HRVATSKI MEDIJI: Rusija će srušiti EU i NATO uz pomoć patriota iz Nemačke, Francuske, Grčke, Italije, Mađarske…

HRVATSKI MEDIJI: Rusija će srušiti EU i NATO uz pomoć patriota iz Nemačke, Francuske, Grčke, Italije, Mađarske…

7 aprila 2014

rusija-i-evropski-patriotski-front243693Hrvatski portal Dnevno.hr objavio je tekst u kome se iznosi teoriju o tome kako će Rusija na čelu sa Putinom i uz pomoć patriotskih stranaka iz zemalja članica Evropske unije pokušati da sruši EU i NATO. Tekst prenosimo u celini:

Novi savezi potpuno različitih ideologija koji su pronašli neke zajedničke teme oko kojih ostvaruju svoje interese na kraju će verovatno dovesti do novog svetskog sukoba. Politika sile i prava jačeg u velikoj ekspanziji poslednjih godina dovodi do novih potencijalnih žarišta sukoba širom sveta. Jedno od takvih je danas Ukrajina koja je od svoje želje za nezavisnošću dovela do preduslova za jedan veliki globalni sukob.

U poslednje vreme se događa nekoliko neobičnih savezništava na području Evrope koji ukazuju na određene promene u međunarodnim odnosima. Pojavom novih regionalnih i svetskih sila koje žele pojačati svoj položaj u međunarodnim odnosima dovode do novih međunarodno-pravno upitnih aktivnosti. Tako smo nedavno bili svedoci vojnih intervencija u Iraku, Avganistanu, Azarbejdžanu, Gruziji, Libiji, Siriji, zatim Tursko otvoreno suprostavljanje Izraelu u poslednjem izraelsko-palestinskom sukobu te na kraju ukrajinska revolucija i vraćenje Krima Rusiji. S druge strane uočen je rastući trend savezništva patriotskih stranaka Evropske Unije s Ruskom Federacijom. Takođe američka podrška radikalnim islamističkim grupacijama u Siriji koje su počinile stravične zločine prema Sirijskim hrišćanima postavljaju mnoga pitanja. U svim ovim situacijama je jasno da je međunarodno pravo i pravni poredak koji osigurava kakvu-takvu stabilnost u svetu na velikim iskušenjima, pre svega zbog osionosti administracije u Vašingtonu.

Svakako najneobičnija pojava je savezništvo predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina s vodećim patriotskim strankama Evropske Unije kao što su francuski Nacionalni Front, mađarski Jabok, grčka ”Zlatna Zora”, Bugarska ”Ataka”, te predstavnici mnogih drugih patriotaskih stranaka Europske Unije. Stvaranje novog tipa savezništva pri čemu sasvim suprotne ideologije sa svojim ekstremnim stavovima dovele su do te mjere da su pronašle zajedničke ciljeve za delovanje. U tome svako vidi svoj interes.

Poznato je da većina evropskih patriotskih stranaka zastupa svoje nacionalne države te su u pravilu protiv stvaranja Evropske unije u kojoj bi se kretanjem ljudi, roba i kapitala umanjila nacionalna svest i vezanje za određeni prostor, a sve u cilju kako bi se lakše moglo upravljati s jednog mesta na što većem prostoru. S druge strane predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin od svog dolaska na vlast u Rusiji želi ponovno stvoriti jaku, snažnu i uticajnu Rusiju te je svojim delovanjem otvoreno dao do znanja mu je cilj stvoriti neki novi oblik Sovjetskog saveza.

U ovom njegovom delovanju za sad ne možemo naći poveznice za obnovu Ruskog carstva obzirom da je idelologija više usmerena na neki oblik obnovljenog Sovjetskog Saveza, otuda i tako silna želja da se Ukrajina po svaku cenu uključi u taj savez, po novom projektu Evroazijskog saveza. Kako bi se taj cilj ostvario Putin želi po svaku cenu oslabiti Evropsku uniji ili zadržati njen nestabilan status zbog nemogućnosti usuglašavanja spoljne politike pojedinih njenih članica.

Tradicionalno dobri nemačko-ruski odnosi pojačani kroz saveze s patriotskim strankama Evropske Unije na dobrom su putu da omoguće Rusiji da ostvari svoj plan uspostave Evroazijskog saveza u međukoraku ka povratku Rusije na svetsku scenu. Pokušaćemo objasniti današnje stanje sukoba u Ukrajini i ovog novog prirodnog savezništva povratkom u jednu analizu iz 2011. godine. Tako prema analitičaru Aleksandru Ogorodnikovu u izjavi od 22.05.2011. godine na temu šta čeka Rusiju u budućnosti, evropski politikolozi očekuju stvaranje novog SSSR-a na postsovjetskom prostranstvu pri čemu će u sledećih 20-30 godina doći do stvaranja Ruskog saveza u koji će ući Kirgistan, Uzbekistan, Belorusija, Jermenija, Tadžikistan.

Prema evropskim politikolozima isključuje se mogućnost pripajanja Ruskom Savezu baltičkih država, dok se za Ukrajinu predviđa delimično priključenje obzirom na moguće pretpostavke raspada Ukrajine na način da bi se istok, jugoistok Ukrajine i Krim u potpunosti priključili Ruskom Savezu, centralna Ukrajina bi bila njen strateški saveznik dok bi se zapadni deo Ukrajine, Galicija, pokušao po svaku cenu odvojiti od ruskog uticaja.

Nadalje Ogornikov izjavljuje u video prilogu da su neke italijanske novine objavile kartu ruskih neprijatelja u članicama Evropske unije i Evropi u koju su uključene baltičke države, Poljska, Rumunija, Velika Britanija, Švedska te nepriznato Kosovo i Gruzija. Ruski ekonomista Aleksandr Šatilov je izjavio da se radi o ovim državama zato što su protivnici Rusije u geopolitičkom, političkom i ekonomskom karakteru. Prema Ogornikovim istraživanjima Rusiji prijateljske države u Evropi su Grčka, Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovačka te ponajveće članice Njemačka, Francuska i Italija koje bi činilie četverougao Moskva – Berlin – Pariz – Rim i buduću protivtežu osovini Njujork – London.

Konstantin Sivkov, prvi podpredsednik Akademije geopolitičkih problema na temu novog četvorougla saradnje u Evropi nasuprot osovini Njujork – London kaže:

”To je ključno pitanje savremenosti kakav će biti novi svetski poredak, kada na primer SAD, Velika Britanija i njihovi najbliži saveznici stoje na poziciji uspostave modernog pravnog sistema u kojem će anglosaksonska osa Vašington – London dominirati svetom”.

Takav poredak ne zadovoljava ostalu Evropu i zbog toga Pariz, Berlin, Rim, Madrid i Atena, stare članice NATO-a, koje su ranije u međunarodnim poslovima uvek stajali na stranu Vašingtona, sada polako, oprezno, ali tačno počinju graditi nezavisnost od svojeg većeg brata i zato je glavni zadatak SAD-a postala onemogućavanje bliskih veza zapada i istoka Evrope, ali za taj zadatak je u SAD-a sve manje mogućnosti.

Po mišljenju Sivkova SAD su htele dovesti svoje vojne trupe na teritoriju Rusije, što nisu uspele, te će ta nastojanja usmeriti na susedne države Rusije kako bi zadovoljile svoju vojnu geostratešku doktrinu o dostupu svojih snaga bilo kojem delu sveta te sovjetskom prostranstvu. U tom prilogu Ogorodnikov napominje takođe da se tim prostranstvom SAD bavi još od vremena raspada Ruskog Carstva i Oktobarske revolucije kada je američki predsednik Vudrov Vilson planirao razdeliti Rusiju na osam delova kako bi lakše mogao zauzeti delove Rusije što mu nije uspelo. Takođe posle Drugog svetskog rata su iz Sovjetskog saveza hteli napraviti 22 države, a posebno nakon devedesetih kada je Rusiji pretio raspad, no svi planovi o destabilizaciji i raspadu Rusije su propali.

Jedino što je preostalo SAD-u posle tih neuspeha, prema mišljenju ruskih eksperata, prebaciti interes na ruske najbliže susede. Jedna od najvećih geostrateških zadataka SAD-a je onemogućiti povezivanje potencijala Rusije i Zapadne Evrope jer takav razvoj događaja može oduzeti SAD-u realnu vlast na celim svetom. Iz tog razloga i postoje stalna onemugućavanja povezivanja Rusije i Zapadne Evrope kroz Severni i Južni tok te ukazivati na pretnje od sumnjive Rusije i održavati važnost prijateljstva Zapadne Evrope i SAD-a.

Analiza ovog istraživanja iz 2011. godine u svetlu događaja zadnjih nekolikom meseci u Ukrajini pokazuje da se i dalje vodi bitka oko stvaranja uticaja na događaje u svetu. Rusija je svakako u poslednjih 15 godina za vreme Putinove vlasti značajno ojačala, te pokušava da učvrsti svoj položaj u svetu i sa stvaranjem evroazijskog saveza nastoji povratiti značaj i uticaj iz vremena Sovjetskog Saveza. Polako, ali sigurno se događaji razvijaju u tom smeru. Značajnu ulogu u svemu tome za Putina svakako predstavlja Ukrajina u kojoj su se nalazili razni važni simboli za važni za stvaranje Rusije obzirom da su kroz istoriju za Rusiju važni gradovi Sevastopolj i Kijev. Takođe za nekakav budući ruski savez Ukrajina predstavlja sa svojih više od 45.000.000 stanovnika veliku važnost, naravno na način da će provoditi prijateljsku spoljnu i unutrašnju politiku prema Rusiji.

Prvu ukrajinsku revoluciju protiv ruskog utjecaja, te okretanja Zapadnoj Evropi Rusija je uspešno rešila stalnim pretnjama o podeli Ukrajine, odvajanju jugoistoka i Krima te kontinuiranim potkopavanjem nestabilne koalicije Juščenko – Timošenko što je ponovno dovelo do dolaska Putinovog kandidata za predsednika Ukrajine koji je odradio nekoliko važnih stvari za Putina: produžio boravak crnomorske flote, oslabio vojnu snagu, posebno na istočnim granicama te prilagodio Ukrajinu za provođenje ruskih interesa. Došlo je do značajnog približavanja carinskom savezu i tesnim vezama s državama bivšeg Sovjetskog saveza. Međutim snažni koruptivni uticaj, pokušaj potpunog okretanja od Zapadne Evrope te jake represivne mere dovele su do nove revolucije, Evromajdana, koji su rezultirali brutalnim sukobima, velikog broja poginulih te vraćanje Krima Rusiji. Stalna pretnja sukoba velikih razmera dovela je do katastrofalne krize koja može kulminirati sukobima širih razmera.

U svim ovim događajima je jasno uočljiva pozicija Rusije koja želi ojačati svoj uticaj te Zapadne Europe i SAD-a koji takođe žele ostvariti svoj uticaj u Ukrajini, ali na način da se baš previše ne zamere Rusiji te da Ukrajina sama sve napravi, a oni da dođu na kraju ostvariti svoje ciljeve – potpunu kontrlo ukrajinske države i poligon odakle će se krenuti u dalje osvajanje Istoka.

putin 473732U takvoj geopolitičkoj situaciji, Putin je pronašao jedan vrlo snažan način za ostvarenje ruskih ciljeva kroz slabljenje Evropske Unije pritiskom na sve snažniju patriotsku orijentaciju članica EU. Tokom održavanja referenduma na Krimu, glavnu ulogu odigrala grupa posmatrača patriotsko orijentisanih stranaka Zapadne Evrope, odnosno predstavnici patriotskih stranaka Grčke, Finske, Poljske, Letonije, Austrije, Belgije, Crne Gore, Srbije, Mađarske i Italije što jasno pokazuje da je većina članica EU „poslala” svoje patriote kao podršku referenduma za vraćanje Krima Rusiji.

Takođe otvorena podrška Marine Le Pen ispred francuskog Nacionalnog Fronta, otvorene podrške mađarskoj Jaboka, bugarske ”Atake”, grčke ”Zlatne Zore” ukazuju na snažan uticaj Rusije na slabljenje EU-a obzirom da je pronašla zajedničke interese sa patriotskim snagama EU članica koji u poslednje vreme značajno jačaju te polako preuzimaju vlast kao na primeru Mađarske i Viktora Orbana.

U samoj Rusiji dolaskom Putina na vlast, izašla je u prvi plan doktrina Aleksandra Dugina, ruskog filozofa i profesora na Moskvovskom državnom univerziteta Lomonosov koji je pokrenuo inicijativu stvaranja Evroazije, međunarodne organizacije za ujedinjenje članica bivšeg sovjetskog područja u jedinstvenu kulturnu i civilizacijsku celinu. Dugin je uspeo danas da okupi sledbenike te inicijative u Rusiji u raznim slojevima društva: komuniste, tradicionaliste, nacionalboljševike, teologe, te pripadnike vojno-političkih krugova.

Da bi se mogla u potpunosti sprovesti obnova nekog oblika budećeg Ruskog Saveza i vodeće uloge Rusije potrebno je onemogućiti jačanje Zapadne Evrope te njenog liberalizma. Otuda želja Rusije s povezivanjem i pomaganjem nacionalnih patriotskih stranaka Evrope koje bi svojim ojačanjem radile na slabljenju Evropske Unije, pa čak i uništenja EU obzirom da su redom sve patriotske stranke protiv Evropske unije i stvaranje nacionalnih saveza širom Evrope koje bi predstavljale nekakav labavi savez jakih nacionalnih država. Problem je u toj doktrini je da u velikom broju nacionalnih stranaka postoje imperijalistički elementi koji negiraju nacionalne stavove drugih država. Kako na primer povezati hrvatske i srpske nacionaliste, zatim s druge strane mađarske i slovačke, rumunske, ukrajinske ili hrvatske i srpske gdje Jabbok smatra delove tih država mađarskom teritorijom, tako i mnoge druge slučajeve gde otvoreno postoje preklapanja nacionalnih interesa.

Putin je u tom delu saradnje video svoju prednost ne da bi omogućio pokret stvaranja saveza jakih nacionalnih država u Europi što je platforma većine patriotskih stranaka, već da bi prvenstveno jačanjem tih snaga u Evropi slabio uticaj Evropske unije, te nametanje saveza na osnovi četverougla Moskva – Berlin – Pariz – Rim, stvorio jak evroazijski savez koji bi uspešno odbranio evroazijski prostor od agresivne politike čija je osovina Njujork – London. Na taj bi način Putin vratio snagu Rusije na vreme završetka Drugog svetskog rata.

Nedavna poseta šefice francuskog Nacionalnog fronta Marine Le Pen Moskvi na poziv predsednika Ruske Dume Sergeja Nariškina, bliskog saradnika Putina, te njena podrška vraćanju Krima Rusiji, pokazuje smer evropskih patriotskih stranaka. Tako se Marin Le Pen promovisala u jednog od jačih saveznika Putina koji su međusobno našli zajednički cilj na temi slabljenja Evropske Unije, homoseksualnih brakova, uglavnom bez uključivanja ideoloških mišljenja.

Takođe poseta lidera mađarskoj Jaboka, treće stranke po snazi u Mađarskoj ruskim nacionalistima bliskim Kremlju pokazuje razvijanje tih odnosa. Jabbok je na osnovi jačanja nacionalnog kursa ekonomskog razvoja u Mađarskoj poslednjih godina značajno ojačao, te prema izjavi predsednika stranke Gabora Vone, Rusija prihvaća Jabok kao ”partnere, verovatno u tom entuzijazmu Jaboka ima i finansijske pomoći prema nekim mišljenjima. Kako Jabok ima slične stavove o razlozima ruske intervencije na Krimu, podržali su vraćenje Krima Rusiji, te izjavili da je to obrazac za države u kojima postoji dijaspora u susednim državama. Pod tim obrascem Vona verovatno misli na mađarsku manjinu u Slovačkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.

Popis nacionalističkih evropskih stranaka koji žele tešnje veze s Rusijom moguće je produžiti i sa grčkim patriotama ”Zlatna Zora” koji su na izborima 2012 godine osvojili 18 poslaničkih mesta u grčkom parlamentu. Članovi ”Zlatne Zore” nikada nisu negirali saradnju s ruskim nacionalistima te njihovu finansijsku pomoć. Tako je nakon hapšenja predsednika ”Zlatne Zore” Nikosa Mihaloliakosa zbog organizovanja protesta u Grčkoj, za vreme boravka u zatvoru prema navodima jednog veb portala bliskog ”Zlatnoj Zori”, Aleksandar Dugin poslao pismo podrške lideru ”Zlatne Zore”. Platforma delovanja Mihaloliakosa se zasniva na savezu s Rusijom te protiv ”morske atlantske civilizacije”.

Tezi u kojoj se raspravlja o ruskim prijateljskim državama možemo dodati i činjenice objavljene u Vikiliksu koje pokazuju da je i bugarska patriotska stranka ”Ataka” blisko povezana su ruskim političkim krugovima. Takođe kuloarske priče o finansiranju ”Atake” od strane Rusije do danas službeno nisu potvrđena, ali o podršci bugarskih patriota ruskoj spoljnoj politici može se uveriti svako ko krene u istraživanja te tematike. Tako su 17. marta objavljeni na ”Radio Bugarska” iskazi poslanika ”Atake” u bugarskom parlamentu kako bi Bugarska trebala priznati rezultate referenduma na Krimu te je predsednik ”Atake” Volen Siderov pozvao je bugarsku vladu da uloži veto na ekonomske sankije EU protiv Rusije.

U skladu s razvijanjem bliskih odnosa s Rusijom i javnoj podršci aneksiji Krima, Jabok, Nacionalni Front i Ataka su poslali svoje posmatrače tokom krimskog referenduma. Njima su se pridružili predstavnici austrijske ”Stranke Sloboda”, belgijske ”Vlaams Belang, italijanske ”Forca Italia” i ”Liga Nord”, poljske ”Samoobrana” te nekoliko socijalističko-komunističkih stranaka među kojima i njemačka ”Die Linke”. Takođe među posmatračima su bili i predstavnici ”samoproglašenih republika” Abhazija, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah. Organizaciju putovanja su organizovali Evroazijski savet za demokratiju i izbore (EODE – Eurasian Observatory for Democracy & Elections) te patriotske nevladine organizacije okupljene oko saveza – ”Suprostavljanje zapadnoj ideologiji”.

Na kraju treba zaključiti, da ovaj savez Rusije sa patriotskim evropskim snagama svakim danom je sve jači, a vreme će pokazati da li je bio dovoljno jak da se odupre centrima moći okupljeni oko osovine Njujork – London.

(Dnevno)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Danilo Vasic says:

    Dace Bog da tako i bude. Rusija je i najpostenija u svojoj borbi za uspostavljanje pravednog svetskog poretka pravno odrzivog i koji ce garantovati mir u svetu.

  2. samo istina says:

    Ustaškinja Sonja Biserko živi u okupiranoj Srbiji i svedoči protiv Srbije? Znam da to nema nigde na svetu i da bi svagde bila momentalno u zatvoru ili proterana iz zemlje. Ali ima u Srbiji prozapadna vlast u Srbiji sve radi po naredbi svojih nalogodavaoca sa zapada. Srbija nije slobodna država ne poštuje se volja naroda, većina je obespravljena a izdajnici kao Sonja, Čeda prašak, prevrtljivi Vuk Drašković ili separatisti Čanak i Pajtić i ostali štićeni su od nenarodne vlasti umesto da su u zatvorima. Ako baš EU-đelati ne mogu osuditi Srbiju onda novi svetski poredak, osovina zla Vatikan-Evropa-Amerika, prelazi na rezervni plan niko nije kriv a što je 2.000.000 Srba manje u Hrvatskoj nego u doba Austro-Ugarske monarhije nikome ništa. Pojeo vuk magare, da ne govorimo o priraštaju koliko bi se povećao broj Srba u privremeno okupiranoj Republici Srpskoj Krajini i Hrvatskoj da nad njima nijma nije izvršen genocid pokolj i proterivanje sa vekovnih ognjišta.

  3. Svevlad Nemanjić says:

    Opet uvlačenje bečkih konjušara?! "SINU TISUĆLJETNE KULTURE" Jovan Dučić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *