I inženjeri hoće u rudare

Tweet

U protekla tri meseca, nezaposleni mladi ljudi sa raznim diplomama javljali su se Ibarskim rudnicima u Baljevcu kako bi našli zaposlenje u jednoj od dve jame, saznaje “Politika“. Ukupno se prijavilo 1.020 mladih ljudi od kojih je na obuci njih 25, iz Baljevca i okolnih sela. „Kriza, besposlica i teška finansijska situacija u većini domaćinstava dovela je do ovakve sitacije.

Ranijih godina konkurs nije bio formalno raspisan kao stalni nego smo primali ko god dođe i pokaže zainteresovanost za rudarski posao, a bilo ih je vrlo malo. Nedostajalo nam je radne snage, a sada smo, eto, primorani na strogu selekciju i žao nam je što ne možemo sve zaposliti“, kaže Srećko Bondžić, direktor Ibarskih rudnika.

Prema njegovim rečima, pored kandidata iz okoline, bilo je na desetine njih iz Kraljeva udaljenog oko šezdeset kilometara. Zanimljivo je da se oko pedeset ljudi javilo i iz obližnjeg sela Gokčanice iako se zna da u tom selu nema toliko radno sposobnih meštana. Uistinu, reč je o tome da su se oni ranije odselili u Kraljevo i okolna pomoravska sela, a u rodnom selu još imaju kuće i imanja pa se, pritisnuti besposlicom i socijalnim nedaćama u gradu, sada javljaju da rade ovde u rudniku navodeći kao mesto boravka Gokčanicu.

Inače, posao „sa devet kora“ u Ibarskim rudnicima nije lak. Kameni ugalj se kopa tokom osmočasovnog radnog vremena, pet dana u nedelji a u jamama „Tadenje“ u Ušću na Ibru, „“arando“ na području Baljevca i još na jednom površinskom kopu. Ovde rudari zarađuju mesečno i do sedamdeset hiljada dinara. Jeste na površinskom kopu lakše i opasnost je manja, ali svi žele u jamu. Razlog je ponajviše beneficirani radni staž koji se za pojedina mesta kreće i do 18 meseci za godinu rada. To znači da ko rudarski posao započne, recimo, u dvadesetoj u penziju može posle pedesete godine života.

Tweet