Humanost na ispitu

Humanost na ispitu

4 januara 2014

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

U Republici Srpskoj, BiH i zemljama u okruženju sve su brojnije humanitarne akcije za pomoć porodicama koje žive u teškoj bedi ili za lečenje teško obolelih osoba. U medijima je sve više takvih tužnih životnih priča u kojima ljudi javno traže pomoć za sebe ili svoju decu. Nemilosrdno vreme u kome živimo jednostavno uništava čoveka i zbog toga je među nama sve više siromašnih, bolesnih, unesrećenih, izgubljenih…

Novinari, bez čije pomoći bi bilo koja humanitarna akcija teško mogla da se sprovede u delo, uvek su u dilemi da li je u nekom humanitarnom slučaju pomoć zaista potrebna ili se mulja! S druge strane stoji pitanje, kako odbiti bilo koga ko traži pomoć, bez obzira na to koji su njegovi razlozi? Ima tu još nekoliko pitanja koja muče sve one koji žele da pomognu ili su već pomogli nekome. Ko pokreće sve te humanitarne akcije? Koliko je u svakoj od tih akcija prikupljeno pomoći u novcu i materijalnim dobrima? U koje svrhe se troše i upotrebljavaju prikupljena sredstva?

Sve su ovo pitanja za državu koja bi pod hitno morala da zavede red u ovoj oblasti. Jer, svedoci smo brojnih afera oko prikupljanja i daljnje (zlo)upotrebe humanitarne pomoći. Da ne pominjemo sada pojedinačne slučajeve, ali prošle godine su u javnost isplivale pronevere više miliona evra iz humanitarnih akcija u Srbiji i Hrvatskoj. Sve se češće govori i o milionskim zaradama pojedinaca u Republici Srpskoj koji su od tuđe humanosti napravili pravi biznis, pošto su preko noći postali bogatiji od većine svojih donatora. Pri tome su, naravno, preko noći promenili svoju ćud, ponašanje i životne navike. Time su, naravno, pljunuli u lice svima koji su odvajali od svojih usta kako bi njima pomogli. Nije teško prepoznati takve ljude! A šta tek reći o onima koji takvima pomažu u prikupljanju pomoći. Pa danas u više slučajeva imamo prave humanitarne štabove u kojima je angažovano više ljudi koji dele plen sa svojim poslodavcem.

Tek kada država zakonom ili na neki drugi način odredi ko može da organizuje neku humanitarnu akciju i uvede kontrolu nad procesom prikupljanja i trošenja doniranih sredstava, tek kada sve bude javno i transparentno, kada se stvore zakonske mogućnosti da se nakon zadovoljenja potreba u jednoj humanitarnoj akciji ostatak sredstava prebaci onima koji takođe čekaju pomoć, tek tada će svi oni dobri ljudi koji imaju potrebu da pomažu moći mirno da ispolje svoju humanost. Jer, sve dok država „žmuri“, humanost je na velikom ispitu pošto je svakom pojedincu, svim dobrim ljudima koji su spremni da pomažu drugima, teško razlučiti ko je pravi a ko lažni prosjak. U takvoj situaciji, nekako po pravilu, izostane pomoć za one kojima je najpotrebnija!

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *