Hrvati smatraju EU za „bogatu tetku“, pitanje je hoće li im „tetka“ pomoći ili odmoći

Hrvati smatraju EU za „bogatu tetku“, pitanje je hoće li im „tetka“ pomoći ili odmoći

2 jula 2013

zelite-putovati-po-eu-za-to-vam-je-potrebna-samo-osobna-504x335-20120103-20120122231517-93c08c943e39c8b0dc2087809dc2e6322078327152Piše: Slavenka Drakulić

Da je Hrvatska mogla izabrati trenutak pristupanja Evropskoj uniji, nikako to ne bi bio 1. jul 2013. godine. Istraživački centar PRC je upravo objavio rezultate glasanja koje je sprovedeno u osam zemalja članica Evropske unije. Veoma uznemirava nalaz da je procenat građana koji su se izjasnili u korist evropskog projekta pao sa 60% pre godinu dana na 45% danas. Ekonomski neuspesi, evropske podele na sever i jug i nepoverenje u političke elite doveli su do takvih rezultata.

Pored toga, u pitanju su i posledice ulaska Rumunije i Bugarske u EU 2007. Godine su prošle bez obavljanja odgovarajuće pripreme. Razočarenje zbog dva nova člana Unije proizvelo je veliku sumnju o pristupu daljem proširenju. Kako god, EU je imala već dovoljno problema sa bivšim komunističkim zemljama, a sada se pridružila još jedna. Da, Hrvatska je manja, možda i bolje pripremljena, ali entuzijazma, ipak, na obe strane veoma nedostaje.

Pošto su pregovarački proces počeli kao nova nezavisna nacija, Hrvati smatraju EU za bogatu tetku. Na kraju krajeva, uvek su smatrali da članstvo neće nastupiti ili će izmaći. Čak i u tom smislu, nacionalistička opozicija je bila prilično glasna. Zašto se pridruživati novoj zajednici država odmah po napuštanju Jugoslavije u krvavom ratu koji je koštao hiljade života? Ako su ratovi 1991-1995. godine bili ratovi za nezavisnost, zašto se odricati novoizvojevanog političkog suvereniteta? Šta sa hrvatskim nacionalnim identitetom koji je ponovo uzdignut i slavljen s toliko energije njenog prvog predsednika, Franje Tuđmana? Mnogo ozbiljniji argument bio je taj da je čitav region isuviše nestabilan.

Međutim, politička elita tog doba je problem predstavljala u ideološkom smislu: Hrvatska ne pripada Balkanu. Balkan sudrugi – pravoslavni i muslimani, a katolici nisu. Ulaskom u EU treba ojačati razliku i „povući crtu“ između nas i njih. To je valjda bio glavni razlog Hrvatske katoličke crkve usled kojeg je podržala građane da na referendumu prošle godine sa 66% glasaju za ulazak u EU.

Potonjih godina, međutim, važan i glavni argument – mir i stabilnost – zanemarivan je sve više i više. Političari desnice i levice su odlučili da ovekoveče optimističku sliku ekonomske koristi, investicija, mogućnosti zapošljavanja itd. Ipak, kako se pristupanje približavalo, postajalo je jasno da se sve ovo neće dogoditi. Ekonomska kriza u EU se poklopila s negativnim rezultatima loše sprovedene privatizacije državne imovine i navodima o političkoj korupciji. Državna birokratija je ogromna i nijedna reforma nije uspela da je dotakne. Nezaposlenost se popela na 20% i još uvek raste. Više od polovine nezaposlenih su mladi. U Evropi samo Grčka i Španija imaju lošije pokazatelje nezaposlenosti. Javni dug je skoro 60% BDP-a. Nisu za čuđenje ni nemački strahovi da je pred Hrvatskom grčka budućnost.

Čini se da ni Hrvati nisu raspoloženi za slavlje. U poslednjih mesec dana pred ulazak u EU mediji su izrazili zabrinutost, na primer, o mogućoj nekonkurentnosti domaćih proizvoda. Iako je glavna privredna grana industrija, turizmu ide dobro. Mogla se osetiti atmosfera zatvaranja umesto otvarnja, straha umesto radosti. Kada su ljudi suočeni s neizvesnošću, oni se obično okreću tradicionalnim vrednostima kao što su porodica i religija. Konzervativna građanska udruženja s podrškom katoličke crkve održavaju referendum tražeći promenu Ustava sa zahtevom da se brak definiše kao heteroseksualan. Vlada nesigurnost o novim propisima i njihovoj primeni.

Jedini ljudi koji su zainteresovani za napredak pridruživanja u EU mogu se još naći među mladima koji očekuju mogućnost studiranja i rada u inostranstvu – tamo na našim zapadnim granicama neće više biti carina, a čekanja u redovima pred EU više nema za one koji imaju novca da tamo kupuju i putuju.

Izgleda su u celom pristupanja najbitniji činioci „izgubljeni u tranziciji“. Zaostala je Hrvatska, davno izgubljeno katoličko dete Evrope, zanemarena je činjenica da je zamlja bila u ratu pre samo dve decenije i da mir i bezbednost ne bi trebalo da vrede više od očekivanih ekonomskih dobitaka. Ekonomski opstanak za ovu malu i siromašnu zemlju bi svakako bio još teži van Unije – i to je razlog zbog kojeg je 1. jul ipak istorijski datum, čak i ako aktuelni trenutak pridruživanja zaista nije najbolji ni za Hrvatsku ni za EU.

(Fond Slobodan Jovanović)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *