Христина Поповић: Не постоји изговор за неуспех

Hristina Popović: Ne postoji izgovor za neuspeh

2 oktobra 2016

kul-hristina-1_620x0

U novom filmu reditelja Danila Bećkovića „Jesen samuraja“, po scenariju Dimitrija Vojnova, glumicu Hristinu Popović videćemo u liku Snežane, devojke glavnog junaka.

Premijera Bećkovićevog ostvarenja koje bi žanrovski moglo da se odredi kao „miks“ akcije i romantične komedije, zakazana je 3. oktobra, u Sava centru i u bioskopu „Sinepleks Ušće“.

– Moja junakinja je žena koja nema velikih dilema – kaže Hristina Popović. – Snežana ima dete, ne radi, živi u malom mestu sasvim obično, lagano, razvedena je, ali situirana, jer je bila udata za lokalnog moćnika. Njen život nije okarakterisan nikakvim specijalnim autentičnostima, a ona su, uglavnom, moja sredstva dok radim likove, tako da mi nije bilo lako da je „napravim“. Taman kad bih krenula da „poradim“ na Snežani, Bećković bi me zaustavljao. Na pitanje čime da „baratam“ kad je sve suviše jednostavno u liku – ona je fina, draga, vaspitana, Bećković mi je rekao: prvi put igraš normalnu ženu, navikni se!

* Da ste gledalac, šta bi vama bilo najuzbudljivije u priči o profesionalnom karatisti koji je bio veliki talenat, ali je svoju karijeru i život zbog neozbiljnosti survao do dna?

– Teško je da napraviš distancu, i da priču koju si čitao dvadesetak puta i snimao mesecima, gledaš samo kao publika. U „Jeseni samuraja“ najuzbudljivije mi je ono što je Petar Strugar, koji igra glavnog junaka Vladicu, uspeo da uradi. Sve scene borbi snimio je bez dublera, što je ravno podvigu. Pri tom su za te kadrove bili zaduženi Kalojan Vodeničarov i momci iz Bugarske, koji su radili sa holivudskim zvezdama kao što su Tom Kruz, SkotEtkins, Met Dejmon…, i oni su sjajno napravljeni. Retko kada smo imali priliku, a možda i nikada, da na ovako visoko profesionalan način budu urađene scene borbi u srpskom filmu.

* Oni koji vas malo bolje poznaju, pretpostavljali su da ljubavna priča između Vladice i Snežane počinje u sali za borilačke veštine.

– I ja bih volela takav scenario, trenirala sam nindžicu kao tinejdžerka, i priželjkivala da imam bar jednu scenu u kojoj se borim. Ali, u ovom filmu nije bilo mesta za to. Sećam se da sam kao devojčica čekala da gledam kung fu filmove, koji su se na televizijama tada emitovali od jedan posle ponoći. Ima u borilačkim veštinama nečeg izuzetnog. One podrazumevaju vrednosti koje pokušava da neguje svako savremeno društvo, a koje postižemo vežbajući, kao što su samopouzdanje, poštovanje drugog, pravednost, disciplina, učtivost, nezavisnost, upornost…

* Koliko su te vrednosti prisutne i vidljive u našem društvu?

– Malo, ali za bolji život ne znam, rođena sam 1982, i u takvom ambijentu sam odrastala. Ne prihvatam, ipak, da život gledam kroz tu prizmu, da mi izgovor za bilo koji neuspeh ili nemogućnost da ostvarim nešto što želim budu društvene i političke okolnosti. Imam radikalan stav prema tome, a to je lična odgovornost – ako ti se ne dopada kontekst u kojem živiš, onda se bori da napraviš bolji, ili idi u neki drugi. Dosta mi je generacije koja negativno govori o svemu, svoju mladost troši na priču da je sve crno i teško, a ništa ne radi da gradi svoj svet u kome će mu biti udobno i lepo.

MINISTARSTVO LJUBAVI

* GOTOVO da više nema domaćeg ili regionalnog filma u kojem ne igrate. Koliko vas još premijera očekuje do kraja godine?

– Tri. Završila sam snimanje filmova „Stado“, kojim se Nikola Kojo prvi put predstavlja kao reditelj, i „Biser Bojane“ Milana Karadžića. U Zagrebu me očekuje premijera filma „Ministarstvo ljubavi“ hrvatskog reditelja praške škole Pava Marinkovića, koji je za mene bio zanimljivo iskustvo. Priča govori o jednom LGBT paru, partnerka mi je glumica Dijana Vidušin, i trudila sam se da ništa ne radim „na prvu loptu“ – mislim da sam uspela da odigram finu gospođu, prenežnu i predivnu.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *