HUMANOST O KOJOJ SE ĆUTI: Vojska Republike Srpske je 1993. godine prihvatila, nahranila i izlečila više hiljada hrvatskih vojnika i civila

HUMANOST O KOJOJ SE ĆUTI: Vojska Republike Srpske je 1993. godine prihvatila, nahranila i izlečila više hiljada hrvatskih vojnika i civila

22 avgusta 2013

36159_vest_Srbobran_vrsPiše: Željko Svitlica

Na zgradi sedišta Međunarodne organizacije Crvenog krsta u Ženevi (Švajcarska) piše: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. Godine“.

Srpska vojska je tada kroz svoje položaje propustila međunarodni konvoj koji je nosio lekove i ostale potrepštine Bugarima, i sama se uključišvi u akciju pomoći zemlji sa kojom je bila u ratu.

(na slici: 19. Srbobranska (Donjevakufska) pbr VRS,1993.; izvor: VRS na Fejsbuku)

Pre 20 godina, 1993., Vojska Republike Srpske kroz svoje položaje propustila je, prihvatila, nahranila, smestila i izlečila više hiljada hrvatskih vojnika i civila koji su iz srednje Bosne bežali od muslimanske ofanzive.

Tog leta, sa letnjim suncem planuo je i rat i razvezale su se pre rata zavezane zastave sa šahovnicom i ljiljanom. Pritisnuti ofanzivom takozvane Amije BiH, žestoko potpomognute zloglasnim odredima mudžahedina, Hrvati iz Gornjeg Vakufa, Bugojna, Travnika i svih mesta i sela tog kraja odlučuju da potraže spas na srpskoj strani, dotad, a i kasnije neprijateljskoj.

“U leto 1993. godine na Komaru prema našim položajima došlo je oko 1.520 ljudi, od kojih 450 uniformisanih lica. Prvu noć je izašao jedan čovek, komandir neke jedinice HVO, sa suprugom i dvoje dece. Bio je teško bolestan, dobio je upalu slezene, a žena mu je, pored toga bila trudna. Porodila se u Banjaluci“ , za Respekt! priča Nedeljko Budiša, jedan od vojnika VRS iz Donjeg Vakufa, tadašnjeg Srbobrana koji je svedok ovih događaja.

Hrvati iz Novog Travnika i Dolca izašli su prema Komaru, Bugojanci su otišli prema Kupresu takođe na srpsku teritoriju, a jedan deo ljudi iz starog Travnika i Turbeta spasonosnih srpskih položaja dokopao se preko planine Vlašić i to su tri pravca koja su najviše korištena.

“Naši su javili komandi, komanda je to odobrila i odmah su opremili školu u mestu Torlokovac gde su ove izbeglice bile smeštene. Tu su bili celo vreme dok nisu popisani od strane Crvenog krsta. Svima je pružena medicinska pomoć, hrana i sve što im je u tom trenutku bilo potrebno“ – kaže Budiša.

Svi koji su bili gladni odmah su nahranjeni, za decu je dopremljeno mleko, za one koji nisu imali pronađena je odjeća. Ranjeni hrvatski vojnici i civili odvezeni su u srpske bolnice u Donjem Vakufu ili Banjoj Luci. Čak je bilo slučajeva da su ranjenici VRS po sopstvenoj odluci čekali da se trudnice koje su stigle u koloni, porode.

U video svedočanstvima koja su ostala sačuvana iz tog vremena, izbeglice iz srednje Bosne nisu krile svoju zahvalnost i iznenađenje prijemom na koji su naišli kod Srba. Mnogi su rekli da su primljeni kao braća rođena. Zaluđeni ratnom propagandom svojih vođa, očekivali su da će ih na Komaru i Vlašiću dočekati bradati četnici sa nožem u zubima:

Nedeljko Budiša se seća da su žene i cure tad vikale: “Jesi video što je Srbima vojska sređena, svi ošišani, obrijani, uredni“, a i da su mnogi hrvatski vojnici bili iznenađeni.

Da su tada mogli, kažu, pola tih bi prihvatilo da se bori uz bok Vojske Republike Srpske.

Međutim, svi oni su po svojoj želji transportovani dalje, većinom u Hrvatsku. Mnogi su se kasnije vratili u vojsku. Neki od njih su vjerovatno učestvovali u operacijama, dve godine kasnije, kada su se Srbi povlačili iz ovih krajeva i kada se situacije obrnula. U istoj toj dolini Vrbasa, kojom su nekada humano i bezbedno evakuisani, tih dana, između ostalih mučnih događaja, zoljom hrvatske vojske pogođen je i zapaljen autobus pun srpskih civila…

“Kad bježiš od noža, pa te neko prihvati, ljubiš mu i stopala, a kasnije…“ ne dovršava rečenicu i sa sjetom, ali bez kajanja, priča Nedeljko Budiša, jer, bez obzira na sve, jedino što je srpska vojska mogla uraditi tada, u skladu sa časnom vojnom tradicijom i ljudskošću, bila je svesrdna pomoć tim ljudima.

Na zgradi Crvenog krsta u Ženevi nije dopisano: “budi human kao VRS leta 1993. godine“. Švajcarska je daleko, a ratna anti-srpska propaganda je jaka. Ali to ne daje za pravo nama da zaboravimo.

DOKUMENTARNI FILM O TOM DOGAĐAJU MOŽETE POGLEDATI NA LINKU ISPOD:

http://www.youtube.com/watch?v=R7n3qOawSvU

(Frontal.rs)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Dane Lukajić says:

    Na Vlašić tj. Galicu je u ljeto 1993.g. iz Paklareva izašlo i spasilo se oko 12.000 Hrvata od čaga 887 vojno sposobnih i ostalo civili koji su posredstvom MKCK preveženi u Hrvatsku dok su vojno sposobni ,prema dogovoru sa komandom HVO vraćeni kod Vareša na "bojišnicu" između Hrvata i Muslimana.Tada u TV dnevniku Hrvatske gosp.Šeks kaže da je te civile "nažalost" spasila Vojska Rep.Srpske.Zašto kaže "nažalost" to treba njega pitati ali stvarno VRS tada vrlo humano postupila.Slično se ponovilo mjesec dana kasnije na Komnaru kada su spašeni civili i vojnici HVO njih preko 2000.O toj i sličnim humanostima VRS i srpskog naroda u ovim zadnjim ratovima nema jer se sve okomilo i ustremilo na taj narod jer tako nekom odgovara i treba.Istina je drugačija i isplivaće kad tad..

  2. milica says:

    Kad su međusobno zaratili preko teritorije Nevesinja su prošli kamioni hrvatskog življa bježeći od muslimanskih snaga.

  3. francuz says:

    KADA SU RATOVALI HRVATI I MUSLIMANI IZMEDJU SEBE, SVO VRIJEME VRS JE BRANILA HRVATE U ZEPCU. DA NIJE BILO VRS BIO BI PRAVI POKOLJ HRVATA OD STRANE MUSLIMANA. STO JE NAJGORE DOSTA PRIPADNIKA VRS JE POGINULO BRANECI HRVATE U ZEPCU, A DANAS NIKO OD TIH HRVATA TO I NE SPOMONJE

  4. drugo ja says:

    Pa to su kroati, šta je tu čudno! Jasenovac je dovoljna lična karta tog naroda (tačnije izroda).

  5. Don says:

    Ne treba zaboraviti i učešće pripadnika VRS koji su preko Kiseljaka išli da pomognu Hrvatima u odbrani Fojnice. Kada su naši došli na položaje razbili su turke. Da ste tada samo čuli kako hrvatski vojnici pevaju četničke pesme, ne bi ste svojim ušima poverovali. A, kada su se ti naši vojnici vraćali prema Ilidži, u Kiseljaku im je priređen spontani doček. Izašao narod da ih pozdravi, da im se zahvali. Cure i žene prilazile, grlile i ljubile srpske vojnike. Znali su dobro da bi ih turci pregazili da nije bilo te akcije Srba sa hrvatskih položaja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *