I hrvatski generali, i tajkuni

I hrvatski generali, i tajkuni

31 maja 2013

generali01_371158S1-600x300Haški osuđenici, čelnici Herceg-Bosne, Jadranko Prlić, Bruno Stojić i Slobodan Praljak na čelima su poslovnih imperija koje sada vode njihovi sinovi, braća, supruge, piše „Jutarnji list“.

Jadranko Prlić, koji je bio komandant HVO-a tokom bošnjačko-hrvatskog sukoba i predsednik Vlade Hrvatske Republike Herceg-Bosne, u imovinskoj kartici je 1998. naveo da od nekretnina poseduje stanarsko pravo na stan u Mostaru, stan na korišćenje u Sarajevu i stan u Hrvatskoj.

Ima i štednu knjižicu u hrvatskoj banci i račun u Bank Austria. Napisao je da ima automobil audi A4, poslovni prostor u Mostaru i 60 deonica firme Hepok Mostar.

U toj kartici naveo je i da je njegova supruga Ankica Prlić 1997. u nagradnoj igri osvojila automobil marke volkswagen, da poseduje trećinu vlasništva firme Orvel Mostar, kao i da ima stan u Hrvatskoj.

Otada su se njihovi poslovi i bogatstvo širili i povećavali, a za sve je brinula supruga, i za poslove firme Orwel i firme Optima, Hepok.

Njegova imovina u medijima se procenjivala na desetine miliona evra. Pisalo se da je bogatiji i od generala Ivana Čermaka, koji je stekao ogroman imetak na trgovini naftom. Prlić je, uprkos bogatstvu, zatražio od Haškog suda, saznaje list, da mu podmiri troškove odbrane.

Što se tiče troškova, od Slobodana Praljka Haški sud je tražio da podmiri troškove odbrane u visini od 3,3 miliona evra jer su procenili da je „težak“ više od 6,5 miliona.

Naime, u Zagrebu Praljkovi posjeduju dve poslovne zgrade, hotel, garažu, podzemnu garažu, restoran, a taj njihov poslovni kompleks zove se Centar 2000. Carstvo je podigla firma Oktavijan d.o.o, koja ostvaruje godišnje prihode od 2,9 miliona evra.

To, međutim, nije jedina firma u njihovom vlasništvu; imaju ih još nekoliko, a većinu poslova u Hrvatskoj vodi Praljkov sin Nikola Babić-Praljak.

Praljkov advokat tvrdi da je on istog imovinskog statusa od 2004. kad je počelo suđenje i da „ništa nema ni danas“.

Sud je, međutim, utvrdio da najveći posao ostvaruju preko firme Oktavijan i sa nekretninama na atraktivnoj lokaciji u Zagrebu, gdje je podigao „poslovno carstvo“.

Porodica Brune Stojića, ministra odbrane u Herceg Bosni i čoveka zaduženog za funkcionisanje kancelarije za proizvodnju oružja i vojne opreme, smatra se jednom od najbogatijih u Hercegovini, a biznis je vodio njegov brat Mate Stojić, jedan od najbogatijih preduzetnika u BiH.

Mate se 90-ih bavio ugostiteljstvom, bio je i vlasnik lanca robnih kuća u BiH, a u vreme Sanaderove vlade i jedan od najvećih HDZ-ovih finansijera.

Sa porodicom Lučić otvorili su Dubrovačku banku Mostar, a zatim, kako su pisali bh. mediji, i preuzeli naftnu kompaniju Energopetrol.

Posle napuštanja tih poslova, Bruno se tada navodno posvetio poslu oko uzgajališta ribe, dok je brat Mate vlasnik firme Monitor M i špedicije Interšped. Monitor M se bavio uvozom i izvozom građevinske opreme, a poslovno je bila povezana s građevinskom firmom „Monitor“ u vlasništvu HVO-a. U Nadzornom odboru Monitora M nalazila se i Đurđa Šušak, supruga pokojnog ministra odbrane Hrvatske Gojka Šuška.

Među siromašnijim osuđenima su Milivoj Petković, načelnik Glavnog štaba HVO-a, Valentin Ćorić, komandant Vojne policije HVO-a, i Berislav Pušić, načelnik Ureda za razmjenu zarobljenika, koji primaju vojne penzije, piše „Jutarnji list“.

(Nezavisne novine – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *