Хрватски министар: Не подржавам усташтво, то је ситница

Хрватски министар: Не подржавам усташтво, то је ситница

30 октобра 2016

Zagreb Croatia 34

Хрватски министар науке и образовања Паво Баришић тврди да „никада није подржавао усташтво нити га подржава, као ни било коју тоталитарну идеологију“.

Он је назвао „ситницом“ то што је у научном чланку усташког идеолога Јулија Маканца називао „хрватским мучеником“.

Баришећево писање о некадашњем министру образовања НДХ професор филозофије Јосип Таланга је у разговору за „Новости“, које је гласило Српског националног већа у Хрватској, назвао „салонским усташтвом“.

Због тог Баришићевог чланка у „Прилозима за истраживање хрватске филозофске баштине“ Таланга је поднео оставку у уредништву тог часописа.

Баришић, на чији рачун је до сада упућено више критика од оптужби за плагијат до малверзација са новцем и путним налозима, је у опширном разговору за загребачки „Јутарњи лист“ покушао да одговори на оптужбе.

„Жеља је да се блокира ресор који водим, а ово је ситница у том низу. Оптуживали су ме да сам марксиста, сада ме оптужују за салонско неоусташтво, а ја нисам ни једно, ни друго. Нити подржавам било коју тоталитарну идеологију”, рекао је Баришић, након што се у медијима појавила информација да је написао књигу у којој је покушао да рехабилитује усташког идеолога Јулија Маканца.

На питање како је уопште дошло до тога да се посвети истраживању дела Маканца, Баришић одговара да је „истраживач историје хрватске филозофије“ и да је „све ове године радио сам на разним пројектима“.

„Када је реч о Маканцу, сплетом околности сам дошао у посед његовог никад објављеног рукописа за предавања ‘Увод у филозофију историје’. Два су поглавља била објављена у неким часописима, а цели рукопис је био потпуно непознат. Добио сам тај рукопис од Маканчеве унуке и сина Бранимира и јасно сам се оградио од његове политичке делатности“, тврди Баришић.

Он каже да „није наравно“ прећутао Маканчеву улогу и припадност тоталитарном режиму, али „то и није била његова тема“.

„Прво сам 1992. године објавио чланак у часопису који се зове ‘Прилози за истраживање хрватске филозофске баштине’ у којем сам углавном цитирао и коментарисао налаз рукописа и средиште је био приказ тог непознатог рукописа којег је сачувала породица. Маканец је био осуђен и погубљен и сва су његова дела била недоступна и сматрао сам да је важно тај рукопис објавити као књигу”, рекао је Баришић о књизи која је изашла 1993. године.

На опаску да је истраживао и немачког филозофа Карла Ссмита, који је био близак идеологији Адолфа Хитлера, Баришић је казао Ссмит „заиста крајње двојбена фигура, на трагу најгоре Хитлерове идеологије“.

„Али он је као научник превођен и у Хрватској и проучавају се његова ђела и на Факултету политичких наука. Као мислилац је врло интригантан, без обзира на ту идеологију коју крајње осуђујемо. Тако је и с Маканцем, код којег такође без даљег осуђујем његово политичко деловање, али филозофско стваралаштво треба објективно просудити“, навео је Баришић и додао да је „прву спознају до које је дошао о Маканцу имао читајући дела Фрање Туђмана“.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u