Hrvatska iznosi lažne dokaze protiv Srbije

Hrvatska iznosi lažne dokaze protiv Srbije

11 marta 2014
HAG_620x0Hrvatska je fabrikovala lažne dokaze za optužbu o genocidu nad Hrvatima tokom rata 1991–1995. u toj republici kako bi demonizovala Srbe. Svrha dokaznog materijala, na koji se Hrvatska pred najvišim sudom UN-a pozivala tokom prošle nedelje, kako je ocenio Saša Obradović, glavni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde po međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske za genocid, jeste upravo „demonizacija Srba, zasnovana na fabrikovanim i lažnim dokumentima”.Sa ovim argumentom Beograda je pred sudom u Hagu po međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid započela druga nedelja rasprave u kojoj će reč imati srpski tim. Beograd je započeo odgovaranje na hrvatsku tužbu, a od sutra će krenuti i sa iznošenjem protivtužbe.

Obradović je u prilog ovakvim tvrdnjama naveo slučaj hrvatskog svedoka Franje Kožula, „žrtve strašnog zločina” u Vukovaru. Ovaj svedok, koga je inače srpski tim ispitivao početkom prošle sedmice, u zatvorenom delu usmene rasprave, u sudnici je rekao da jedna od pisanih izjava koje su mu bile pokazane, a koju je uzela hrvatska policija, „nije tačna” i da je nije on potpisao. Kako je Obradović naveo, Hrvatska je sudu predala čak 209 takvih nepotpisanih izjava svedoka, a za više od 100 se ne zna ko ih je uzeo i u koju svrhu.

Obradović je, tokom jučerašnjeg odgovaranja na navode iz hrvatske tužbe, rekao, kako prenosi Beta, i da su nepotpisane izjave svedoka koje je hrvatski tim naširoko citirao tokom minule sedmice „rekla-kazala” materijal koji se ne bi mogao koristiti ni pred sudovima u Hrvatskoj.

U svom uvodnom izlaganju Obradović nije negirao da su tokom rata počinjeni ozbiljni zločini nad Hrvatima. On je u ime vlade i naroda Republike Srbije ponovo izrazio iskreno žaljenje zbog svih žrtava rata i zločina počinjenih tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, „bez obzira na nacionalno i etničko poreklo”. Međutim, kako je ustvrdio, Hrvatska nije iznela „nijedan dokaz, dokument ili izjavu o postojanju genocidne namere vođstva Republike Srbije, JNA ili Srba iz Hrvatske”.

Srbija, kako je rekao, ne može biti odgovorna za zločine počinjene pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, formirana kao država, 27. aprila 1992. Većina zločina u Hrvatskoj, podsetio je, počinjena je 1991. godine.

„Počinioci zločina u Hrvatskoj nisu, ni de fakto, ni de jure, bili organi Republike Srbije. Niti su zločini počinjeni po naređenju, direktivi, niti pod kontrolom naše države. Zločine su počinile grupe i pojedinci srpske nacionalnosti ”, rekao je Obradović, podsetivši da je Viši sud u Beogradu zbog tih zločina osudio 31 počinioca i da se nove optužnice očekuju.

„Ali, sa stanovišta ovog procesa, broj žrtava je potpuno drugačijeg obima od mnoštva ubijenih u Srebrenici i u Krajini, tokom samo nekoliko dana”, kazao je Obradović, koji se tokom prvog obraćanja članovima sudskog veća dotakao i nekih najbitnijih delova iz kontratužbe Beograda, pre svega onih koji se tiču zločina počinjenih tokom operacije „Oluja”. Ta ofanziva, iz leta 1995. godine, kako je rekao, sprovedena je sa genocidnom namerom da se Srbi, delimično ili potpuno, unište kao etnička grupa. On je naveo i da je tokom i posle „Oluje” ubijeno 1.719 Srba, a tokom čitavog sukoba 6.361. Pored toga u „Oluji” je nestalo oko 900 Srba, a 400 ekshumiranih tela još nije identifikovano. Pozivajući se na izveštaj generalnog sekretara UN iz 1995, zastupnik Srbije je naveo i da je oko dvesta hiljada Srba pobeglo sa područja koje su napale hrvatske snage.

„Danas u Hrvatskoj živi tri puta manje Srba nego 1991”, rekao je Obradović uz opasku da Hrvatska ne samo da nije izrazila kajanje već je čak u svom podnesku navela da su srpske izbeglice „ubijali drugi Srbi, odnosno Vojska Republike Srpske”, te da su Krajinu napustili zbog „teških životnih uslova, siromaštva i opšte nesigurnosti”.

On je, međutim, naglasio i da tužba Hrvatske i kontratužba Srbije „ne bi trebalo da vode zaključku da dva naroda imaju beskrajnu istoriju mržnje i beskrajnog sukoba”, naprotiv, dva naroda su, kako je rekao, „živela su u bratstvu tokom mnogih decenija”. I zbog toga, zaključio je Obradović, protivnik Srbije u ovom procesu nije ni hrvatski narod niti država Hrvatska, već ekstremni hrvatski nacionalizam.

Obradović se dotakao i današnjeg položaja Srba u Hrvatskoj ocenivši da je posle svega što se dešavalo devedesetih godina „lako zamisliti” u kakvoj su situaciji danas Srbi u Hrvatskoj i pored toga što su se odnosi između dve države mnogo poboljšali. On je ocenio da su Srbi povremeno izloženi govoru mržnje uz podsećanje da su nedavno zvanični ćirilični natpisi na zvaničnim zgradama u nekoliko gradova uništeni.

Obradović osporio stručnost Sonje Biserko

Predstavnik Srbije osporio je stručnost Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja je u zatvorenom delu rasprave svedočila kao ekspert u korist hrvatske tužbe. „Gospođica Biserko ne poseduje odgovarajući nivo znanja i profesionalne veštine u polju politike, savremene istorije i ustavnog prava bivše Jugoslavije koji bi joj omogućio da bude veštak čije bi mišljenje, ma kakvo bilo, moglo biti prihvaćeno pred sudom”, kazao je Obradović, podsećajući da je Sonja Biserko po profesiji ekonomista.

On je izjavu Sonje Biserko označio kao „problematičnu na mnogo načina”. Obradović je citirao uvodnu rečenicu iz njene pisane izjave, po kojoj je njena uloga da „osvetli srpski nacionalni program, koji je bio glavni okidač rata u bivšoj Jugoslaviji”. „Dakle, izgleda očigledno da joj je Hrvatska dala zadatak da objasni njenu glavnu tezu u ovom predmetu, umesto da zatraži od nje (Biserkove) objektivnu analizu. Dobila je zadatak, ali i odgovor, kao što rade i mnogi aktivisti koji danas zavise od donatora”, ocenio je Obradović.

Kao dokaz pristrasnosti Sonje Biserko on je naveo da je ona, između ostalog, tokom unakrsnog ispitivanja izbegavala da odgovori na pitanje zastupnika Srbije o ulozi tadašnjeg predsednika Saveznog predsedništva Stjepana Mesića u raspadu Jugoslavije 1991.

Šabas: Sud bi morao da odbaci hrvatsku tužbu

Pravni zastupnik Srbije Vilijam Šabas ocenio je da su „jači argumenti” Srbije da je Hrvatska tokom operacije „Oluja” počinila genocid nad Srbima, nego Zagreba da je Srbija kriva za genocid nad Hrvatima tokom rata 1991–1995. „Mislimo da je jači argument da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije ’Oluja’, nego argument Hrvatske da je genocid počinjen nad Hrvatima. Najbolji je scenario da sud potvrdi da stradanje Srba u Krajini do sada nije bilo priznato i da je primereno da se to dogodi”, izjavio je Šabas.

Šabas, jedan od najvećih svetskih autoriteta za teoriju genocida, istakao je, kako prenosi Beta, i da najviši sud UN-a neće imati drugog izbora osim da odbaci tužbu Hrvatske ukoliko se bude držao principa koje je sam utvrdio 2007. u presudi po tužbi BiH protiv Srbije. „Mislim da se dokazi koje je Hrvatska podnela prošle nedelje mogu uporediti sa onima koje je sud saslušao 2007. i odbacio ih. Ako se sud bude pridržavao svog tumačenja, a ja ga pozivam da to učini, neće imati drugog rešenja do da odbije tužbu Hrvatske”, kazao je Šabas. dodavši da je sud već utvrdio osnovne principe o genocidu, te da je sad na njemu da ih primeni, a ne da probija nove granice.

„Ne želim da ulazim u raspravu da li je ta odluka iz 2007. ispravna. Ta odluka je sada zakon koji moramo da sledimo, a ako ga sledimo, hrvatski slučaj – iščezava”, podvukao je Šabas.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *