Hrvatska je novo groblje evropskih fondova

Hrvatska je novo groblje evropskih fondova

14 juna 2013

skromnu-proslavuBudžet od 700.000 evra, namenjen verovatno najvažnijem događaju u 22 godine hrvatske nezavisnosti, možda deluje preskromno.

Kada su Bugarska i Rumunija ulazile u Evropsku uniju 2007, šampanjac je tekao na sve strane a hiljade razdraganih ljudi izašlo je na ulice kako bi obeležilo iskonski momenat njihovog izlaska iz komunizma, javlja Rojters.

Ulazak Hrvatske u EU 1. jula zatiče zemlju, ali i Uniju, u mnogo tmurnijem raspoloženju. Nova, 28. članica uhvaćena je u najtežoj recesiji od kako se izborila za nezavisnost od Jugoslavije tokom rata 1991–1995. Pridružuje se bloku koji se rva sa najvećim ekonomskim i političkim izazovima od svog nastanka, međusobnih veza narušenih pitanjima nejednakosti, imigracije, štednje i nezaposlenosti mladih. Mnogim Hrvatima nagrada je izgubila sjaj.

„Šta da slavimo? Sa ili bez EU, ne znam šta će nam se dogoditi“, kaže Štefica Pale-Valjak koja je prošlog meseca štrajkovala pošto je njen poslodavac, tekstilna firma DTR, u martu prestala da isplaćuje plate.

„Čak ni EU danas nije ružičnjak, pa kako tamo možemo da očekujemo poboljšanja?“

Hrvatska se pridružuje EU posle četiri uzastopne godine ekonomskih nedaća i gubitaka poslova. Njen kreditni rejting sveden je na „đubre“, zdravstvo i penzioni sistem su na ivici a neplaćeni dugovi javnih i privatnih kompanija dostigli su gotovo sedam milijardi evra.

Mnogi mladi Hrvati žele da napuste zemlju. Prema prošlomesečnom istraživanju agencije Ipsos Puls, tek sedam odsto ispitanih Hrvata želelo bi da se ulazak u EU obeleži vatrometom. Čak 42 procenta smatra da ceremonija nije potrebna.

Tomislav Sauča, šef vladinog komiteta za organizovanje slavlja, kaže da će ono predstaviti „sve što Hrvatska unosi u EU u smislu kulture i kulturnog nasleđa“. Dodaje:

„Pripremamo osećajnu ali skromnu ceremoniju u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji“.

U prošlonedeljnom tekstu u dnevniku „Novi list“ pod naslovom „Zašto se Hrvati ne raduju“ piše: „Danas su Evropljani, posebno oni na periferiji, gde pripada i Hrvatska, uplašeni od toga šta donosi sutra. Osećaju se izdanim, puštenim da padaju“. Stav da članstvo u EU znači veći prosperitet „nije ništa drugo do velika iluzija“.

Dva miliona turista koji dolaze na hrvatske jadranske plaže ne deluje zabrinuto. Dobro obučeni građani piju kafu na suncu, kupuju plodove mora po užurbanim pijacama i tokom vikenda jure ka moru novim autoputevima. Ali, globalna finansijska kriza razotkrila je ekonomske promašaje iz vremena pet decenija komunističke Jugoslavije s kojima se treba izboriti: rigidno tržište radne snage, neefikasan javni sektor, loša investiciona klima.

„Hrvatska ulazi u EU kao nereformisana i nepripremljena zemlja, pa će nas blok tretirati kao nekog kome su pod hitno potrebne promene“, kaže Velimir Sonje iz Arhiva Analitika, vodeće konsultantske firme za biznis iz Zagreba.

Nezaposlenost je dostigla 21 odsto a perspektive rasta su u najmanju ruku slabašne, što doprinosi brigama da će zemlja od 4,4 miliona samo dodatno doprineti ekonomskim nevoljama Unije.

Nije neobično da je nemački visokotiražni magazin „Bild“ nazvao Hrvatsku „novim grobljem za novac naših poreskih obveznika“. „Da li blok sebi čini ikakvu uslugu primajući balkansku zemlju“, pita list prošlog meseca.

Evropska komisija ovog meseca je saopštila Hrvatskoj da će se odmah po ulasku suočiti sa disciplinarnom Procedurom prekomernog deficita jer je njen budžetski deficit iskočio iz svih limita EU. Predstavnik za štampu komesara za proširenje Štefana Filea rekao je da su pregovori o pridruživanju dali „značajne rezultate oko rasta i zaposlenosti“. „Pridruživanje Hrvatske ne treba da bude izuzetak“.

Hrvatski ministar finansija kaže Rojtersu da Zagreb mora da bude „odgovoran“ oko svojih finansija i dodaje: „Pravljenje budžeta za 2014. neće biti povetarac“.

Iako se za sada neće pridružiti zoni evra, Hrvatska na mnoge načine već podseća na obolele države evropskog juga koje su u središtu dužničke krize evrozone. Ono što još više brine od opasnih javnih finansija je njena nekonkurentnost, nesposobnost da privuče strane investitore i prekomerni oslonac na turizam.

„Kao članica, moraćemo da poštujemo evropske procedure i kalendare i da budemo sigurni da su naša politička dokumenta realistična, konkretna i ambiciozna“, napisala je na vebu Katarina Ot, šefica Instituta za javne finansije, tink-tenka koji sponzoriše vlada.

Poslednje proširenje EU na istok Evrope dogodilo se 2004. i 2007. kada je globalna ekonomija imala bum. Ali, ekonomska kriza koja je izbila 2008. uzrokovala je „zamor proširenjem“ – da je Evropa moguće već ostvarila svoje prirodne granice i da priziva probleme prihvatajući nekada ratujuće države bivše Jugoslavije.

„EU 2013. je potpuno drukčija od EU 2004“, kaže bivši komesar za proširenje Ginter Ferhogen. „Ona je manje ujedinjena, budućnost je veoma neizvesna a, što je najvažnije, mladi ljudi – koji su u normalnim vremenima najveći pobornici ideje evropskog jedinstva – postaju sve više razočarani“, kaže on Rojtersu.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *