitkom gradjanskih prava i konfiskaciom imovine, kao sporednom kaznom. Godine 1958. oženio se inženjerkom arhitekture Ljiljanom Glišić, sestričinom dr Milana Stojadinovića, koji je bio predsednik vlade Jugoslavije (1935—1939) i ministar finansija.koje MILAN STOJADINOVIC - Milan Stojadinović (Čačak, 4. avgust 1888 — Buenos Ajres, 24. oktobar 1961) bio je srpski političar, pravnik, ekonomista i profesor univerziteta. Bio je ministar finansija u tri navrata, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije i predsednik Jugoslovenske radikalne zajednice. Studije prava je završio u Beogradu, a usavršavao se Nemačkoj, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Bio je ministar finansija u tri navrata (1922—1924, 1924-1925 i 1934-1935). Aktivan je bio u Narodnoj radikalnoj stranci kao član Glavnog odbora. Knez Pavle Karađorđević mu je dao mandat za formiranje vlade. Jugoslovensku radikalnu zajednicu osnovao je 1935. godine i u nju su ušli pripadnici njegove bivše stranke, Jugoslovenska narodna stranka, Slovenska ljudska stranka Antona Korošeca i Jugoslovenska muslimanska organizacija Mehmeda Spahe. Ova stranka bila je izrazito desničarskih opredeljenja. Stojadinović je vodio politiku približavanja silama Osovine. Za vreme premijerskog mandata potpisao je sporazum o prijateljstvu sa Francuskom i pakt o nenapadanju sa Italijom, pokušavajući da u vreme pred Drugi svetski rat sačuva bezbednost Jugoslavije. Stojadinovićeva vlada pokušala je da potpiše konkordat sa Vatikanom 1937. godine. To je izazvalo žestoke proteste Srpske pravoslavne crkve, pa je potpisivanje sporazuma propalo. Stojadinović je ipak uspeo da pobedi na sledećim izborima. Knez Pavle ga je smenio je 1939. jer nije uspeo reši hrvatsko pitanje. Na zahtev Britanaca Stojadinović je prognan iz zemlje i interniran na ostrvo Mauricijus, gde je proveo Drugi svetski rat. Posle rata mu je bio zabranjen povratak u zemlju, pa je Stojadinović ostatak života proveo u Argentini i drugim južnoameričkim državama. Za veme mandata argentinskog predsednika Huana Perona uređivao je uticajne ekonomske časopise. Zajedno sa Antom Pavelićem 1954. godine potpisao je proglas protiv komunističke Jugoslavije.

  3. Baja says:

    Da nije ovih Rusofila skime bi se mi pametni sprdali!!!

  4. Baja says:

    Neki dan sam bio u Kninu, Šahovnica se vijori a lijepo je i vidjeti,sto je je!!!

  5. Goran Swe says:

    Baja, imas li ti kakav pametan argument? Ovako zaista izgledas kao jadna pojava. Jadan je taj tvoj Knin a i ljudi koji su tamo. Jadni i oni sto su morali otici mimo svoje volje. Cime li se ti ponosis i sta si licno postigao u zivotu...Svima je bilo bolje i bilo bi bolje da nas nisu raskomadali. Sad je i tvoja drzava banana drzava, upregnuti ste i nista ne odlucujete sami, kao ni ostale bivse republike. Srecem razne ljude po Hr kad sam tu kao turista, mnogi imaju puno pametnije komentare od tebe. Citaj malo , obrazuj se, ovdje te niko ne treba

  6. kosovac says:

    Sančo, Idi u Fakte da primiš aplauze, ovde se ne meri intenzitet komentara.

  7. kosovac says:

    Vaja, Vio si se ti oko mojega, a vijorio si se kao Marjan u Splitu.

  8. kosovac says:

    Goran, Ne tupi sa raskomadanjem zajednice Srba i Hrvata.

  9. VUCIC PEDER says:

    ORILO SE DVORANOM: VUČIĆU, P E D E R U ! (VIDEO) - Na košarkaškoj utakmici između Patrizana i Cedevite navijači domaćeg tima su poslali jasnu poruku šta misle o premijeru Srbije skandirajući - ŽESTOKO - „ VUČIĆU PEDERU “. Pogledajte kako je to izgledalo: https://www.dailymotion.com/video/x3uzsk2_grobari-vucicu-p-partizan-cede...

  10. kosovac says:

    Vaja, da nije ovih „Rusofila“, ko bi tebe stavljao na ONO. Opštenarodnu Odbranu.

  11. SRBIN says:

    TAJNI PAKT VUČIĆEVE VLASTI sa NATO paktom NATO se formalno zalaže za očuvanje mira i bezbednosti, a svojim delovanjem ostvaruje suprotne efekte, vidljive u razorenim državama i porastu terorizma. Građani Srbije imaju krajnje negativan odnos prema NATO-u zbog njenog agresorskog delovanja i pre svega zbog našeg iskustva iz 1995. i 1999. kada nas je ta organizacija bombardovala, kršeći međunarodno pravo. Prema istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji, 80% građana Srbije se protivi bilo kakvoj saradnji sa NATO. Vlast u Srbiji se ne obazire na volju velike većine naroda, već se ponaša kao da je odgovorna NATO-u, a ne državi Srbiji čije interese treba da štiti. Značajno unapređivanje saradnje Srbije sa NATO, realizovano je 2015. godine. Ova informacija se može pronaći na zvaničnom sajtu NATO (1) gde stoji da se Srbija opredelila za čvršću saradnju kroz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Aktivnosti Srbije prema NATO-u, konstatovane su i u Rusiji. O ovoj temi se govorilo na zaključnom zasedanju Kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije na kojem je ministar odbrane RF Sergej Šojgu izneo analizu vojno-bezbednosne situacije u svetu u prisustvu predsednika RF Vladimira Putina (2). Prošle godine je u Skupštini Srbije usvojen Individualni akcioni plan partnerstva sa NATO (3), a takođe SOFA sporazum sa NATO (4), kojim je Srbija stavljena na raspolaganje ovoj agresorskoj organizaciji (5). Tim sporazumima NATO vojnicima je omogućen slobodan tranzit kroz Srbiju, korišćenje naše vojne infrastrukture i obezbeđen im je imunitet. Takođe, Srbija se obavezala na razmenu podataka sa NATO i EU, uništavanje „viška“ naoružanja, obrazovanje oficira u skladu sa NATO itd. Važno je istaći da se dogovori koje je vlast Srbije bez odobrenja naroda potpisala, uveliko sprovode. U okviru obuke srpskih oficira definisane IPAP-om, nedavno je u Srbiji održano predavanje NATO oficira Marka Šislera u zgradi Generalštaba Vojske Srbije. On je tom prilikom poučavao srpske oficire o „ruskoj agresiji“ na Ukrajinu (6). Dovođenje u zabludu Srpsko rukovodstvo na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo da deluje suprotno volji naroda, već vrlo vešto obmanjuje narod o svom delovanju. Odgovornost za stavljanje Srbije na raspolaganje NATO-u, Aleksandar Vučić pokušava da prebaci na prethodne vlasti, manipulišući kako je neko ranije potpisao dogovor o najvišem stepenu saradnje sa NATO. Ni jedna vlast pre Aleksandra Vučića nije potpisala takav dogovor sa NATO. Srbija jeste 2006. godine pristupila vojno-političkom programu NATO „Partnerstvo za mir“, ali taj program nema ni približno sličan nivo saradnje kao IPAP i SOFA. Partnerstvo za mir je zasnovano na bilateralnoj, a ne na strateškoj saradnji. Ovom programu je pristupila i Rusija 1994(7). Ove činjenice nisu iznete u smislu pohvale tog programa, već u sklopu utvrđivanja ranijih procesa. Ukoliko je Srbija 2006. godine bila u takvoj poziciji da mora da sarađuje sa NATO na bilateralnom nivou, onda sigurno 2016. nije prinuđena, odnosno ne mora da bude prinuđena na stratešku saradnju sa NATO. Velika je razlika u okolnostima koje su se promenile za jednu deceniju tj. u odnosu snaga velikih sila. NATO u sadašnjim okolnostima više nije jedina svetska sila. Na svetsku scenu se vratila silna Rusija, koja želi savezništvo sa Srbijom, što prema istraživanjima javnog mnjenja želi i oko 76% Srba. Vlast u Srbiji ne samo da ne uzima u obzir volju naroda, već ne želi da uzme u obzir ni izmenjene okolnosti. Dvorski analitičari Aleksandra Vučića uporno ponavljaju kako sa NATO mora da se sarađuje, valjda zbog toga što se na to obavezao lično premijer Vučić. Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je sadašnja vlast u predizbornom programu govorila o zaštiti nacionalnih interesa i predstavljala se kao patriotska, a da je nakon dolaska na vlast nanela nesagledivu štetu Srbiji potpisivanjem Briselskog dogovora sa albanskim teroristima, postavljanjem granice između Kosova i Metohije i Centralne Srbije, gašenjem institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji, ucenjivanjem srpskog naroda na Kosovu da izađe na izbore koje je raspisala teroristička „vlast“, nastavljanjem pogubne ekonomske politike, rasprodajom srpskih resursa, pa sve do stavljanja Srbije na raspoloaganje NATO paktu. Ni taj čin nije bio dovoljan, već je premijer Vučić svojim izjavama da nam je NATO potreban kako bi nas zaštitio, dodatno ponizio Srbiju. Posebno je istakao da nam je NATO potreban da štiti naš narod na Kosovu i Metohiji, iako mu je dobro poznato da je srpski narod doživeo pogrom pod „zaštitom“ NATO. (8) Reakcije Kako su srpski mediji pod potpunom kontrolom, većina ljudi u Srbiji nije ni informisana o samoubilačkoj politici vlasti, odnosno ima pogrešnu sliku o dešavanjima u zemlji.(9) Zbog toga je na ulice Beograda, nakon potpisivanja poslednjeg Zakona kojim se potvrđuje sporazum sa NATO od strane predsednika Srbije Tomislava Nikolića, izašlo nekoliko hiljada, a ne nekoliko stotina hiljada građana. Srpski mediji su ili prećutali ili netačno izveštavali javnost o protestu protiv saradnje sa NATO-om koji je održan u centru Beograda. Nasuprot tome, u ruskim medijima je bilo dosta reči o dešavanjima u Beogradu, kao i snimaka sa protesta. U prilogu na ruskoj državnoj televiziji rečeno je da hiljade ljudi na ulicama Beograda protestuje zbog veleizdaje i traži prekid saradnje sa NATO (10). Ovakve priloge objavili su svi važni mediji u Rusiji (11). Nakon toga usledile su i reakcije ruskih zvaničnika. Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova, izjavila je da uvlačenje Srbije u NATO predstavlja poniženje za zemlju (12) i zapitala se: kako to NATO štiti Srbe, kada ih ubija? Nekoliko dana kasnije, zamenik predsednika Državne Dume Sergej Železnjak je izjavio: NATO alijansa asocira Srbe na mnogo hiljada ljudskih žrtava, stradanje i poniženje nacionalnog dostojanstva i materijalnu štetu koji je taj narod sasvim nedavno pretrpeo od NATO-a. Po istraživanjima 80% Srba ne podržava saradnju sa NATO, zbog toga je neophodno da se uz parlamentarne izbore održi i referendum na kome bi se narod izjasnio da li podržava saradnju sa NATO. Referendum je slobodna i demokratska forma izražavanja volje naroda, zbog toga mi sa srpskim narodom ističemo značaj sprovođenja ovog referenduma. (13) Na osnovu ovih izjava ruskih zvaničnika, možemo da zaključimo da je ruski pogled na Srbiju više nego realističan. Međutim srpski narod nije u situaciji da realno sagleda poziciju u kojoj se Srbija našla. Prvi problem su političari koji sklapaju tajne dogovore, a zatim mediji koji stvaraju lažnu sliku. Ukoliko se informacijeo sklopljenim dogovorima iznesu u javnost, one se prezentuju na način koji odgovara vlastima. Nejasno i u formi koja može da se tumači na različite načine. Vlast u Srbiji na taj način umiruje javnost . Istovremeno vlast kroz medije projektuje saradnju sa Rusijom uz tvrdnje da je ta saradnja na istom nivou kao i saradnja sa evro-atlantskim strukturama. Navodno Srbija podjednako sarađuje sa Briselom, Vašingtonom i Moskvom i vodi politiku „neutralnosti“. Ovakve tvrdnje nemaju nikakvu argumentaciju ako uzmemo u obzir da je NATO u Srbiji ostvario više nego što je Hitler zahtevao 1941. čime je Srbija defakto potpuno okupirana. Saradnja Srbije sa Rusijom se odvija kroz konstantno odlaganje dogovora, bilo da je reč o ekonomskoj, vojnoj ili političkoj saradnji. Prilikom poslednje posete predsednika RF Srbiji, rukovodstvo Srbije je odbilo da potpiše dogovor kojim bi zaposleni u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu dobili diplomatski status. Nakon potpisivanja dogovora sa NATO, srpska vlast govori o dodeli diplomatskog imuniteta zaposlenima u ovom Centru, smatrajući da bi time „iznivelisala“ politiku „neutralnosti“. Rusko-srpski humanitarni centar je civilna a ne vojna struktura i dovođenje u istu ravan prepuštanje Srbije NATO-u i dodeljivanje imuniteta zaposlenima u Humanitarnom centru nema nikakvog smisla. Predstava o dobroj saradnji sa Rusijom Dodatnu otežavajuću okolnost za razumevanje političkih procesa u Srbiji predstavlja iskorišćavanje ruske dobre volje od strane zvaničnika Srbije. Naime nakon potpisivanja dogovora sa NATO, premijer Vučić je zakazao sastanak sa ambasadorom RF u Srbiji i fotografije prijateljskog razgovora su poslale poruku javnosti. Pored toga, mediji su narednih dana pisali o dogovorenom susretu predsednika Nikolića sa predsednikom Putinom, kao i o dodeli nagrade Nikoliću od strane ruskog patrijarha. I dosadašnji sastanci Vučića sa ruskim zvaničnicima su ocenjeni kao strateški važni, iako nisu uticali na evroatlantski kurs Srbije. Time Vučićeva vlast uspeva da stvori lažnu sliku o „neutralnosti“ i dobroj saradnji sa svima. Zbog toga je za srpsku javnost od ključne važnosti da spozna realnost i shvati izjave Marije Zaharove i Sergeja Železnjaka i pored nagrade Tomislava Nikolića i prijateljskog razgovora Vučića sa ruskim ambasadorom. Zbunjujuće je što se jedno može shvatiti kao kritika, a drugo kao podrška. Ukoliko bi bila razotkrivena pozicija srpskih vlasti, narod bi se ozbiljnije pozabavio sopstvenom sudbinom. Srpski narod treba da se demokratskim putem na referendumu izjasni o saradnji Srbije sa NATO i o potpisanim sporazumima IPAP i SOFA. Određene političke strukture su započele prikupljanje potpisa za referendum o članstvu u NATO, međutim narod treba da se izjasni da li podržava najviši nivo saradnje sa NATO, a ne o članstvu. Postignuti nivo saradnje sa NATO je daleko povoljniji za tu organizaciju od članstva Srbije u NATO, zbog toga što u sadašnjim okvirima ostvaruje sve što joj je potrebno, a nema nikakvih obaveza prema Srbiji. Sporazumi SOFA i IPAP koje je potpisala i ratifikovala Vučićeva vlast su krajnje štetni po srpske nacionalne i državne interese i nanose Srbiji veću štetu i od samog članstva u NATO. Svakako članstvo Srbije u NATO nije pitanje koje sme da dođe u obzir

  12. Goran says:

    Srbine ,Sve mi se cini da i na ovom sajtu ima cenzura , ne vidim vise clanak na kojem sam napisao komentar upravo poslije ovog tvog odlicnog komentara

  13. ANTI NATO PROTEST says:

    PROTEST 4 MART - NIŠ Okupimo sve anti-NATO snage u Nišu - 4 MART - PETAK U 16 ČASOVA - TRG KRALJA MILANA Pozivamo sve rodoljube, anti-NATO snage, sve građane Niša, Leskovca, Vranja, Prokuplja, svakog sela, varošice i opštine naše južne Srbije – da se u petak, 4.marta okupimo zajedno na Trgu Kralja Milana u 16 časova i pošaljemo poruku da je ustao jug Srbije! Nakon velikog skupa u Beogradu, anti-NATO protest u Nišu je poruka vlastodršcima da se borba protiv okupacije širi celom Srbijom!Srbija nije NATO kolonija! RUSI DOLAZE https://www.youtube.com/watch?v=sTbbQtDdYKU

  14. EKSKLUZIVNO says:

    Ekskluzivno: uloga porodica Vučić u pljački Srbije Sin Aleksandra Vučića, Danilo, živi u Americi sa lažnim identitetom, a njegov brat Andrej, uz pomoć lažnih kupaca dolazi do lokala, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Sve je lažno u porodici Vučić osim gorke istine da je Srbija pala u ruke ovim nezasitim nasilnicima, kojima nikad nije dosta novca i moći. Sin Aleksandra Vučića, Danilo, krajem leta 2015. godine, iznenada je napustio Beograd i Srbiju. Kratko vreme je boravio u Cirihu, a zatim je odleteo preko okeana – u Sjedinjene Američke Države. Na severu ove prostrane države, nalazi se jezero Mičigen, koje predstavlja granicu prema Kanadi, a na njegovim obalama je grad Čikago. Pre nekoliko godina, ovde je boravio nekadašnji beogradski advokat Vladimir Cvijan, koji je novcem koji su iz Srbije izneli Aleksandar Vučić i njegov klan, za svoje nalogodavce kupovao vredne nekretnine. U jednoj od njih smestio se i Danilo Vučić. Prema pričama onih koji su imali prilike da vide njegov novi smeštaj, radi se o ekstra luksuznom domicilu koga se ne bi postidele ni holivudske zvezde. Vidi se da se nije štedelo na opremi i nameštaju. Danilo ovde živi zajedno sa dvojicom pratilaca koje mu je dodelio otac i koji se zvanično vode kao radnici konzularnog predstavništva Srbije u Čikagu. I sin predsednika Vlade siromašne Srbije Aleksandra Vučića u Sjedinjene Američke Države doputovao je sa diplomatskim pasošem, ali naši sagovornici nisu mogli da nam potvrde niti da negiraju da pasoš glasi na pravo ime Danila Vučića. Njegov zvanični status, kako je to prijavljeno američkim vlastima, jeste da je sin jednog službenika srpskog konzulata i da u toj zemlji boravi u okviru spajanja porodice. Troškove njegovog boravka u Americi plaća Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Zbog te činjenice može da se smatra kako je Danilo u SAD doputovao i da tamo boravi sa lažnim identitetom. Prilikom ulaska u ovu zemlju on je još uvek bio maloletan. Kada je svog sina ispraćao na daleki put, na kome će ostati što je moguće duže, ako ne i doživotno, predsednik Vlade Aleksandar Vučić mu je rekao da ima samo tri obaveze: da prestane da koristi narkotike i da se više ne opija, kao i da u javnosti ne pravi skandale po kojima je postao poznat u Beogradu. U Americi, koja je pravna država (za razliku od Srbije), naša vlast nema uticajne prijatelje koji bi mogli da spreče medije da izveštavaju o bahanalijama i drugim ispadima sina jednog balkanskog diktatora, a poseban diplomatski skandal bi izbio ako bi se saznalo da on u toj zemlji boravi sa lažnim identitetom i to još uz pomoć diplomatskog pasoša koji mu je izdat od strane zvaničnih državnih organa Srbije. Istovetno je svojevremeno postupio i raniji severno-korejski diktator Kim Džong Il, kada je u Švajcarsku na školovanje poslao svog sina i naslednika na vladarskoj funkciji, Kim Džong Una. I sadašnji diktator iz Pjongjanga je u alpskoj državi boravio pod lažnim imenom i zvanično je bio sin jednog od diplomatskih predstavnika Severne Koreje, kao što to čini Danilo Vučić u SAD-u, ali kao navodni sin srpskog diplomate. Razlika između sinova ova dva diktatora je ta što Korejanac nije koristio droge, dok je Aleksandar Vučić svom sinu dozvolio da i u Americi konzumira marihuanu, koju ne smatra opasnom. Razlika je i u tome što je Kim Džong Un u Švajcarskoj studirao, dok Danilo u Čikagu ne radi ništa. On ne mora ništa da radi, niti da pohađa bilo kakvu školu, jer će mu u životu najviše pomoći stotine miliona evra koje su u Srbiji opljačkali i iz zemlje izneli njegovi otac i stric. Kako se Danilo žali svojim beogradskim prijateljima sa kojima često razgovara preko interneta, u Sjedinjenim Američkim Državama mu je dosadno, jer ima izuzetno malo poznanika, a i sa njima sme da se druži samo ograničeno. Dva pratioca koja su mu dodeljena imaju zadatak i da ga kontrolišu da se više ne drogira niti opija, a da njegovog oca odmah obaveste u slučaju da mladi naslednik ponovo počne da obilazi noćne klubove i lude privatne žurke, kao što je to činio dok je bio u Beogradu. U tom slučaju, obećao je Aleksandar sinu Danilu, biće odmah vraćen u Srbiju i ovde stavljen u „kućni pritvor“, odnosno biće mu zabranjeno da napušta stan. Oprobana je to metoda kažnjavanja neposlušne dece. Danilo se, prema rečima onih koji su ga videli, naglo i vidno ugojio. Jedina zabava su mu retki kontakti sa starim društvom i igranje igrica na kompjuteru. Iako je tek postao punoletan, kako priča svojim drugarima iz Srbije, oseća se kao stara usedelica koja po ceo dan boravi u kući. Mladi Vučić se hrani po restoranima ili naručuje da mu se hrana donese u kuću. Za sada Srbija ne mora iz svog praznog budžeta da plaća i kuvara za premijerovog sina, ali zato plaća drugo osoblje koje ga opslužuje, plus dva stalna pratioca, kao i njihove druge račune koje naprave tokom svog boravka u inostranstvu. Ne moramo da plaćamo ni kiriju, jer Danilo boravi u objektu koji je od opljačkanih narodnih para kupio njegov otac. Danilova mlađa sestra Milica pohađa u Beogradu privatnu školu, a otac plaća godišnju školarinu 12.000 evra mesečno. Od kada se razveo od supruge Ksenije, Aleksandar pokušava da njenu lojalnost kupi skupocenim poklonima, koji koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra. Podanike je Vođa često obaveštavao, uz puno patetike i laži, kako je, eto, i njegova porodica napadnuta. Tako je krajem 2012. godine Aleksandar optužio urednike Magazina Tabloid da su u broju 275, u tekstu „Vučićeva ženska momčad“, naveli da Aleksandar polno opšti sa svojim maloletnim sinom Danilom! Ova morbidna laž zaprepastila je diplomatski kor u Beogradu, koji se uverio da u tekstu o tome nema ni jedne reči! Čak je i Viši sud u Beogradu po tužbi odgovornog urednika Milovana Brkića, utvrdio da je Vučić izmislio ove navode. Zbog čega, to mogu psihijatri da objasne. Procenjuje se da su Aleksandar, Andreja i Anđelko Vučić opljačkali do danas preko dve milijarde evra! Aleksandar Vučić je poverljivim ljudima tvrdio da ga iz ambasade SAD-a u Beogradu stalno podstiču da “misli na sebe“, i da to Bela kuća ne smatra lošim potezom. Ambasador Kirbi je u tome prednjačio. Nezvanično, gotovo u tajnosti, u maju mesecu prošle godine, Sremsku Mitrovicu je posetio Andrej Vučić, brat Aleksandra Vučića, što je izazvalo mnoge sumnje među građanima, jer on ne dolazi bez nekog jakog finansijskog razloga. Skoro sve tokove novca u Srbiji kontroliše klan Vučićevih i njihovih kumova. Kažu upućeni da je Andrej Vučić još u maju prošle godine došao da obiđe objekte i imanje u Sremskoj Mitrovici, koje je, zahvaljujući položaju svog brata, kupio za malu sumu novca. I to, tvrdi se, samo onaj deo preduzeća koji ima nekakvu vrednost. Drugi razlog njegovog dolaska bio je postavljanje izvesnog ugostiteljskog objekta na Savi, čiji je formalni vlasnik lokalni „biznismen“, Ranko Trivunović, poznat pod „opšteprihvaćenim narodnim imenom“ Balvan, koga opravdano smatraju nezvaničnom zastupnikom interesa braće Vučić na prostorima Srema. U ceo ovaj posao, braća Vučić su uključili i vlasnika XL picerije u Sremskoj Mitrovici (koji je, inače, centralno gradsko jezgro pretvorio u jednu orgomnu kafanu). Objekat koji je Andrej Vučić otvorio u Sremskoj Mitrovici pod imenom Ranka Trivunovića Balvana i izvesnog poslastičara Šunje (obojica su poznati mitrovački naprednjaci), odavno je već u funkciji i nalazi se u prostoru koji pripada SPC (parohijskom domu). Splav Andreja Vučića na Savi kod Sremske Mitrovice, otvoren je pod nazivom Cafe Club CODE, koji je tokom dana kafe-restoran, a vikendom klub sa muzikom i provodom do ranih jutarnjih časova. Cafe Club CODE koji, po tvrdnji njegovih vlasnika, „daje jednu novu dimenziju gradu“, nalazi se malo nizvodnije od plaže Brioni – prema takozvanom motornom mostu. Prošlogodišnji majski dolazak Andreja Vučića povezan je i sa izgradnjom podvožnjaka ispod pruge, jer je planirano da preduzeće koje on kontroliše obavi te radove. Dakle, njima pare, a građanima Sremske Mitrovice novi dugovi koje će otplaćivati narednih decenija. Zato je ovaj infrastrukturni objekat, među građanima, već dobio nezvanični naziv „Mitrovica pod zemljom“. Gradonačelnik Branislav Nedimović nije nijednu reč smeo da progovori o pojavi Andreja Vučića u ovom gradu, a kako stvari stoje, nije spreman da se žrtvuje za svoj grad, nego čuva svoju funkciju. Braća Vučić su, prema saznanjima Tabloidovih izvora, u Sremskoj Mitrovici i celoj regiji Srema, samo produžena ruka zemunsko-surčinskih lešinara koji su namirisali još jedan lak plen.

  15. 400 evra i 'ajduci says:

    kosovac, fakti su pokušali nešto sa Onim Žiletom, a verovatno i intermagazin sa bajom. Ali baja je malo suptilniji i nije ni malo glup pa opstaje,za razliku od žileta u faktima. Znači, razlika je velika. Ako intermagazin radi slično, onda to rade zaista malo inteligentniji ljudi i pošlo im od ruke. Tamo, u faktima, oni jadni moderatri nikako da se snađu. Izobjavljuju komentare a onda dođe glavni i pola im pobriše. Nije bilo teško, jer jedan im zavuko tako neočekivano biser pohvale žiletu, da im je projekat privlačenja komentatora načisto pukao. Šta misliš, ko je falio žileta sve dok fakti nisu izbrisali desetak komentara raznih pljuvača i tog hvalioca sve zajedno sa žiletom i bacili ih u korpu za otpatke? Pogodio si. Suviše su providni pa me iznervirali, a nisam im oprostio ni zabranu komentara protiv DSS-a kada su jednom sve anti DSS komentare zbrisali i rekli da nekih pet šes komentatora napadaju na ličnosti i slična sranja.

  16. 400 evra i 'ajduci says:

    Ovaj režiser sa slike može da se uvati... sa Radošem Bajićom pod ruku. Koliko vredi Radoševa u Srbiji toliko vredi i njegova u Americi. Ta "ubitačna" izjava je jedna od glavnih podmetačina Amerima i pojedinim Srbima o slobodi govora u Americi, gde ovu izjavu nije čulo više ljudi od onog broja koji je prisustvovao kada je veliki revolucionarni režiser izrekao te reči. U Americi se to neguje kao modni stil. E, ali da je on počeo da snima film o Velikom Putinu, bilo bi malo drugačije. Ali nije. On to samo skuplja neke demokratske poene koji imaju težinu vakuuma.

  17. Ime mi je Ćirilica says:

    "sa fašističkim ciljem da propagiraju političkom i oružanom borbom i obore postojeći poredak u FNRJ, federativno uredjenje države, ravnopravnost i bratstvo naroda Jugoslavije i narodne vlasti". A šta je sa jedinstvom, UROSE!Bez njega, sva ti je skojevska galama prazna. P.S. I još, kakve veze ima ovo tvoje brozomorno trabunjanje sa intervjuom?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *