„Hrvatska neće uslovljavati Srbiju“

„Hrvatska neće uslovljavati Srbiju“

26 marta 2014

eu_srbija_hrvatskaHrvatska neće koristiti bilateralna pitanja za uslovljavanje Srbije u pregovorima o članstvu u EU, rekao je Tanjugu ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić.

„Hrvatska je 2011. donela deklaraciju o promociji EU u jugoistočnoj Evropi. U njoj je jasno rečeno da podržavamo širenje EU u regionu da ćemo pružiti podršku svim državama koje apliciraju za članstvo“, rekao je Markotić.

Prema njegovim rečima, zbog činjenice da je Hrvatska bila suočena sa blokadom Slovenije zbog spora oko granice u Piranskom zalivu u toku pregovora sa EU, Zagreb ne želi da se tako ponaša prema drugim kandidatima.

„Imamo zajedničku komisiju koja se bavi pitanjem određivanja granice na Dunavu. Uveren sam da će stručnjaci angažovani u komisiji sigurno pronaći zajedničko rešenje. Ono, takođe, može da bude kompromis između dva postojeća predloga ili da, što verujem da se ipak neće dogoditi, na kraju bude rešeno međunarodnom arbitražom”“, naveo je Markotić.

Komisiju, inače, čine međunarodno pravni stručnjaci i za sada su polazne postavke različite, jer Hrvatska je za to da se utvrdi prema katastarskim granicama, a Srbija da se granica povuče sredinom Dunava.

Kada je reč o međusobnim tužbama za genocid i procesu koji se vodi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski ambasador veruje da taj spor „neće bitno uticati na sveukupne odnose“. „Nedavno je u Beogradu boravila potpredsednica vlade i šefica diplomatije Vesna Pusić koja se sastala sa potpredsednikom srpske vlade Aleksandrom Vučićem, a njihov zaključak je da se prošlost prepusti sudu, ali da ona ni na koji način ne ugrožava sadašnje i buduće odnose“, objasnio je Markotić.

Zadatak političkih struktura u obe zemlje je da stvore uslove za razvoj odnosa, smatra hrvatski diplomata, ističući da su u trgovinskoj saradnji Hrvatska i Srbija, uprkos svetskoj recesiji, jedna drugoj i dalje medju 10 prvih partnera.

„Ekonomije Hrvatske i Srbije suočene su sa veoma teškim razdobljem. Naša međusobna trgovinska razmena imala je vrhunac 2008. godine i od tada je u stalnom padu. Prošle godine smo došli na nivo 560 miliona evra robne razmene, a 2008. smo imali oko 800 miliona“, ukazao je Markotić.

Prema njegovim rečima vidljive razlike u Hrvatskoj od kada je prošle godine pristupila EU zapravo nema, ali je ceo sistem reformi ekonomije i društva izveden tokom šest godina pregovora o članstvu, kada je su usvajani Aki kominiter i propisi EU.

„Kao članica EU imamo velika sredstva na raspolaganju za različite projekte. Do 2020. godine Hrvatska treba da dobije devet milijardi evra za projekte na poljima ekonomije i društvenog života, a do nas je da li ćemo uspeti da potrošimo suvislo ta sredstva“, rekao je Markotić.

Govoreći o položaju Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, Markotić ocenjuje da je generalno dobar, ali da istovremeno ima otvorenih pitanja, kao što su zastupljenost obe manjine u izvršnoj, sudskoj i lokalnoj vlasti, problem školovanja na svom jeziku i direktne zastupljenosti u radu parlamenta.

Komentarišući lomljenje tabli sa natpisima na ćirilci u Vukovaru, Markotić ističe da je neophodno da se procesuiraju oni koji to rade i naglašava da vlada tako nešto ne podržava. „Ako primećujete, u odnosu na ono što se događalo pre nekoliko meseci sve se ređe dešava da se razbijaju table. Ključno je da je Vukovar grad u kojem je ekonomska kriza ogromna, nezaposlenost je viša od 50 odsto i onog dana kada se postigne ekonomsko blagostanje, uveravam vas da će i broj incidenata biti manji“, smatra Markotić.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *