И ДАЉЕ ЈЕ ВАЖЕЋА ОБАВЕЗА из Резолуције 1244 о враћању српских војника на Косово

И ДАЉЕ ЈЕ ВАЖЕЋА ОБАВЕЗА из Резолуције 1244 о враћању српских војника на Косово

9 децембра 2022

Одредба Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација о обавези враћања до хиљаду српских војника и полицајаца на Косово је подједнако обавезујућа као и све друге одредбе тог документа. Србија има право да покрене то питање јер не постоји застаривост императивних резолуција СБ УН, каже за Косово онлајн Владислав Јовановић, бивши амбасадор СР Југославије при УН.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је данас да Србија има намеру да, према Резолуцији УН 1244, на Косово врати одређени број трупа. Како је навела, Србија ће захтевати по питању Косова оно што је у складу са овим документом и изразила очекивање да ће то прихватити сви они који позивају све земље света да се придржавају свих резолуција СБ.



Јовановић објашњава за Косово онлајн да је Резолуција 1244 у Савету безбедности изгласана под главом број 7 Повеље Уједињених нација која наређује и прети употребом силе Уједињених нација ако се нешто што је усвојено не изврши. То значи, каже он, да ако се не спроведе оно што је СБ УН наредио, да ће одговорни бити принуђени да то спроведу. Глава број 6 Повеље УН, рецимо, појашњава он, не прети употребом силе ако се нешто не изврши.

„Све одредбе Резолуције 1244 једнако су вредне и међу њима нема више и мање вредних. Међутим, у примени ове резолуције од почетка, још од времена Бернара Кушнера, форсиране су одредбе које иду у прилог Албанцима а оне које иду у прилог Србије и Срба, нарочито протераних Срба, пуштене су на чекање које траје 23 године. Одредба Резолуције о обавези враћања на КиМ до хиљаду војника и полицајаца, што значи максимум 999, је подједнако обавезујућа као и све друге одредбе. Србија има право да то покрене, као што и УН, односно њихова мисија Унмик, и Кфор то могу да покрену“, каже наш саговорник.

Јовановић указује да право Србије да врати војнике није застариво јер резолуција СБ УН не застарева.

„Поставља се питање одговорности оних задужених за спровођење Резолуције 1244 зашто је нису до краја спровели. Ако би неко рекао да је за то касно, то не стоји, јер не постоји застаривост императивних резолуција СБ. Ако се не извршавају онда је то немар и одговорност оних који је нису извршили. Није касно да ми ово питање покренемо, чак и као тест. Нека они то одбију, па да цео свет види да су имали злу намеру од почетка да од наше јужне покрајине направе другу албанску државу“, каже Јовановић.

Како додаје, Србија до сада није постављала то питање тако директно јер је ушла у преговоре, вероватно да би задржала добру вољу у очима других.

„Због добрих намера смо то пропустили да урадимо за себе, али никада није касно, Резолуција 1244 је заповест Савета безбедности и мора да се изврши под претњом принуде“, закључује Јовановић.

Он, међутим, напомиње да се догодило и једно одступање од Резолуције 1244 јер је НАТО накнадно овластио команданта Кфора да он има дискреционо право да одлучује када и да ли ће снаге Србије до хиљаду војника да буду враћене. Пошто је Резолуција СБ УН донета под главом 7, како објашњава, нико други не сме да има овлашћења која дерогирају снагу Резолуције 1244.

„Командант Кфора никада није затражио повратак српских снага. Сад смо дошли до ситуације да су одредбе које су у корист Албанаца све извршене и преко мере, а оне које се тичу Срба и Србије нису уопште. За 200.000 изганих и расељених Срба нису створени услови за повратак, вратило се само 2 одсто. Друго, повратак до хиљаду војника је требало по Резолуцији да демонстрира суверенитет Србије на Косову, макар и симболичним војним присуством. Америка од почетка уопште није имала намеру да то спроведе јер је она имала у виду да врло брзо Косово прогласи независном државом. Због тога је агресија НАТО на СРЈ била не само злочиначка него и освајачка, јер су одвојили насилно јужну српску покрајину са намером да је дефинитивно предају Албанцима“, наводи Јовановић.

Питање повратка српских трупа на Косово у Београду је покренуто због најновијих дешавања на Косову међу којима је и синоћни упад на север између 300-350 косовских полицајаца са оклопним возилима који су се стационирали у мешовитим насељима.

Шта стоји у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН

Резолуцију 1244 (1999) Савет безбедности усвојио је на свом 4011-ом састанку одржаном 10. јуна 1999. године. У Анексу 2, став 6, каже се да ће након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције: везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством, обележавање/чишћење минских поља, одржавање присуства на местима српске културне баштине, одржавање присуства на главним граничним прелазима.

У одељку „Други тражени елементи“ каже се да ће повратак српског особља бити ограничен на мали договорени број (стотине, не хиљаде).

(Косово онлајн)

KOMENTARI



Један коментар

  1. ljubisav says:

    Kasno Marko Na Kosovo stize...kaze Nas Narod...!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u