Hrvati ne daju Rusima naftu

Hrvati ne daju Rusima naftu

2 jula 2014

croatHrvatska Vlada će svim mogućim pravnim sredstvima onemogućiti ulazak ruskih naftnih kompanija u Inu i kupovinu većinskog paketa deonica, pišu mediji.

Kako se navodi, to je poruka državnog vrha nedelju dana pre dolaska predsednika Uprave Gasproma Alekseja Milera na sastanak s predsednikom Ivom Josipovićem i premijerom Zoranom Milanovićem.

Miler je u Zagreb trebalo da dođe sutra, ali je dolazak odložen iz, kako kažu u kabinetu predsednika, tehničkih razloga.

Ipak, delegacija Gasproma sledeće sedmice sigurno dolazi. Kako nezvanično saznaje „Jutarnji list“, uprava Gasproma zatražila je prijem kod Milanovića, na šta je odgovoreno pozitivno.

A još juče se u Zagrebu s ministrom privrede Ivanom Vrdoljakom sastao američki zamenik sekretara za energetsku politiku Amos Hoćstein i jasno poručio da SAD vide Hrvatsku kao energetskog lidera u regiji.

On je preneo i da SAD pomaže Hrvatskoj u gradnji LNG terminala (za hlađenje tečnog prirodnog gasa).

„Hrvatska više nije u ulozi da se brine hoće li imati energenata, već je njena uloga da osigura energente svojim severnim susedima, Ukrajini, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, i na toj strategiji radimo zajedno sa Stejt Departmentom“, izjavio je posle sastanka ministar Vrdoljak.

I on je otkrio da su s američkom delegacijom razmatrali poslovne modele za gradnju LNG terminala i razgovarali o procesu eksploatacije nafte i gasa na moru i kopnu.

List ocenjuje da „ove jasne poruke ukazuju da je Hrvatska odabrala SAD kao partnera u razvoju svojih energetskih potencijala i jasno poručuje Rusiji i njenim kompanijama da za njih ovde nema mesta“.

Premijer Milanović je, međutim, poručio da neće dopustiti da se Hrvatska pretvori u geopolitički prostor nadmetanja između Rusa i Amerikanaca.

„Dakle, prema svima jednako kad je posao u pitanju“, poručio je on po tom pitanju.

Miler, kako piše „Jutarnji“, u Zagrebu želi da razgovara o eksploataciji nafte u Jadranu, prodaji Ine i gasovodu Južni tok.

Ali, domaćini jedino mogu da mu saopšte da od prodaje Ine ruskim kompanijama neće biti ništa, da krak Južnog toka u Hrvatskoj do daljnjeg nije moguć kao i da ga informišu o toku konkursa za eksploataciju Jadrana.

Naime, podseća list, kao članica Evropske unije, Hrvatska u ovom trenutku ne može da omogući prodaju udela u Ini ruskim kompanijama, pre svega zbog sankcija koje je EU nametnula Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

Takođe, premijer Milanović nedavno je najavio promenu zakona o privatizaciji Ine kojom bi se osigurala zaštita nacionalnih interesa u toj kompaniji, odnosno, da se na drugačiji način reguliše i ograniči mogućnost sticanja vlasništva u Ini onim ulagačima koji nisu iz EU.

Na taj način bi se ruskim kompanijama direktno onemogućila kupovina udela u Ini. Što se tiče gasovoda Južni tok, i tu je pozicija Hrvatske sasvim jasna. Vlada, naime, sledi politiku Evropske unije i, za razliku od Austrije, koja je nedavno odobrila sporazum OMV-a i Gazproma o gradnji gasovoda, nije sklona da se suprotstavlja politici Evropske komisije.

Inače je Ina nedavno dospela u žižu hrvatske javnosti, posle presude bivšem premijeru Ivi Sanaderu za primanje mita od 10 miliona evra od predsednika uprave mađarskog MOL-a u zamenu za upravljačka prava u Ini.

Hrvatski predsednik Josipović je po izricanju pravosnažnosti presude izjavio da se radilo o „veleizdaji“, a premijer Milanović je najavio da će država zaštititi nacionalni interes u toj naftnoj kompaniji novim pregovorima sa MOL-om, a moguće je i poništenje spornog ugovora.

U međuvremenu je Zagrebački županijski sud potvrdio optužnicu i protiv predsednika uprave MOL-a Zolta Hernadija koga tereti da je podmitio Sanadera da bi mađarskoj naftnoj kompaniji osigurao većinska upravljačka prava u Ini. Optužno veće saopštilo je da će se Hernadiju, koji nije dostupan hrvatskom pravosuđu, suditi u odsustvu.

(B92)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *