Hrvati i ruski jezik

Hrvati i ruski jezik

6 septembra 2014

Ratko PaićPiše: Ratko Paić

Nedavno sprovedena anketa u Hrvatskoj pokazuje da postoji veliki raskorak između onog što očekuju njeni građani i politike koja se vodi po nalozima iz Evropske unije. Stoga, pogledajmo ukratko u čemu se sastoji ta nelogičnost, i kako je moguće da građani očekuju pojačanu ekonomsku saradnju sa Rusijom, a briselska administracija im nudi nešto sasvim drugo – potpuni raskid sa ruskim kapitalom i tržištem.

Naime, na pitanje koje je postavio tamošnji EduCentar, a koje glasi – „koji strani jezik, pored engleskog koji se podrazumeva, treba uvesti u škole s obzirom na potrebe tržišta rada?“, ubedljivo najviše ispitanika, i to skoro čitavih 40 posto se opredelilo baš za ruski jezik, a tek zatim su se izjašnjavali za zapadne jezike poput španskog, italijanskog, francuskog i nemačkog.

Ispitanici su takav neočekivani rezultat ankete obrazložili rečima da je „Rusija veliko i značajno tržište“, a takođe su navodili i da je „ruski sve popularniji jezik“. Dakle, takva želja građana Hrvatske je po njihovom sopstvenom priznanju utemeljena na uverenju da upravo na Istoku leži najveća šansa za hrvatski biznis, te na mišljenju da prvenstveno treba razvijati ekonomske odnose sa Rusijom, što sve zajedno ne zvuči nimalo logično za jednu novoprimljenu članicu Evropske unije, koja je ukinula sve moguće barijere sa Zapadom, i potpuno se integrisala u evropsku zajednicu naroda, baš sa namerom da prvenstveno u saradnji sa Evropom, a ne sa Rusijom, podiže svoju ekonomiju i životni standard.

Međutim, bez obzira što su anketirani građani u najvećem procentu isticali da upravo ruski jezik pored engleskog treba da bude najzastupljeniji u školama, zbog učešća, kako su kazali, na tom „značajnom tržištu“, čini se da im želje neće biti uslišene iz prostog razloga što je Hrvatska prinuđena da sledi politiku briselskih sankcija prema Rusiji, a u tom slučaju, ne samo da ne može biti iskorišćena poslovna šansa za saradnju sa tom zemljom, nego će naprotiv, to značiti gubitak radnih mesta u Hrvatskoj i dalji pad životnog standarda.

Zato je recimo dubrovačko-neretvanski župan Nikola Dobroslavić uputio pismo hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova i poljoprivrede, u kojem ih je upozorio da je samo u dolini Neretve „zabrana izvoza na rusko tržište ugrozila egzistenciju 20 hiljada poljoprivrednika“, te ih je pomalo naivno zamolio da taj problem, kako je rekao, „što uverljivije predstave svojim kolegama na nivou Evropske unije“.

Naravno, taj njegov zahtev je naivan utoliko što će se evropske birokrate u Briselu verovatno samo kiselo nasmešiti pri pomenu na egzistencijalnu ugroženost hrvatskih poljoprivrednika, zato što im očigledno ne pada ni na kraj pameti da ukidaju sankcije protiv Rusije, nego ih samo još dodatno pojačavaju. Pa ipak, čini se da onih 40 posto anketiranih građana koji se zalažu za uvođenje ruskog jezika u školske programe, dalekovido računaju da će naposletku ipak prevladati razum i obostrani ekonomski interes, isto kao što se tome nadaju i hrvatske kompanije koje su u proteklih 20 godina uložile znatna sredstva i napore u nastup na tržište Rusije kao tradicionalno značajnog trgovinskog partnera. Otuda je normalno što su u zajedničkom saopštenju izrazili nadu da će doći do takvog konstruktivnog rešenja problema. A onda će stvarno biti potrebno znanje ruskog jezika.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *