Hrvatska nova evropska sirotinja

Hrvatska nova evropska sirotinja

28 jula 2014

prosjak-beskucnikMinistar finansija Hrvatske, Boris Lalovac, je izjavio se hrvatska ekonomija poprilično srozala ulaskom u Evropsku uniju, te da su izgubili 100.000 radnih mesta i mnogo novca iz budžeta.

Činjenice su pokazale da same izmene zakona ne mogu doprineti borbi protiv korupcije i komplikovane birokratije. Osim što je ostala bez većih investicija, Hrvatskoj je otežana i saradnja sa tržištem Srbije, kao i Bosne i Hercegovine. Sve više postojećih firmi se zatvara, a ne otvara se dovoljno novih. Procenjuje se da čak trećina stanovništva živi siromašno.

Takođe, premijer Hrvatske je imao u planu reformaciju državnih i javnih preduzeća, kojom bi deo poslova iz državne službe prepustio javnom sektoru. Ovakva akcija je oštro iskritikovana, što je rezultiralo polovičnim reformama kojima sad niko nije zadovoljan.

Opozicija, na čelu sa HDZ-om oštro kritikuje aktuelnu vlast, govoreći da su nesposobni i da još uvek vuku korene socijalističke Jugoslavije.

Usvojeni Zakon o radu je i u Hrvatskoj doveo do velikih negodovanja aktivista za radna i socijalna prava. Pored svega, amandmani koji ograničavaju sklapanje uzastopnih ugovora o radu na određeno vreme nisu prošli, te će se ugovori morati stalno produžavati.

Kriza hrvatske ekonomije traje još od proglašenja nezavisnosti. Problem je napravila Tuđmanova politika divljeg kapitalizma koja je potpuno uništila privredu i obogatila samo odabranu elitu.

Poražavajuća je i činjenica da više hiljada hrvatskih preduzeća uopšte ne isplaćuje plate svojim radnicima.

Neminovno je da Hrvatska tone sve dublje u dugove nakon Tuđmanove politike i da su svi njegovi sledbenici zadužili državu još više, pokušavajući da otplate prethodne dugove, vrteći se tako u krug.
Mladi ljudi koji nemaju posao niti sigrunu budućnost, korupcija i razočaranost dovode do pojačanog nacionalizma slično kao u periodu devedesetih, samo što sada nisu krivi Srbi nego ćirilica.

Nedavno pokrenuti referendum po pitanju upotrebe ćirilice u Vukovaru je doveo do velikih rasprava o tome da li je uopšte takav referendum u skladu sa hrvatskim Ustavom, a budžet namenjen obnovi i zbrinjavanju srpskih povratnika je minimalizovan.

(Web-tribune.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *