ХОЛИВУДСКИ РЕЖИСЕР ГЛАСНО РЕКАО: Навијам за Путина да победи! Он је спас за човечанство!

ХОЛИВУДСКИ РЕЖИСЕР ГЛАСНО РЕКАО: Навијам за Путина да победи! Он је спас за човечанство!

2 марта 2016

Oliver Stone 435Славни холивудски редитељ Оливер Стоне – који је снимио и документарне филмове о политици САД, судбини Едвард Сноудена и догађајима у Украјини – јавноје изразио наду да се операције руских ваздухопловних снага у Сирији бити успешне.

У интервјуу шпанском листу Ел Мундо, рекао је:

„Чини ми се даје исправно што је Путин приступио активним деловањима и сматрам да ће он победити. То ће омогућити сиријској армији да се прегрупише и пружи потребни отпор Исламској држави“.

У наставку је нагласио: „Сједињене Државе се и даље држе линије која је срачуната на то да се Башар ел Асад прогласи за новог Хитлера. Колико год да је Асад суров лидер, он није ништа бољи ни гори од, на пример, Садама Хусеина који је био пријатељ САД, све док није пао у немилост“.

Стоне је оценио да су два председничка мандата Барака Обаме фактички наставак политике Џорџа Буша млађег с циљем дестабилизације чак седам држава: Ирака, Сирије, Либана, Судана, Либије, Сомалије и Ирана.




Велики амерички редитељ је кривицу за појаву Исламске државе свалио на САД, истакавши да је та терористичка организација плод рата у Ираку.

„Ми смо, дестабилизовали цео регион, а сада оптужујемо Исламску државу за створени хаос који се претворио у прави „калифат“. Међутим, кривица је на нама: ми смо се претворили у империју хаоса. Обама је само појачао улогу Америке као империје која сеје хаос. Ни Рузвелт ни Кенеди никада не би признали да су бомбардовали седам земаља“.

Стоне је посебно указао: „Осећај супериорности Американаца над другим земљама, заједно с осећајем некажњивости за непоштивање међународног права, под Обамом су се само појачали. Обама је чак популаризовао кориштење дронова у војним кампањама“.

Овај редитељ тренутно ради на филму о догађајима у Украјини, а опомиње да се „Хладни рат никада није завршио“:

„После одласка с власти Горбачова, ни Буш старији, ни Бил Клинтон се нису одрекли америчког милитаризма и наставили су линију јачања присутности САД у Европи, ширења НАТО-а и производње све моћнијег наоружања“.

По његовом мишљењу, дестабилизација Украјине подсећа на претходне покушаје САД да смењују резиме. О позицији Путина поводом Украјине, рекао је:

„Путин је, по мом мишљењу, у случају Украјине заститио геостратешке интересе Русије од политике инвазије коју САД води у Европи јер САД тези проширити свој утицај на исток“.

(НСП, Револуција / приредио Интермагазин)

KOMENTARI



17 коментара

  1. Sančo Pansa says:

    Svaka čast! Sjajan komentar dotičnog Gospodina, čija riječ ima težinu u svijetu filmske umjetnosti i naravno publike!

  2. UROS says:

    PO CIJEM NALOGU SE VUCIC SETIO NAGLO CRNOGORCA Borislava Pekić rodjen je 4. februara 1930. godine u Podgorici, od oca Vojislava Pekića i majke Ljubice rodjene Petrović, od 1930. godine do 1941. godine živeo je u Podgorici, Novom Bečeju, Mrkonjić-gradu, Kninu i na Cetinju, od 1941. do 1944. živeo je u Banatu, a od 1945. godine do 1948. godine pohadjao je u Beogradu Treću mušku gimnaziju, gde je i maturirao. - Borislav Pekić upisao je Istoriju umetrnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je 1948. godine, posle samo mesec dana studiranja, uhapšen zbog organizovanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, u kojoj organizaciji je bio politički sekretar. - Istraga je vodjena na Obilićevom vencu šest meseci. Okrivljenih je bilo 22, kojima je sudjeno u dve grupe. Sudjeno im je zbog krivičnog dela iz člana 3 tačka 8 i 10 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, kao i za špijunažu, a u vezi člana 27, 29, 30, 32, 36, 37, 41, 43, 58, 60, 66 OKZ i člana 4 odeljak prvi i član 6 i 8. Presudom Okruznog suda u Beogradu K.br.147/49 od 14.05.1949. godine optuženi Borislav Pekić oglašen je krivim zato što je u toku 1945. godine i 1946. godine iz neprijateljskih pobuda prema FNRJ, kao učenik gimnazije u Beogradu, formirao ilegalne grupe od po nekoliko lica, koja su nezavisno jedna od druge postojale da razbiju jedinstvo Organizacije narodne omladine i otežaju njihov rad u školama – te što su u zemlji organizovali Udruženje “Savez demokratske omladine Jugoslavije”, sa fašističkim ciljem da propagiraju političkom i oružanom borbom i obore postojeći poredak u FNRJ, federativno uredjenje države, ravnopravnost i bratstvo naroda Jugoslavije i narodne vlasti. - Navedenom presudom optuženi Borislav Pekić osudjen je na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 10 godina sa gubitkom gradjanskih prava i konfiskacijom imovine. - Po žalbi javnog tužioca na napred navedenu presudu Vrhovni sud Srbije u Beogradu doneo je presudu Kž.br.600/49 od 20.071949. godine, kojom je preinačio prvostepenu presudu tako što je optuženom Borislavu Pekicu povećao zatvorsku kaznu sa prinudnim radom na 15 godina, gubitkom gradjanskih prava i konfiskaciom imovine, kao sporednom kaznom. Године 1958. оженио се инжењерком архитектуре Љиљаном Глишић, сестричином др Милана Стојадиновића, који је био председник владе Југославије (1935—1939) и министар финансија.koje MILAN STOJADINOVIC - Милан Стојадиновић (Чачак, 4. август 1888 — Буенос Ајрес, 24. октобар 1961) био је српски политичар, правник, економиста и професор универзитета. Био је министар финансија у три наврата, председник владе Краљевине Југославије и председник Југословенске радикалне заједнице. Студије права је завршио у Београду, а усавршавао се Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству. Био је министар финансија у три наврата (1922—1924, 1924-1925 и 1934-1935). Активан је био у Народној радикалној странци као члан Главног одбора. Кнез Павле Карађорђевић му је дао мандат за формирање владе. Југословенску радикалну заједницу основао је 1935. године и у њу су ушли припадници његове бивше странке, Југословенска народна странка, Словенска људска странка Антона Корошеца и Југословенска муслиманска организација Мехмеда Спахе. Ова странка била је изразито десничарских опредељења. Стојадиновић је водио политику приближавања силама Осовине. За време премијерског мандата потписао је споразум о пријатељству са Француском и пакт о ненападању са Италијом, покушавајући да у време пред Други светски рат сачува безбедност Југославије. Стојадиновићева влада покушала је да потпише конкордат са Ватиканом 1937. године. То је изазвало жестоке протесте Српске православне цркве, па је потписивање споразума пропало. Стојадиновић је ипак успео да победи на следећим изборима. Кнез Павле га је сменио је 1939. јер није успео реши хрватско питање. На захтев Британаца Стојадиновић је прогнан из земље и интерниран на острво Маурицијус, где је провео Други светски рат. После рата му је био забрањен повратак у земљу, па је Стојадиновић остатак живота провео у Аргентини и другим јужноамеричким државама. За веме мандата аргентинског председника Хуана Перона уређивао је утицајне економске часописе. Заједно са Антом Павелићем 1954. године потписао је проглас против комунистичке Југославије.

  3. Baja says:

    Da nije ovih Rusofila skime bi se mi pametni sprdali!!!

  4. Baja says:

    Neki dan sam bio u Kninu, Šahovnica se vijori a lijepo je i vidjeti,sto je je!!!

  5. Goran Swe says:

    Baja, imas li ti kakav pametan argument? Ovako zaista izgledas kao jadna pojava. Jadan je taj tvoj Knin a i ljudi koji su tamo. Jadni i oni sto su morali otici mimo svoje volje. Cime li se ti ponosis i sta si licno postigao u zivotu...Svima je bilo bolje i bilo bi bolje da nas nisu raskomadali. Sad je i tvoja drzava banana drzava, upregnuti ste i nista ne odlucujete sami, kao ni ostale bivse republike. Srecem razne ljude po Hr kad sam tu kao turista, mnogi imaju puno pametnije komentare od tebe. Citaj malo , obrazuj se, ovdje te niko ne treba

  6. kosovac says:

    Санчо, Иди у Факте да примиш аплаузе, овде се не мери интензитет коментара.

  7. kosovac says:

    Ваја, Вио си се ти око мојега, а вијорио си се као Марјан у Сплиту.

  8. kosovac says:

    Goran, Не тупи са раскомадањем заједнице Срба и Хрвата.

  9. VUCIC PEDER says:

    ОРИЛО СЕ ДВОРАНОМ: ВУЧИЋУ, П Е Д Е Р У ! (ВИДЕО) - На кошаркашкој утакмици између Патризана и Цедевите навијачи домаћег тима су послали јасну поруку шта мисле о премијеру Србије скандирајући - ЖЕСТОКО - „ ВУЧИЋУ ПЕДЕРУ “. Погледајте како је то изгледало: https://www.dailymotion.com/video/x3uzsk2_grobari-vucicu-p-partizan-cede...

  10. kosovac says:

    Ваја, да није ових „Rusofila“, ко би тебе стављао на ОНО. Општенародну Одбрану.

  11. SRBIN says:

    ТАЈНИ ПАКТ ВУЧИЋЕВЕ ВЛАСТИ са НАТО пактом НАТО се формално залаже за очување мира и безбедности, а својим деловањем остварује супротне ефекте, видљиве у разореним државама и порасту тероризма. Грађани Србије имају крајње негативан однос према НАТО-у због њеног агресорског деловања и пре свега због нашег искуства из 1995. и 1999. када нас је та организација бомбардовала, кршећи међународно право. Према истраживањима јавног мњења у Србији, 80% грађана Србије се противи било каквој сарадњи са НАТО. Власт у Србији се не обазире на вољу велике већине народа, већ се понаша као да је одговорна НАТО-у, а не држави Србији чије интересе треба да штити. Значајно унапређивање сарадње Србије са НАТО, реализовано је 2015. године. Ова информација се може пронаћи на званичном сајту НАТО (1) где стоји да се Србија определила за чвршћу сарадњу кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП). Активности Србије према НАТО-у, констатоване су и у Русији. О овој теми се говорило на закључном заседању Колегијума Министарства одбране Руске Федерације на којем је министар одбране РФ Сергеј Шојгу изнео анализу војно-безбедносне ситуације у свету у присуству председника РФ Владимира Путина (2). Прошле године је у Скупштини Србије усвојен Индивидуални акциони план партнерства са НАТО (3), а такође СОФА споразум са НАТО (4), којим је Србија стављена на располагање овој агресорској организацији (5). Тим споразумима НАТО војницима је омогућен слободан транзит кроз Србију, коришћење наше војне инфраструктуре и обезбеђен им је имунитет. Такође, Србија се обавезала на размену података са НАТО и ЕУ, уништавање „вишка“ наоружања, образовање официра у складу са НАТО итд. Важно је истаћи да се договори које је власт Србије без одобрења народа потписала, увелико спроводе. У оквиру обуке српских официра дефинисане ИПАП-ом, недавно је у Србији одржано предавање НАТО официра Марка Шислера у згради Генералштаба Војске Србије. Он је том приликом поучавао српске официре о „руској агресији“ на Украјину (6). Довођење у заблуду Српско руководство на челу са Александром Вучићем, не само да делује супротно вољи народа, већ врло вешто обмањује народ о свом деловању. Одговорност за стављање Србије на располагање НАТО-у, Александар Вучић покушава да пребаци на претходне власти, манипулишући како је неко раније потписао договор о највишем степену сарадње са НАТО. Ни једна власт пре Александра Вучића није потписала такав договор са НАТО. Србија јесте 2006. године приступила војно-политичком програму НАТО „Партнерство за мир“, али тај програм нема ни приближно сличан ниво сарадње као ИПАП и СОФА. Партнерство за мир је засновано на билатералној, а не на стратешкој сарадњи. Овом програму је приступила и Русија 1994(7). Ове чињенице нису изнете у смислу похвале тог програма, већ у склопу утврђивања ранијих процеса. Уколико је Србија 2006. године била у таквој позицији да мора да сарађује са НАТО на билатералном нивоу, онда сигурно 2016. није принуђена, односно не мора да буде принуђена на стратешку сарадњу са НАТО. Велика је разлика у околностима које су се промениле за једну деценију тј. у односу снага великих сила. НАТО у садашњим околностима више није једина светска сила. На светску сцену се вратила силна Русија, која жели савезништво са Србијом, што према истраживањима јавног мњења жели и око 76% Срба. Власт у Србији не само да не узима у обзир вољу народа, већ не жели да узме у обзир ни измењене околности. Дворски аналитичари Александра Вучића упорно понављају како са НАТО мора да се сарађује, ваљда због тога што се на то обавезао лично премијер Вучић. Не смемо да заборавимо чињеницу да је садашња власт у предизборном програму говорила о заштити националних интереса и представљала се као патриотска, а да је након доласка на власт нанела несагледиву штету Србији потписивањем Бриселског договора са албанским терористима, постављањем границе између Косова и Метохије и Централне Србије, гашењем институција државе Србије на Косову и Метохији, уцењивањем српског народа на Косову да изађе на изборе које је расписала терористичка „власт“, настављањем погубне економске политике, распродајом српских ресурса, па све до стављања Србије на располоагање НАТО пакту. Ни тај чин није био довољан, већ је премијер Вучић својим изјавама да нам је НАТО потребан како би нас заштитио, додатно понизио Србију. Посебно је истакао да нам је НАТО потребан да штити наш народ на Косову и Метохији, иако му је добро познато да је српски народ доживео погром под „заштитом“ НАТО. (8) Реакције Како су српски медији под потпуном контролом, већина људи у Србији није ни информисана о самоубилачкој политици власти, односно има погрешну слику о дешавањима у земљи.(9) Због тога је на улице Београда, након потписивања последњег Закона којим се потврђује споразум са НАТО од стране председника Србије Томислава Николића, изашло неколико хиљада, а не неколико стотина хиљада грађана. Српски медији су или прећутали или нетачно извештавали јавност о протесту против сарадње са НАТО-ом који је одржан у центру Београда. Насупрот томе, у руским медијима је било доста речи о дешавањима у Београду, као и снимака са протеста. У прилогу на руској државној телевизији речено је да хиљаде људи на улицама Београда протестује због велеиздаје и тражи прекид сарадње са НАТО (10). Овакве прилоге објавили су сви важни медији у Русији (11). Након тога уследиле су и реакције руских званичника. Званична представница руског Министарства иностраних послова Марија Захарова, изјавила је да увлачење Србије у НАТО представља понижење за земљу (12) и запитала се: како то НАТО штити Србе, када их убија? Неколико дана касније, заменик председника Државне Думе Сергеј Железњак је изјавио: НАТО алијанса асоцира Србе на много хиљада људских жртава, страдање и понижење националног достојанства и материјалну штету који је тај народ сасвим недавно претрпео од НАТО-а. По истраживањима 80% Срба не подржава сарадњу са НАТО, због тога је неопходно да се уз парламентарне изборе одржи и референдум на коме би се народ изјаснио да ли подржава сарадњу са НАТО. Референдум је слободна и демократска форма изражавања воље народа, због тога ми са српским народом истичемо значај спровођења овог референдума. (13) На основу ових изјава руских званичника, можемо да закључимо да је руски поглед на Србију више него реалистичан. Међутим српски народ није у ситуацији да реално сагледа позицију у којој се Србија нашла. Први проблем су политичари који склапају тајне договоре, а затим медији који стварају лажну слику. Уколико се информацијео склопљеним договорима изнесу у јавност, оне се презентују на начин који одговара властима. Нејасно и у форми која може да се тумачи на различите начине. Власт у Србији на тај начин умирује јавност . Истовремено власт кроз медије пројектује сарадњу са Русијом уз тврдње да је та сарадња на истом нивоу као и сарадња са евро-атлантским структурама. Наводно Србија подједнако сарађује са Бриселом, Вашингтоном и Москвом и води политику „неутралности“. Овакве тврдње немају никакву аргументацију ако узмемо у обзир да је НАТО у Србији остварио више него што је Хитлер захтевао 1941. чиме је Србија дефакто потпуно окупирана. Сарадња Србије са Русијом се одвија кроз константно одлагање договора, било да је реч о економској, војној или политичкој сарадњи. Приликом последње посете председника РФ Србији, руководство Србије је одбило да потпише договор којим би запослени у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу добили дипломатски статус. Након потписивања договора са НАТО, српска власт говори о додели дипломатског имунитета запосленима у овом Центру, сматрајући да би тиме „изнивелисала“ политику „неутралности“. Руско-српски хуманитарни центар је цивилна а не војна структура и довођење у исту раван препуштање Србије НАТО-у и додељивање имунитета запосленима у Хуманитарном центру нема никаквог смисла. Представа о доброј сарадњи са Русијом Додатну отежавајућу околност за разумевање политичких процеса у Србији представља искоришћавање руске добре воље од стране званичника Србије. Наиме након потписивања договора са НАТО, премијер Вучић је заказао састанак са амбасадором РФ у Србији и фотографије пријатељског разговора су послале поруку јавности. Поред тога, медији су наредних дана писали о договореном сусрету председника Николића са председником Путином, као и о додели награде Николићу од стране руског патријарха. И досадашњи састанци Вучића са руским званичницима су оцењени као стратешки важни, иако нису утицали на евроатлантски курс Србије. Тиме Вучићева власт успева да створи лажну слику о „неутралности“ и доброј сарадњи са свима. Због тога је за српску јавност од кључне важности да спозна реалност и схвати изјаве Марије Захарове и Сергеја Железњака и поред награде Томислава Николића и пријатељског разговора Вучића са руским амбасадором. Збуњујуће је што се једно може схватити као критика, а друго као подршка. Уколико би била разоткривена позиција српских власти, народ би се озбиљније позабавио сопственом судбином. Српски народ треба да се демократским путем на референдуму изјасни о сарадњи Србије са НАТО и о потписаним споразумима ИПАП и СОФА. Одређене политичке структуре су започеле прикупљање потписа за референдум о чланству у НАТО, међутим народ треба да се изјасни да ли подржава највиши ниво сарадње са НАТО, а не о чланству. Постигнути ниво сарадње са НАТО је далеко повољнији за ту организацију од чланства Србије у НАТО, због тога што у садашњим оквирима остварује све што јој је потребно, а нема никаквих обавеза према Србији. Споразуми СОФА и ИПАП које је потписала и ратификовала Вучићева власт су крајње штетни по српске националне и државне интересе и наносе Србији већу штету и од самог чланства у НАТО. Свакако чланство Србије у НАТО није питање које сме да дође у обзир

  12. Goran says:

    Srbine ,Sve mi se cini da i na ovom sajtu ima cenzura , ne vidim vise clanak na kojem sam napisao komentar upravo poslije ovog tvog odlicnog komentara

  13. ANTI NATO PROTEST says:

    ПРОТЕСТ 4 МАРТ - НИШ Окупимо све анти-НАТО снаге у Нишу - 4 МАРТ - ПЕТАК У 16 ЧАСОВА - ТРГ КРАЉА МИЛАНА Позивамо све родољубе, анти-НАТО снаге, све грађане Ниша, Лесковца, Врања, Прокупља, сваког села, варошице и општине наше јужне Србије – да се у петак, 4.марта окупимо заједно на Тргу Краља Милана у 16 часова и пошаљемо поруку да је устао југ Србије! Након великог скупа у Београду, анти-НАТО протест у Нишу је порука властодршцима да се борба против окупације шири целом Србијом!Србија није НАТО колонија! RUSI DOLAZE https://www.youtube.com/watch?v=sTbbQtDdYKU

  14. EKSKLUZIVNO says:

    Ekskluzivno: uloga porodica Vučić u pljački Srbije Sin Aleksandra Vučića, Danilo, živi u Americi sa lažnim identitetom, a njegov brat Andrej, uz pomoć lažnih kupaca dolazi do lokala, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. Sve je lažno u porodici Vučić osim gorke istine da je Srbija pala u ruke ovim nezasitim nasilnicima, kojima nikad nije dosta novca i moći. Sin Aleksandra Vučića, Danilo, krajem leta 2015. godine, iznenada je napustio Beograd i Srbiju. Kratko vreme je boravio u Cirihu, a zatim je odleteo preko okeana – u Sjedinjene Američke Države. Na severu ove prostrane države, nalazi se jezero Mičigen, koje predstavlja granicu prema Kanadi, a na njegovim obalama je grad Čikago. Pre nekoliko godina, ovde je boravio nekadašnji beogradski advokat Vladimir Cvijan, koji je novcem koji su iz Srbije izneli Aleksandar Vučić i njegov klan, za svoje nalogodavce kupovao vredne nekretnine. U jednoj od njih smestio se i Danilo Vučić. Prema pričama onih koji su imali prilike da vide njegov novi smeštaj, radi se o ekstra luksuznom domicilu koga se ne bi postidele ni holivudske zvezde. Vidi se da se nije štedelo na opremi i nameštaju. Danilo ovde živi zajedno sa dvojicom pratilaca koje mu je dodelio otac i koji se zvanično vode kao radnici konzularnog predstavništva Srbije u Čikagu. I sin predsednika Vlade siromašne Srbije Aleksandra Vučića u Sjedinjene Američke Države doputovao je sa diplomatskim pasošem, ali naši sagovornici nisu mogli da nam potvrde niti da negiraju da pasoš glasi na pravo ime Danila Vučića. Njegov zvanični status, kako je to prijavljeno američkim vlastima, jeste da je sin jednog službenika srpskog konzulata i da u toj zemlji boravi u okviru spajanja porodice. Troškove njegovog boravka u Americi plaća Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Zbog te činjenice može da se smatra kako je Danilo u SAD doputovao i da tamo boravi sa lažnim identitetom. Prilikom ulaska u ovu zemlju on je još uvek bio maloletan. Kada je svog sina ispraćao na daleki put, na kome će ostati što je moguće duže, ako ne i doživotno, predsednik Vlade Aleksandar Vučić mu je rekao da ima samo tri obaveze: da prestane da koristi narkotike i da se više ne opija, kao i da u javnosti ne pravi skandale po kojima je postao poznat u Beogradu. U Americi, koja je pravna država (za razliku od Srbije), naša vlast nema uticajne prijatelje koji bi mogli da spreče medije da izveštavaju o bahanalijama i drugim ispadima sina jednog balkanskog diktatora, a poseban diplomatski skandal bi izbio ako bi se saznalo da on u toj zemlji boravi sa lažnim identitetom i to još uz pomoć diplomatskog pasoša koji mu je izdat od strane zvaničnih državnih organa Srbije. Istovetno je svojevremeno postupio i raniji severno-korejski diktator Kim Džong Il, kada je u Švajcarsku na školovanje poslao svog sina i naslednika na vladarskoj funkciji, Kim Džong Una. I sadašnji diktator iz Pjongjanga je u alpskoj državi boravio pod lažnim imenom i zvanično je bio sin jednog od diplomatskih predstavnika Severne Koreje, kao što to čini Danilo Vučić u SAD-u, ali kao navodni sin srpskog diplomate. Razlika između sinova ova dva diktatora je ta što Korejanac nije koristio droge, dok je Aleksandar Vučić svom sinu dozvolio da i u Americi konzumira marihuanu, koju ne smatra opasnom. Razlika je i u tome što je Kim Džong Un u Švajcarskoj studirao, dok Danilo u Čikagu ne radi ništa. On ne mora ništa da radi, niti da pohađa bilo kakvu školu, jer će mu u životu najviše pomoći stotine miliona evra koje su u Srbiji opljačkali i iz zemlje izneli njegovi otac i stric. Kako se Danilo žali svojim beogradskim prijateljima sa kojima često razgovara preko interneta, u Sjedinjenim Američkim Državama mu je dosadno, jer ima izuzetno malo poznanika, a i sa njima sme da se druži samo ograničeno. Dva pratioca koja su mu dodeljena imaju zadatak i da ga kontrolišu da se više ne drogira niti opija, a da njegovog oca odmah obaveste u slučaju da mladi naslednik ponovo počne da obilazi noćne klubove i lude privatne žurke, kao što je to činio dok je bio u Beogradu. U tom slučaju, obećao je Aleksandar sinu Danilu, biće odmah vraćen u Srbiju i ovde stavljen u „kućni pritvor“, odnosno biće mu zabranjeno da napušta stan. Oprobana je to metoda kažnjavanja neposlušne dece. Danilo se, prema rečima onih koji su ga videli, naglo i vidno ugojio. Jedina zabava su mu retki kontakti sa starim društvom i igranje igrica na kompjuteru. Iako je tek postao punoletan, kako priča svojim drugarima iz Srbije, oseća se kao stara usedelica koja po ceo dan boravi u kući. Mladi Vučić se hrani po restoranima ili naručuje da mu se hrana donese u kuću. Za sada Srbija ne mora iz svog praznog budžeta da plaća i kuvara za premijerovog sina, ali zato plaća drugo osoblje koje ga opslužuje, plus dva stalna pratioca, kao i njihove druge račune koje naprave tokom svog boravka u inostranstvu. Ne moramo da plaćamo ni kiriju, jer Danilo boravi u objektu koji je od opljačkanih narodnih para kupio njegov otac. Danilova mlađa sestra Milica pohađa u Beogradu privatnu školu, a otac plaća godišnju školarinu 12.000 evra mesečno. Od kada se razveo od supruge Ksenije, Aleksandar pokušava da njenu lojalnost kupi skupocenim poklonima, koji koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra. Podanike je Vođa često obaveštavao, uz puno patetike i laži, kako je, eto, i njegova porodica napadnuta. Tako je krajem 2012. godine Aleksandar optužio urednike Magazina Tabloid da su u broju 275, u tekstu „Vučićeva ženska momčad“, naveli da Aleksandar polno opšti sa svojim maloletnim sinom Danilom! Ova morbidna laž zaprepastila je diplomatski kor u Beogradu, koji se uverio da u tekstu o tome nema ni jedne reči! Čak je i Viši sud u Beogradu po tužbi odgovornog urednika Milovana Brkića, utvrdio da je Vučić izmislio ove navode. Zbog čega, to mogu psihijatri da objasne. Procenjuje se da su Aleksandar, Andreja i Anđelko Vučić opljačkali do danas preko dve milijarde evra! Aleksandar Vučić je poverljivim ljudima tvrdio da ga iz ambasade SAD-a u Beogradu stalno podstiču da “misli na sebe“, i da to Bela kuća ne smatra lošim potezom. Ambasador Kirbi je u tome prednjačio. Nezvanično, gotovo u tajnosti, u maju mesecu prošle godine, Sremsku Mitrovicu je posetio Andrej Vučić, brat Aleksandra Vučića, što je izazvalo mnoge sumnje među građanima, jer on ne dolazi bez nekog jakog finansijskog razloga. Skoro sve tokove novca u Srbiji kontroliše klan Vučićevih i njihovih kumova. Kažu upućeni da je Andrej Vučić još u maju prošle godine došao da obiđe objekte i imanje u Sremskoj Mitrovici, koje je, zahvaljujući položaju svog brata, kupio za malu sumu novca. I to, tvrdi se, samo onaj deo preduzeća koji ima nekakvu vrednost. Drugi razlog njegovog dolaska bio je postavljanje izvesnog ugostiteljskog objekta na Savi, čiji je formalni vlasnik lokalni „biznismen“, Ranko Trivunović, poznat pod „opšteprihvaćenim narodnim imenom“ Balvan, koga opravdano smatraju nezvaničnom zastupnikom interesa braće Vučić na prostorima Srema. U ceo ovaj posao, braća Vučić su uključili i vlasnika XL picerije u Sremskoj Mitrovici (koji je, inače, centralno gradsko jezgro pretvorio u jednu orgomnu kafanu). Objekat koji je Andrej Vučić otvorio u Sremskoj Mitrovici pod imenom Ranka Trivunovića Balvana i izvesnog poslastičara Šunje (obojica su poznati mitrovački naprednjaci), odavno je već u funkciji i nalazi se u prostoru koji pripada SPC (parohijskom domu). Splav Andreja Vučića na Savi kod Sremske Mitrovice, otvoren je pod nazivom Cafe Club CODE, koji je tokom dana kafe-restoran, a vikendom klub sa muzikom i provodom do ranih jutarnjih časova. Cafe Club CODE koji, po tvrdnji njegovih vlasnika, „daje jednu novu dimenziju gradu“, nalazi se malo nizvodnije od plaže Brioni – prema takozvanom motornom mostu. Prošlogodišnji majski dolazak Andreja Vučića povezan je i sa izgradnjom podvožnjaka ispod pruge, jer je planirano da preduzeće koje on kontroliše obavi te radove. Dakle, njima pare, a građanima Sremske Mitrovice novi dugovi koje će otplaćivati narednih decenija. Zato je ovaj infrastrukturni objekat, među građanima, već dobio nezvanični naziv „Mitrovica pod zemljom“. Gradonačelnik Branislav Nedimović nije nijednu reč smeo da progovori o pojavi Andreja Vučića u ovom gradu, a kako stvari stoje, nije spreman da se žrtvuje za svoj grad, nego čuva svoju funkciju. Braća Vučić su, prema saznanjima Tabloidovih izvora, u Sremskoj Mitrovici i celoj regiji Srema, samo produžena ruka zemunsko-surčinskih lešinara koji su namirisali još jedan lak plen.

  15. 400 евра и 'ајдуци says:

    косовац, факти су покушали нешто са Оним Жилетом, а вероватно и интермагазин са бајом. Али баја је мало суптилнији и није ни мало глуп па опстаје,за разлику од жилета у фактима. Значи, разлика је велика. Ако интермагазин ради слично, онда то раде заиста мало интелигентнији људи и пошло им од руке. Тамо, у фактима, они јадни модератри никако да се снађу. Изобјављују коментаре а онда дође главни и пола им побрише. Није било тешко, јер један им завуко тако неочекивано бисер похвале жилету, да им је пројекат привлачења коментатора начисто пукао. Шта мислиш, ко је фалио жилета све док факти нису избрисали десетак коментара разних пљувача и тог хвалиоца све заједно са жилетом и бацили их у корпу за отпатке? Погодио си. Сувише су провидни па ме изнервирали, а нисам им опростио ни забрану коментара против ДСС-а када су једном све анти ДСС коментаре збрисали и рекли да неких пет шес коментатора нападају на личности и слична срања.

  16. 400 evra i 'ajduci says:

    Овај режисер са слике може да се увати... са Радошем Бајићом под руку. Колико вреди Радошева у Србији толико вреди и његова у Америци. Та "убитачна" изјава је једна од главних подметачина Америма и појединим Србима о слободи говора у Америци, где ову изјаву није чуло више људи од оног броја који је присуствовао када је велики револуционарни режисер изрекао те речи. У Америци се то негује као модни стил. Е, али да је он почео да снима филм о Великом Путину, било би мало другачије. Али није. Он то само скупља неке демократске поене који имају тежину вакуума.

  17. Ime mi je Ćirilica says:

    "sa fašističkim ciljem da propagiraju političkom i oružanom borbom i obore postojeći poredak u FNRJ, federativno uredjenje države, ravnopravnost i bratstvo naroda Jugoslavije i narodne vlasti". А шта је са јединством, УРОСЕ!Без њега, сва ти је скојевска галама празна. П.С. И још, какве везе има ово твоје брозоморно трабуњање са интервјуом?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u