И БАЛКАН ЈЕ СХВАТИО

I BALKAN JE SHVATIO

2 septembra 2017

Piše: Petar Iskenderov

Razvoj rusko-mađarskih odnosa poslednjih godina, očigledno demonstrira da ekonomski interesi i međusobna zainteresovanost za jačanje nacionalnog suvereniteta predstavljaju važne faktore koji utiču na provođenje državne politike, čak i kad se tome suprotstavljaju EU i druge zapadne strukture. Još jedno svedočanstvo toga postali su rezultati pregovora u Budimpešti predsednika Rusije Vladimira Putina.

„Bez obzira na sve složenosti, ekonomska dinamika ipak se poboljšava“, tako je ruski lider okarakterisao sadašnju situaciju u bilateralnim vezama trgovačko-ekonomske oblasti uoči razgovora sa šefom vlade Mađarske Viktorom Orbanom. „Ako je prošle godine kod nas zabeležen pad u trgovini, istina, ne baš veliki, skoro 9,5 procenata, to je u prvoj polovini ove godine zabeleženo više od 20 procenata rasta; prema različitim računicama, on može dostići čak i 27 procenata“, istakao je Vladimir Putin. „Naši investitori i dalje pokazuju interes za mađarsku privredu – milijardu i po dolara ruskih investicija. I mi radimo na našim krupnim projektima, u tom smislu i u oblasti energetike“.

Ključni rusko-mađarski projekat u ovom trenutku je nuklearna centrala Pakš. Ugovore sa mađarskom stranom na izgradnji dva nova energetska bloka za nuklearnu elektranu, Rosatom je potpisao u decembru 2014. godine. Oni predviđaju da ukazani energetski blokovi ostanu u vlasništvu mađarske države, a ulaganja ruske strane iznose otprilike 12,5 milijardi evra. U toj istoj 2014. godini Rusija i Mađarska potpisale su sporazum o davanju kredita od strane Rusije u razmeri do 10 milijardi evra na dogradnju nuklearne elektrane.

PROJEKAT PAKŠ I GUNĐANJE EU

Nuklearna elektrana Pakš – jedina je elektrana u Mađarskoj sa četiri reaktora VVЭR-440. Njen prvi energetski blok bio je pušten 1982. godine. U ovom trenutku udeo elektroenergije proizvedene na nuklearnoj elektrani iznosi u strukturi energetskog balansa Mađarske otprilike 50 odsto.

Karakteristično je da je Mađarska i pre potpisivanja dokumenata sa Rusijom razmotrila perspektive učešća Rosatoma u izgradnji petog i šestog energetskog bloka nuklearne elektrane Pakš sa rukovodstvom Evropske unije. Prema svedočenju Atile Asode, opunomoćenog predstavnika vlade Mađarske po pitanju proširenja nuklearne elektrane Pakš, tokom 2013. godine Budimpešta je odvojeno usaglasila sa EU mogućnost realizacije ugovora sa Rusijom po tom pitanju i podvukao da je u slučaju neophodnosti Mađarska spremna da predoči EU sva potrebna razjašnjenja.

Međutim, posle početka „rata sankcijama“ sa Rusijom, Brisel je preduzeo napore bez presedana kako bi se suprotstavio realizaciji tog projekta. Prema svedočenju lokalnih medija, aktivnu ulogu u tome su igrali Evropska komisija i agencija EU Evratom. U Evropskoj komisiji su izjavljivali da rusko-mađarski sporazum o izgradnji petog i šestog bloka nuklearne elektrane Pakš „u sadašnjem obliku ne može biti odobren“, a u kuloarima su objasnili svoju poziciju čisto političkim razlozima: jačanje pozicija Rusije u energetskoj oblasti Mađarske može pobuditi Budimpeštu da istupi protiv antiruskih sankcija i čak da blokira njihov produžetak.

paksUprkos svemu, nisu uspeli naterati Mađarsku da odustane od projekta. „Sve što se tiče finansiranja poznatog projekat Pakš – ono je obezbeđeno sa 12 milijardi… U početku sledeće godine radovi mogu početi već na terenu“, potvrdio je 28. avgusta u Budimpešti Vladimir Putin.

Međutim, značaj jačanja veza Rusije i Mađarske izlazi izvan okvira striktno bilateralnih odnosa i svedoči o narastanju unutrašnjih protivurečnosti u redovima EU – u tom smislu i među njenim zapadnim i istočnim delovima. U ovom trenutku može se čak govoriti o procesu formiranja odeljenog regiona na prostranstvu EU, u sastavu Centralne i Istočne Evrope, na koje se naslanja i Balkan. Ovaj region se sve više orijentiše ne toliko na Zapad, koliko na Istok – u tom smislu i na Rusiju i Kinu. Rastući interes na ukazane procese pokazuje i Turska – gde su takođe skrenuli pažnju na pomeranja u raspoloženju istočnih Evropljana i stanovnika zemalja Balkana.

GEOPOLITIČKE PROMENE NA BALKANU

„Danas, kada se Turska nedvosmisleno odvaja od Atlantika i okreće se Evroaziji, na Balkanu se takođe dešavaju važni geopolitički događaji“, ističe između ostalih tursko izdanje Aydinlik Gazetesi i nastavlja: „Rešenja koja su značila odgovor na sankcije koje EU primenjuje protiv Rusije, sa početkom ukrajinske krize, predsednik Putin je preduzeo kao profesionalni šahista. On je anulirao projekat Južni tok, koji je trebalo da prenosi ruski gas u Bugarsku kroz Crno more i objavio da je nova maršruta Turska“.

„Projekt Turski tok je postao važan kamen temeljac u orijentaciji Turske na Evroaziju. Taj projekat je direktno uticao i na Balkan. Putin, koji je u februaru 2017. godine posetio Mađarsku, izjavio je o mogućim isporukama prirodnog gasa toj zemlji putem gasovoda Turski tok i 5. jula je bio potpisan odgovarajući sporazum. Štaviše, takođe je bio dostignut sporazum o izgradnji od strane Rusije dva nuklearna reaktora u Mađarskoj… Rusija takođe vlada sa 51 odsto akcija kompanije Nuclear Power Alliance, stvorene u vezi sa izgradnjom nuklearne elektrane u Češkoj. Kao što je poznato, Rusija gradi nuklearku i u Turskoj“, napominje izdanje Aydinlik Gazetesi.

Analogno gledište iznosi i poznati američki ekonomista Vilijam Engdal. Prema njegovom mišljenju, „zemlje Istočne Evrope, pre svega Mađarska, Češka i Bugarska, ustremile su svoje poglede na stranu Evroazije, uglavnom Rusije i Kine“, a takođe „investicije koje rastu u tim zemljama na Balkanu u okvirima projekta novog puta svile i drugih evroazijskih infrastrukturnih mreža“. Ove izmene otkrivaju „kolosalne protivrečnosti“ unutar EU među „atlantistima NATO“ i „pragmatičnim zemljama EU“, koje su zainteresovane za ekonomski razvoj i bezbednost svojih zemalja više nego za zaštitu SAD kao superdržave, koja se nalazi na ivici bankrota“, uveren je Vilijam Engdal.

Politika premijera Mađarske Viktora Orbana, usmerena na zaštitu državnog suvereniteta i očuvanja nacionalnog identiteta, zaista nailazi na rastuće neprijatnost u EU. „Orban hoće da podeli EU“, bez pardona izjavljuje stručnjak nemačkog društva spoljne politike (DGAP) Štefan Majster.

turskitokMeđutim, u stvarnosti upravo rukovodstvo EU svojom spekulativnom politikom, zasnovanom na fobijama i lažnim vrednostima, vodi kurs podeljenosti Evrope. I to odlično shvataju ti političari u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, koji su ozbiljno uznemireni za sadašnjost i budućnost svojih država.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *