Hrvatski naučnici o Nikoli Tesli

Hrvatski naučnici o Nikoli Tesli

17 decembra 2013

Boris KnezevicPiše: Boris Knežević

Svaki put kada u novinama, na radiju ili televiziji čujem, vidim ili pročitam neko novo senzacionalno otkriće koje ide u prilog tezi da su narodi na ovim prostorima stariji od Darvinovih majmuna, obuzme me neka čudna „godrina“ pomešana sa osećanjem stida.

Drago mi je zato što će mi dan biti ispunjen potrebnom dozom lakog štiva i što neću morati da čekam ponoć kako bih u „Drevnim vanzemaljcima“ saznao da me nisu rodili mater i ćaća već da, zapravo, potičem sa neke daleke planete blizu Sirijusa. S druge strane, stid me je što jarani Semira Osmanagića, koji već godinama defiluju u ovoj popularnoj emisiji na „Histori čenelu“, nisu ni za prineti pojedinim srpskim, hrvatskim i bošnjačkim „naučnicima“ koji otkrivaju neotkrivene tajne.

Ljubitelji skrivene istorije tako su, između ostalog, imali priliku da od ovdašnjih „autoriteta“ saznaju da su Srbi, nekada davno, naseljavali doslovno svaku tačku na ovoj planeti, od Islanda do Japana, da su Hrvati izgubljeno arijevsko pleme koje, gle čuda, ima neverovatnu genetsku sličnost sa iščezlim Perzijancima, dok Bošnjaci sto odsto vuku korene od graditelja piramida koje su pre stotinak hiljada godina dominirale pejzažom kod Visokog.

Da rasprava o visokim temama koje „tretiraju“ cele narode ne bi postala dosadna, autori ovih fantastičnih priča dosetili su se da bi otupeloj publici trebalo sevirati i nešto novo, a šta može da bude atraktivnije od ispitivanja porekla ličnosti koje su obeležile prostor i vreme u kojem su delovali?

Eto tako, pre par dana, naletim na interesantnu diskusiju hrvatskih „znanstvenika“ o tome čiji je „kadar“ Nikola Tesla. Iz žestoke rasprave u kojoj su se potezali čvrsti „argumenti“ kao što je famozni Teslin dnevnik, papir koji su pre par godina „otkrili“ opskurni likovi iz nekakve Hrvatske pravoslavne zajednice (?), izvukao se zaključak da je Nikola Tesla, sin srpskog pravoslavnog sveštenika, bez dileme hrvatski naučnik?! Diskutanti, doduše, nisu pominjali beznačajnu sitnicu da je rodna kuća „njihovog“ naučnika u Smiljanu bila do temelja spaljena i 1941. i 1995. godine, a da je slavni pronalazač jedino mogao da zahvali sudbini što je kao mladić otišao u beli svet, inače bi, verovatno, s početkom Drugog svetskog rata, završio u nekoj ličkoj jami.

Nateraše me ljudi, ni krivog ni dužnog, da svečano povučem sve što sam ikada govorio ili pomislio protiv časnih istraživača fenomena drevnih vanzemaljaca! Za razliku od njihovih hrvatskih kolega, senzacionalna otkrića Osmanagićevih jarana nikad mi nisu izazvala momentalnu dijareju.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *