ХРВАТСКИ ГЕОПОЛИТИЧАР открива зашто је потребно Америци да Косово уђе у НАТО и ЕУ

HRVATSKI GEOPOLITIČAR otkriva zašto je potrebno Americi da Kosovo uđe u NATO i EU

24 februara 2015

taci-hilari-klinton-d 867Mafijaška država i kamp Bondstil uništili su kosmetske Albance i Balkan pretvorili u bure baruta.

Bivšu jsrpskuautonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju je atlantistički časopis Limes  uz Crnu Goru definisao „mafijaškom državom“, što je prilično iznenađujuće obzirom na pristup geopolitičkim temama od strane uredništva tog uticajnog italijanskog medija.

Kosmet  koji je trenutno „crna rupa“ jugoistočne Evrope, a čije stanovništvo pamti i bolje dane kada su se iz Fonda za nerazvijene u SFRJ izdvajale ogromne svote novca i upumupavale u njegovu privredu i institucije. Danas, kako piše Deutsche Welle, već više od dva meseca samo iz Prištine svaku veče kreće i po deset autobusa, svi su puni i svi kreću prema severu. Slično je i u gotovo svim drugim gradovima na Kosmetu. Bez ikakvih poteškoća autobusi voze kroz centralnu Srbiju, a ljudi odatle odlaze dalje prema Evropskoj uniji.

„Trećina stanovništva na Kosovu i Metohiji živi s manje od 10 kuna na dan (oko 1,3 evra), a ovaj se talas izbeglica jedino može uporediti sa onim koji je nastao za vreme rata 1999. godine. Službenih brojki, koliko je osoba napustilo Kosmet zapravo nema, ali tamošnja (okupatorska) vlada procenjuje kako je oko trideset hiljada Albanaca napustilo zemlju u protekla dva meseca. No predstavnici drugih država u Prištini procenjuju kako je realistična procena 50 hiljada; i tamošnji mediji spekulišu sa još većim brojkama. Iz škola se ispisalo i više od 5 200 učenika. Albanci sa Kosmeta više ne veruju u kosovske političke stranke, okupatorski parlament i vladu i zato koriste prvu priliku da jednostavno otputuju u nadi da će negde pronaći bolji život.

Kosmet je sirotište Evrope: stopa nezaposlenosti iznosi više od 45%, a preko 34% stanovnika preživljava sa manje od jedne evra i 42 centa na dan. Gotovo petina, 18% stanovnika ima manje od 94 centi na dan. Doduše, ima i predstavnika srednjeg sloja koji sad napuštaju svoja srazmerno dobro plaćena radna mesta na Kosovu i Metohiji kako bi našli sreću i bolje perspektive negde na Zapadu „, piše Deutsche Welle.

Od čega beže kosmetski Albanci? Ko im je doneo bedu i nemaštinu, kriminal i život bez budućnosti? Setimo se samo kako je bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton dala najbizarniju izjavu prve Obamine administracija, kada je rekla „kako će Vašington pomoći Kosovu da uđe u NATO savez i Evropsku uniju“. Naravno, od tog obećanja nije bilo ništa.

Ona je to obećanje dala u aprilu 2012. na sastanku u Vašingtonu sa tadašnjim okupatorskim premijerom Kosova Hašimom Tačijem, kada je pohvalila napredak njegove vlade u napretku na putu prema „evropskim integracijama i ekonomskom razvoju Kosova“.

Njena najava nesumnjivo je izazvao ozbiljnu paniku između državnih i vojnih zvaničnika raznih evropskih metropola NATO. Malo njih razumeju ludilo plana Hilari Klinton u guranje Kosova u NATO i EU. No, verovatno su izigrani kosovskometohijski Albanci još uvek verovali u „bolje sutra“.

Jednako kao i italijanski časopis Limes, koji uglavnom zagovara interese EU, Brisela i NATO saveza, o Kosmetu misli i oštri kritičar hegemonije Vašingtona F. William Engdahl, koji je u kolumni o Kosovu i Metohiji strategiju Vašingtona nazvao „dinamitom koji bi iznova mogao da zapali Balkan“ .

Da F. William Engdahl nije pogrešio potvrđuju i Galupova istraživanja među kosmetskim, makedonskim Albancima i onima u matičnoj domovini, koja govore da  86% albanskih Kosovara želi ujedinjenje sa Albanijom, a 68% Albanaca u Albaniji je za Veliku Albaniju. Ideolog „Platforme prirodne Albanije“, Kočo Danaj, tvrdi „kako će doći ili do dogovornog ujedinjenja svih albanskih zemalja ili će doći nove generacije Albanaca koje ne isključuju rat kao alternativu“.

Dakle, što imamo?

Mafijašku državu pod patronatom Sjedinjenih Država, zemlju nad kojom Brisel ne igra nikakvu ulogu i gde bujaju beda, siromaštvo i radikalni nacionalizam. Sve nam je to u nasleđe ostvio NATO svojom „humanitarnom vojnom intervencijom“, nakon koje je zacementirao svoje geostrateške interese na Kosmetu, a narod prepustio samovolji lokalnih moćnika i siromaštvu. Gotovo identičan scenario kao u mnogim drugim zemljama u kojima je Vašington uvodio „tomahavk-demokratiju“, a koje su kasnije postale globalni problem (Avganistan, Irak i Libija samo su poslednje u nizu).

Kontroverzna država Kosovo je nakon bombardovanja NATO-a 1999. srušila ono što je ostalo od Miloševićeve Srbije, otvarajući tako put Sjedinjenim Američkim Državama, uz sumnjivu pomoć naroda EU, posebno Nemačke, podeli bivše Jugoslavije u sitne zavisne pseudo-državice.

Razumevanje okolnosti koje su dovele do otcepljenja Kosmeta od Jugoslavije (Srbije) mogu pomoći da se razume rizik za budućnost Evrope oko njegovog evetualnog pristupanja NATO savezu i Evropskoj uniji. Hašim Tači, bivši okupatorski premijer Kosova, dobio je svoje mesto preko Ministarstva spoljnih poslova SAD-a, a ne na slobodnim demokratskim izborima na Kosmetu. Kosovo nije priznato kao legitimna država od Rusije,Kine, Srbije i brojnih drugih naroda, ali su njegovu nezavisnost 2008. odmah priznali Bušova administracija i Berlin.

Ulazak u Evropsku uniju Kosova bi značilo primanje u EU još jedne propale države, što Vašingtonu ionako ne predstavlja problem, kao ni bivšoj državnoj sekretarki Hilari Klinton, ali Evropska unija u ovom trenutku svakako može i bez toga. Iako je zvanično stopa nezaposlenosti u zemlji, oko 45%, tačni podaci govore o čak 60%, čime je Kosovo treća zemlja u svetu po tom neslavnom rekordu. Kosmet je uvek bio najsiromašniji deo Jugoslavije, a danas je situacija još i gora. No, pravi problem za budućnost mira i bezbednosti je sama priroda okupatorske države Kosovo, koju je Vašington stvorio kasnih ’90 -ih.

Mafijaška država i kamp Bondstil

Kosmet je malo područje, ali najvažnija strateška pozicija u Evropi,. S geopolitičkog stanovišta vojni cilj SAD je bio kontrolisati protok nafte i političkih zbivanja na Bliskom istoku i to na štetu Rusije i zapadne Evrope. Priznavanje samoproglašene Republike Kosovo je samo nastavak američke politike na Balkanu, od nezakonitog NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada su SAD i NATO delovali bez odobrenja od strane Saveta bezbednosti UN-a i to pod pretpostavkom da će Miloševićeva vojska provesti genocid nad kosmetskim Albancima.

„Nekoliko meseci pre američkog bombardovanja srpskih ciljeva, što je bilo jedno od najtežih bombardovanja od Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope, visoki američki obaveštajni zvaničnici su u privatnim razgovorima sa visokim oficirima Hrvatske vojske u Zagrebu dogovorili strategiju Vašingtona za“ bivšu Jugoslaviju „, piše V .Engdahl.

Prema tim izveštajima, koje je V.Engdahl dobio privatno, cilj Pentagona na kraju 1998. godine je bio preuzeti kontrolu nad Kosmetom, kako bi sebi osigurao vojnu bazu za kontrolu celog reiona jugoistočne Evrope i zemlje bogate naftom na Bliskom istoku.

Od juna 1999., kada su mirovne snage KFOR u ime NATO saveza zauzele Kosmet, ta je biša srpska pokrajina tehnički bila pod mandatom Ujedinjneih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Rusija i Kina su se takođe složile sa tim mandatom, koji navodi da je uloga KFOR-a osigurati kraj međuetničkih sukoba i zločina između srpske manjine i albanske većine na Kosmetu. Rezolucija 1244 govori da će Kosovo i Metohija ostati deo Srbije sve do mirnog rešavanja njegovog statusa. Ova rezolucija UN-a je 2008. godine očito zanemarena od strane SAD-a, Nemačke i drugih članica Evropske unije.

Priznanje Kosova od strane Nemačke i Vašingtona, te njegove nezavisnosti u februaru 2008. godine dolazi nakon izbora za predsednika Srbije Borisa Tadića, kojem je to bio drugi mandat u četiri godine. Vašington je bio uveren da će s Tadićem moći računati na kompatibilnu politiku u vezi Kosova i Metohije.

Odmah nakon bombardovanja Srbije 1999., Pentagon je zaplenio 1000 hektara zemljišta (uglavnom u vlasništvu Srba) u Uroševcu na Kosmetu, u blizini granice s Makedonijom, a Dik Čejni ​​se odlučio na izgradnju jedne od najvećih američkih vojnih baza u inostranstvu, kamp Bondstil, koji danas ima više hiljada meričkih vojnika.

Pentagon je sebi već osigurao nove vojne baze u Bugarskoj i Rumuniji, na Crnom moru i severnom Balkanu, uključujući i vazdušne baze Bezmer i Graf Ignatievo u Bugarskoj, te vazdušnu bazu Mihail Kogalničeanu u Rumuniji, koje se koriste kako bi se „smanjile“ vojne operacije u Avganistanu i Iraku. U Rumuniji su američke snage formirale zajedničke jedinice „Task Force East“. Kolosalni američki Bondstil na Kosmetu, te korišćenje i unapređenje luka na Jadranu u Hrvatskoj i Crnoj Gori u kojima će biti američka ratna mornarica, znači potpunu militarizaciju Balkana.

SAD strateški plan za Kosmet je pre svega bio vojni, a na drugom mestu je bila trgovina drogom. Njegov glavni cilj je da obuzda Rusija i kontroliše protok nafte iz Kaspijskog mora i Bliskog istoka u zapadnu Evropu. Priznavanjem kosovske nezavisnosti Vašington dobija slabu državu koju može u potpunosti kontrolisati. Sve dok je Kosmet bio deo Srbije, vojna kontrola NATO saveza nad njim bi bila politički nesigurna. Danas su Kosovo i Metohija je pod kontrolom NATO snaga, a KFOR je u početku poslao 16 000 vojnika na populaciju od samo 2 miliona stanovnika. Kamp Bondstil je deo niza tzv. „Isturenih operativnih baza“ za vojne akcije na istoku i jugu. Sada je potreban i ulazak Kosova u EU i NATO, a sve kako bi se ojačala vojna baza, budući da je Gruzija svoju šansu da dobije tu ulogu jadno prokockala 2008. godine.

Heroinski saobraćajni koridor

Američka i NATO vojna kontrola Kosova služi za nekoliko geostrateških ciljeva Vašingtona. Prvo, time Vašington dobija veću kontrolu nad naftom i potencijalnim pravacima naftovoda i gasovoda od Kaspijskog mora i Bliskog istoka prema EU, kao i kontrolu transportnih koridora koji povezuju EU sa Crnim morem. S Kosmeta se takođe štiti trgovina heroinom koja nosi milijarde dolara profita, a koja je znatno narasla i postigla rekord američkom okupacijom u Avganistana. Te su podatke potvrdili i zvaničnici za narkotike iz Ujedinjenih nacija.

Kosmet i Albanija su glavni pravci heroina prema Evropi. Prema godišnjem izveštaju Stejt departmenta iz 2008. neki glavni pravci međunarodne trgovine drogom prolaze kroz Balkan, a Kosmet je naveden kao ključna tačka za prolaz heroina iz Turske i Avganistana u zapadnu Evropu. Ovaj protok droge bez ikakve sumnje se odvijao i odvija pod budnim okom okupatorskih albanskih vlasti.

Od vremena njenih kontakata s Meo plemenom u Laosu tokom Vijetnamskog rata, CIA je pokrivala trgovinu drogom u ključnim mestima, a s tim je novcem delom finansirala svoje tajne operacije. Veličina međunarodne trgovine drogom danas je takva da glavne američke banake, kao što je Sitigrup, izvlače značajan deo svojih prihoda od pranja tog novca.

Jedno od najznačajnijih obeležja žurbe Vašingtona i drugih država kako bi se odmah priznala nezavisnost Kosova je činjenica da su oni znali da prištinskom vladom i dvema glavnim političkim partijama zapravo upravljaju kosmetski Albanaci iz miljea organizovanog kriminala – Hašim Tači, bivši okupatorski premijer i lider Demokratske partije Kosova, je i bivši je vođa Oslobodilačke vojske Kosova. U kriminalnim krugovima, zbog svoje lične okrutnosti prema protivnicima, Hašim Tači je poznat pod nadimkom „Zmija“.

1997. godine specijalni izaslanik za Balkan predsednika Klintona, Robert Gelbard, opisao je OVK kao „terorističku grupu bez ikakve sumnje“. No, OVK je bila nešto mnogo više. To je bio mafijaški klan u kojeg se bilo nemoguće infiltrira, a kontrolisao je celokupnu ekonomiju Kosmeta. Prema evropskim izvorima Tači i njegova stranka nikada nisu prekinuli svoje veze sa organizovanim kriminalom.

Izveštaj je Nemačke savezne obaveštajne službe (BND) od 22. februara 2005. godine sa oznakom „Top sikret“, koje je u međuvremenu procurio u javnost, navodi: „Preko ključnih elemenata, Tačija, Halita, Haradinaja, postoji uska veza između politike, ekonomije i organizovanog međunarodnog kriminala na Kosmetu. Kriminalne organizacije promovišu političku nestabilnost i nemaju interes za izgradnju organizovane i efikasne države, jer bi takva država mogla ugroziti njihov rastući posao. „

OVK je započeo svoje akcije 1996. oružanim napadima izbegličkih logora u kojima su bile smeštene srpske izbeglice iz ratova u Bosni i Hrvatskoj. Albanski zapovednici su u više navrata apelovali na „oslobođenje“ područja Crne Gore, Makedonije i severne Grčke. Tačija se dakle teško može nazvali likom koji promoviše regionalnu stabilnost.

Međutim, Tači je lični štićenik bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, a podržavala ga je i tokom ’90 -ih godina, kada je bio obični 30-godišnji kriminalac. OVK je od početka podržavan od strane CIA-e i nemačkog BND-a, a tokom rata 1999. godine su OVK direktno podržale NATO snage. Ključni trenutak je bio kada je uz američku pomoć sredinom 90-ih godina Tači je osnovao „Drenička grupu“, zločinačku organizaciju na Kosmetu povezanu sa albanskom, makedonskom i italijanskom mafijom. Izveštaj iz 2007. godine pripremljeno za Evropsku komisiju pod nazivom „VS-Nur für den Dienstgebrauch“ procurio je u medije, a u njemu se detaljno opisuju organizovane zločinačke aktivnosti OVK i naslednice te oružane grupe, danas Tačijeve Demokratske partije.

U decembru 2010. godine izveštaj Saveta Evrope je objavljen dan nakon što je okupatorska izborna komisija Kosova potvrdila da je gospodin Tači osvojio prve izbore od sticanja nezavisnosti, ali se u izveštaju optužuju zapadne sile za učešće u „ignorisanju kriminalnih aktivnosti grupe na čelu sa Tačijem.

„Tači i drugi članovi Dreničke grupe se stalno spominju kao“ ključni igrači „u obaveštajnim izveštajima o strukturama organizovanog kriminala i mafije na Kosmetu. Otkrili smo da je šef Dreničke grupe, ili da koristimo terminologiju mreže organizovanog kriminala – njen“ bos „, popularni političar … Hašim Tači“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da je Tači provodio „nasilnu kontrolu“ nad trgovinom heroinom. Dik Marti, istražitelj Evropske unije, predstavio je to izveštaj diplomatama svih zemalja članica EU, ali je odgovor bio – apsolutna tišina. Vašington je ipak stajao iza Tačija.

Isto izveštaj Saveta Evrope o organizovanom kriminalu na Kosmetu optužuje mafijašku organizaciju i Tačija za trgovinu ljudskim organima koje su uzimali od srpskih zarobljenika, a u jednom slučaju u sudskom postupku u Okružnom sudu u Prištini u 2008. rečeno je da su tela bila uzeta iz siromašnih žrtava u klinici Medicus poznatoj po vezama „za uklanjanje organa u saradnji sa OVK 2000. godinie“.

Onda se postavlja pitanje: zašto su Vašington, NATO, EU i ekonomske sile, a iznad svega nemačka vlada, tako zdušno radili na legalizaciji odvajanja Kosmeta od Srbije? Kosmet vode interno organizovane kriminalne mreže koje NATO lako može kontrolisati. Naravno, puno je lakše podneti vladavinu NATO saveza jednoj slaboj državi. U kombinaciji sa Avganistanom i Kosmetom pod kontrolom albanske mafije Pentagon je izgradio obruč oko Rusije, koji je sve samo ne miroljubiv.

Zavisnost Tačija o milosti SAD-a i NATO saveza osigurava da će on učiniti sve što se od njega zatraži. S druge starne će SAD konsolidovati svoju vojnu prisutnost u strateški važnom delu jugoistočne Evrope. To je važan korak u konsolidaciji kontrole NATO-a nad Evroazije, a Vašingtnu pruža značajnu prednost u odnosu na ostale evropske zemlje. Ne čudi ni malo što Moskva nije prihvatila ovu igru, kao i mnoge druge države, ali se SAD i dalje bukvalno igraju sa vatrom na balkanskom buretu baruta.

Na kraju William Engdahl tvrdi da se Vašington potencijalno na Balkanu poigrava čak i s nuklearnim ratom, ali obzirom na sveža iskustva iz ’90 -ih nama dovoljno zastrašujuće zvuči i pretnja „običnim konvencionalnim sukobom“.

(altermainstreaminfo.com.hr – N. Babić)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *