Hrvati imaju mnogo toga više nego srpski narod, isključivo zbog toga što su stvari posmatrali samo sa hrvatskog stanovišta

Hrvati imaju mnogo toga više nego srpski narod, isključivo zbog toga što su stvari posmatrali samo sa hrvatskog stanovišta

23 septembra 2013

croatiaPiše: Milan Gušavac

Posmatrajmo stvari sa isključivo srpskog stanovišta, misao je verovatno jednog od najvećih sinova našeg plemena serbskog, Miloša Crnjanskog! Da nam ne bude važnije da budemo glavni u svojoj prćiji od jedinstva i snage svih nas zajedno, da bismo bili imuni od stranog faktora. Danas, ovo zvuči kao puka fraza, maltene utopija. Pogledajte kako nam je! Šta vi kažete? Zbog čega? Zbog čega je AP Kosovo i Metohija jedini presedan međunarodnog prava? Zašto su Srbi, od naroda žrtve proglašeni narodom dželata!? Nismo pokazali znakove života kada je došlo vreme za to, a dobro je poznato da na čoveka pod zemljom može da se nabedi bukvalno sve, pa i sva krivica!

Politika se naučno definiše kao veština mogućeg, ali mogli bismo je narodski nazvati preuzimanje na sebe odgovornosti za šire narodne mase. Kao što roditelji snose odgovornost za decu, učitelji za đake, sveštenici za vernike … tako i političari, u teorijskom smislu izabranici naroda, odgovorni su svojim postupcima da građanima bude bolje. Da bismo shvatili koliko je država u kojoj živimo u krizi rukovodstva, najbolje je da odnos vlasti i građana gledamo kroz prizmu srpsko-hrvatskih odnosa!

Hrvatski narod, iako znatno manji i po broju stanovnika, po teritoriji koju naseljava, po kulturi koju baštini, samostalnosti u koju je uzidao živote i krv svojih pripadnika i po mnogim drugim kriterijumima, ima danas mnogo više nego što ima na primer naš, srpski narod. Na tome im se mora odati poštovanje, jer su to za njih izvojevali njihovi vođi i poglavari, koje su oni sami birali i kojima su oni preči od sopstvenih privilegija!

Očigledno da su kroz celu istoriju bivstvovanja kao podanici tuđih careva, verno, marljivo i tiho gradili svest o pripadnosti hrvatskom narodnom biću, prenoseći svojim potomcima to svojevrsno breme i želju za slobodom. Stvari su posmatrali sa isključivo hrvatskog stanovišta, zato im je i polazilo za rukom da za starešinu uvek izaberu onog koji će se do srži dati u to što je njegova misija!

Srbi na žalost kroz vekove većinski nisu razumeli misao Svetog Save. Čak i kada je to Miloš Crnjanski podvukao i istakao kao izuzetno važno, mnogi te reči nisu doživljavali na pravi način. Iako je naš narod uvek imao nekoliko koraka više od hrvatskog, retko kad je uspeo da tu prednost sprovede u delo. Obično su na rukovodeća mesta dolazili podobni ljudi, ljudi kojima je najveći, možda i jedini kvalitet, što znaju dobro da slušaju svog mentora. Mentori su se nizali, a njihovi poslušnici su ostajali.

Za vreme „drugog srednjeg veka“ kako bismo mogli nazvati decenije nakon 1945. najveći broj „Jugoslovena“ po narodnosti živeo je na teritorijama tradicionalno naseljenim Srbima. Jedini koji su u jugoslovensku ideju do kraja iskreno ušli bili su komunisti srpskog porekla. Oni su pristali na to da Srbija ima pokrajine, oni su pristali na to da proterani Kosmetski Srbi ne mogu da se vrate, oni su pristali da zvaničan jezik u državi ne bude srpski nego srpsko-hrvatski. Poređenja radi u SSSR zvaničan jezik bio je Ruski! Oni su ti koji su pristali na to da stanovnici BiH mohamedanske vere više nisu Srbi. Oni su ti koji su pristali na to da u Crnoj Gori žive Crnogorci. Oni su ti koji su pristali na to da Vardarsku oblast naseljavaju Makedonci. Isto to komunističko rukovodstvo slalo je na goli otok svoje komšije kada su išli u crkvu, psovali partiju i doživotnog predsednika … Ti isti, poistovetili su ravnogorski pokret sa ustaškim i montirali procese na kojima je presuda bila poznata unapred! Ti isti ljudi složili su se s unutrašnjim međurepubličkim granicama koje uglavnom nemaju istorijsko utemeljenje. I najzad, ti ljudi prihvatili su da njihov vođ bude Josip Broz, i to doživotno!

Slažem se da neko mora da bude vođa, ali čime se to on istakao? Ne zna mu se ni za poreklo. Špekuliše se o poreklu od Habzburga, poslatom da se osveti za Gavrila Prinicpa, zatim postoji teza o ukrajinskom Jevrejinu koji je poslat da propagira komunizam. Ko je on uopšte? U kakvim se to bitkama istakao? Čak i da je istina da je on zaista Josip Broz iz Kumrovca a ne član 33. lože Masona (Titus), zbog čega bi baš on vodio tzv. „NOB“? Težište borbi podneli su partizani srpskog porekla: Kozara, Neretva, Sutjeska … Po logici stvari, na čelo partizana trebao je stati Srbin! Razlog više je činjenica da se Vrhovni štab NOVJ uvek nalazio na teritoriji naseljenoj Srbima (Beograd, Užice, Nova Varoš, Srbinje (Foča), Bihać, Bosanski Petrovac, Drvar, Jajce, Žabljak). Bespredmetno bi bilo pričati o nacionalnom sastavu najpoznatijih i najistaknutijih divizija (šesta lička, sedma banijska, osma kordunaška, dvanaesta slavonska) koje su listom bile srpske!

Uprkos tome, maršal bio je izdanak graničnog područja Slovenije i Hrvatske. Tome je „kumovala“ i družina srpskih prvaka mešu kojima su između ostalih i: Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Sava Kovačević, Rade Končar, Petar Drapšin …

Hvala im zbog toga, jer da njih nije bilo mi ne bismo imali toliko očigledan primer ljudi koji su proglašeni narodnim herojima a toliko su se odnarodili da sa narodom skoro nikakve veze nemaju. Po čemu su oni zaslužili da budu vlast u Beogradu? Po tome što su pored prvog gerilca Evrope Dragoljuba Mihailovića osnovali novi pokret za oslobođenje i podelili narod na nepomirljive strane? Po tome što su usmerili narod suprotno smeru kojim se razvijao još od Stefana Nemanje, a to je da su država, crkva, narod i porodica stubovi društva? Ako im je jedina zasluga što su se pridružili pobedničkom pokretu koji je uspešno obmanuo pošten, naivan i neobrazovan narod i što su sve one koji misle drugačije poslali na Goli Otok, u Lepoglavu ili na slične „gulage“ onda to i nisu neki junaci!

Moramo biti ponosni na one ljude iz naroda koji su se u tim teškim vremenima odlučili da ostave porodicu na sigurno mesto, regrutuju se u lokalnoj kafani i pod oružjem krenuli na jačeg i nadmoćnijeg neprijatelja. Ponosimo se njima ma koju da su uniformu nosili! Jer oni su svoj život stavili na kocku, a ne samo svoj, nego život jedinog hranioca porodice, pa samim tim i cele porodice. To je viteški i junački čin za koji se svakome mora odati počast!

(Dverisrpske.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *