HRABRI ŽANDARI – Ljude nosili na rukama da bi ih spasili od bujice

HRABRI ŽANDARI – Ljude nosili na rukama da bi ih spasili od bujice

22 maja 2014

08_620x0Četiri dana i noći osam pripadnika Treće čete Drugog odreda Žandarmerije delili su sudbinu, ali i hranu i vodu, sa potopljenim žiteljima naselja Gaj u Obrenovcu. I kada im je stiglo obaveštenje da će biti evakuisani helikopterima, a da će ih zameniti kolege, oni su odbili da napuste narod!

Iz vodenog pakla izašli su kada je i poslednji čovek iz Osnovne škole „Jefimija“, gde je bilo improvizovano sklonište, evakuisan.

– Taj poslednji građanin ušao je sa nama u helikopter – priča Boro Gladović, komandir herojske Treće čete.

– Prethodno je blizu četiri hiljade duša izbavljeno i prebačeno na sigurno. Od prvog dana smo na terenu. Krenuli smo od Valjeva, preko Lazarevca i Bariča do Obrenovca. Nabujale Sava i Kolubara pratile su nas sve vreme.

Šef tima Slobodan Petronijević prepričava nam tužnu epizodu spasavanja jedne bake i njenog sina. Dvoje Obrenovčana prebačeni su do staričine ćerke, čija je kuća bila na suvom.

– Nekoliko sati kasnije, ugledali smo babinog sina ponovo – priseća se Petronijević. – Pomagao nam je u spasavanju komšija, a suze je jedva zaustavljao. Prišao nam je i rekao: „Majka je umrla“. Sela je na ćerkin prag i izdahnula. Tuga je bila jača.

Ali, život je takav i svaki pratilac smrti je rađanje. Dušan Bogosavljević i Ivan Jovanović na rukama su odneli ginekologa i medicinsku sestru do Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, gde je jedna Obrenovčanka na svet donela prelepu ćerkicu. Jovanović je sva četiri dana bio u čamcu, a veslao je – lopatom.

– Sliku kako se majka drži za drvo, a drugom grčevito steže desetomesečnu bebu, pamtiću dok sam živ – kaže Miodrag Nikolić. – Bujica je nosila sve pred sobom. Kolega i ja smo se vezali konopcem oko struka, pa za potopljeni automobil. Tako osigurani, stigli smo do majke i deteta i spasli ih.

Jednu nepokretnu staricu, priča nam Zlatan Aleksić, zaključanu u kući, spasili su uz pomoć dečaka. Mališan je ušao kroz prozor kupatila i otvorio vrata sa unutrašnje strane.

Slike užasa pratiće ih dok su živi. Ipak, žitelji naselja Gaj u ovim žandarmima videli su jedinu nadu i slamku spasa.

– Nikada neću zaboraviti hiljade očiju koje nas gledaju, a u „Jefimiji“ je voda već prelivala podove, stizala do članaka – priseća se te noći Savo Tomić.

Kad je voda krenula da plavi i „Jefimiju“, ovi hrabri žandarmi morali su da pronađu novi put za evakuaciju.

– Uz pomoć meštana Gaja, koji su sve vreme sa nama radili, pronašli smo alternativni pravac, preko napuštene kasarne, kroz krug Termoelektrane, do betonskog nasipa u blizini novog mosta koji spaja Obrenovac i Surčin – pričaju Saša Janković i Blagoje Lilić.

– Tih 200 metara do mosta postavili smo improvizovane pontone, jer je sa jedne strane nadirala Sava, a sa druge Kolubara. S druge strane mosta bili su autobusi i čekali. Četiri hiljade duša je tako izbavljeno.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *