И историја по налогу

I istorija po nalogu

1 juna 2015

TurlakovSlika 67Piše: Slobodan Turlakov

Objavljeno je da će Savet Evrope u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije, 3. i 4. juna u Beogradu, organizovati seminar „o učenju istorije, u cilju prevencije konflikata i nasilja u savremenom evropskom društvu“

Objavljeno je i da će na tom seminaru učestvovati predstavnici 20 evropskih zemalja.

Dakle, budući srpski đaci učiće takvu istoriju koja će im omogućiti, kad odrastu i stupe u život, da vode dobrosusedske odnose, da uspostave trajni mir sa susedima.

Drugim rečima, istorija će biti pravljena po višoj, evropskoj, potrebi, koju su priznali svi članovi EU, prenoseći svoju suverenost i nezavisnost Evropskoj uniji, koja je, u stvari, savezna, federativna, država, koja kroz svoje organe stvara obaveznu zajedničku politiku, u svim oblastima, kako ekonomskim, tako i kulturno-prosvetnim, pa će, prema tome, stvoriti i zajedničku istoriju, kojom će mlade naraštaje uputiti u željenom pravcu i smeru.

Bivši šestogodišnji ministar prosvete Žarko Obradović, pri kraju svog manadata, izjavio je da što se tiče prosvete, Srbija je već u EU, što znači da se Srbija na prosvetnom polju, već odrekla i svoje nezavisnosti i suverenosti.

U vreme obnove i stvaranja nove srpske države, tokom 19.veka, naročito u vreme Prvog Namesništva i prve vlade Jovana Ristića, on je upozoravao: „Da bi kontrola i pravljenje nastavnog plana i predavanja u srpskim školama, to bila povreda suvereniteta Srbije, koja je kao nezavisna država, jedina vlasna davati pravac svom školstvu“,

U to vreme, i ne samo tada, Srbija je, kao nezavisna i suverena država, još pre 1878. kada joj je to pravo priznato, znala kako i u kom smeru treba da obrazuje svoj mladi naraštaj, pa i kad je reč o istoriji, i mada nije bila ta koja je podsticala bilo kakva neprijateljstva sa susedima, ipak je vodila računa o tome, da mlade generacije uputi u istorijsko iskustvo u pogledu odnosa i saznanja ko nam je prijatelj, a ko to nije, i da u tom smeru razvija nacionalni osećaj kod onih koji će jednom stupiti u realan život.

Današnja Srbija, koja je, počev od 5. oktobra 2000. širom otvorena za sve došljake iz bivše SFRJ, koja čak održava i sve njene institucije (ne samo imenom!) nudi se svima za prijatelje, čak i kad ovi, do dana današnjeg, na svim stranama, imaju drugačije ponašanje, želi da igra primiritelnu ulogu. Velike zapadne sile, dabome, prenebregavaju takvo naše ponašanje, te od nas demonstrativno traže da u tom pogledu dajemo primer, čak i na našu očiglednu štetu, praveći se da ne vide drugačije ponašanje naših suseda, koji uporno nastoje da nas prikažu drugačijim, pa čak remetilačkim faktorom, te time opravdavaju svoje agresivne postupke.

Iako bi bilo civilizacijski za očekivanje, da se poštuju recipročni odnosi, ovi koji kao zapadni eksponati vladaju ovom okupiranom zemljom, ni u jednom svom sastavu, niti u bilo kojoj prilici, nisu odlučno zatražili uvođenje tih, recipročnih, odnosa, već su, naprotiv, dopustili i dopuštaju svakojako ponašanje prema nama, ne samo kao države, već i prema našem rasejanju.

Ovih dana naš premijer, sa članovima svoje delegacije, čini sve da se prilikom svoje posete, dodvori albanskim vlastima, nudeći im mnoge dokaze o prijateljstvu, pa u tom sklopu i čitav niz ekonomskih mera i sporazuma, uprkos činjenice da albanska strana već vekovima, ne samo od 1878, ne pomišlja na nikakvu promenu svog netrpeljivog, da ne kažemo neprijateljskog, stava prema Srbiji. I tako, dok se srpska strana naveliko raspričala o budućim dobrosusedskim odnosima, dotle se u Albaniji, što i sam naš premijer priznaje, priča samo jedna priča, o slobodnom, nezavisnom i ujediniteljskom Kosmetu.

Konačno, zar nije dovoljno pametnom i neudvoričkom, ono što albanski premijer ovih dana izjavljuje, da će se Kosmet ujedniti sa svojom maticom, svejedno ili preko članstva u EU, ili na neki drugi, „klasični“ način.

Naravno i dabome, Zapad i EU, nisu reagovali na ove Ramine odlučnosti, pa samim tim je i srpska strana imala da ćuti, čak da ide u posetu Raminoj Albaniji, i da tom prilikom izrazi toliko toga, što nema nikakvu ni savremenu, a kamoli istorijsku, podlogu.

Čotrić je pre neki dan napisao, kako je u Albaniji srpska dijaspora na najagori način tretirana, da je čak svedena na nešto preko 300 Srba, jer su na poslednjem popisu stanovništva, svi postojeći tamošnji Srbi upisani kao Albanci! Ali šta to vredi, kad u vladi Srbije, nema čak ni organ koji vodi brigu o našoj dijaspori! Valjda nisu našli u SNS odgovarajuće lice koje bi bilo njegov šef.

Da podsetimo, pre godinu dana srpski patrijarh Irinej bio je, takođe, u Tirani, povodom osvećenja nekog obnovljenog tamošnjeg manastira. I ko zna kako i zašto, tek njemu su se otele najgore neistine, koje se ni Vučiću, i to pred posetu Americi, nisu dogodile.

Naime, patrijarh je tada rekao, kako su „Srbi i Albanci vekovima živeli bez ikakvih problema“, pa se zato „založio za nastavak tog mirnog uzajamnog života, kako je to ranije, kroz istoriju bilo“

Jadan patrijarh i još jadnija crkva kojoj je on na čelu. A to se još kako i vidi i trpi…

Naravno, sve ono što je izrekao Vučić, sve je to u službi njegove prvojunske posete Americi, gde treba, po ko zna koji put, da se pokaže kao poslušnik američkih ciljeva i htenja. Pa tako i oko uvoza gasa, koji više neće ići iz Rusije, koja je „promena“ uglavljena još u februaru mesecu u Minhenu u njegovom razgovoru sa Bajdenom i azerbejdžanskim predsednikom!, a sad se želi da prikaže ta promena, kao današnja diverzifikacija.

Sramno! Po ko zna koji put.

Šta li će se desiti u Americi, koja li će nam „dobra“ Vučić doneti sa tog svog istorijskog puta, i još u većoj meri koja sve naređenja, šta ima da čini i da uradi, ako želi ostati na čelu okupirane Srbije.

Da li će i onda reći Srbima – „Zakleo sam se!“

Naravno, njima!

Eto, tako sastavljena istorija, ima da se predaje u srpskim školama, da se pripreme budući poslušnici, koji neće ništa drugo znati iz naše istorije, već samo ono što je potrebno Zapadu i Americi, koji će tim i takvim znanjem voditi dobrosusedske odnose i obezbediti mir i komšijsko prijateljstvo.

Srećom po nas Srbe, postoji Katolička crkva, koja je i do sada vaspitavala i upućivala svoje vernike ne samo u istoriji, već i u ponašanju i emocijama, pa će tako i naši mladi naraštaji imati primer i uputstvo kako treba da se i oni ponašaju.

To jest, ako dotle bude još Srba. Što ne treba da čudi kao sumnja, jer je još u Prvom svetskom ratu, austro-mađarski-nemački-bugarski–albanski– muslimanski cilj bio da ih zbrišu sa lica zemlje.

Najgore od svega jeste to, što je Vučić ubeđen da ima mesijansku misiju, u ime koje redovno čini svakojake gafove, ali ni iz jednog da izvuče neku pouku. Naprotiv, čini uvek još gore stvari.

Ko li je Vučića uputio na politički teren, koji pretpostavlja ne samo talenat, već i intuiciju, kojom se predviđaju mogući događaji, a ne da se, kao on, njima prilagođava. I što je još gore, da se tim svojim redovnim neuspesima – hvali!

U svojim čestim žalbama na gornje slojeve, kako ga ne podržavaju, morao bi već jednom da shvati da nije reč samo o podržavanju, već i da su sve te njegove vratolomije prosto odvratne! Uostalom, ne samo njima!

Da, odista, kako se ne plaši da će ga i stranci pročitati i da će početi da ga ismejavaju!

A koliko je nebuloza izrekao!

Tu skoro, na B 92, je rekao da razmišlja da se povuče i da on zna da će u SNS imati ko da ga nasledi! Naravno, to niko nije shvatio za ozbiljno, ali bilo je tzv. analitičara koji su rekli da bi posle Vučića, Srbija bila olupina.

Greška! Ona je i sada, sa njim – olupina.

„Građani će boljitak moći da osete za 6 meseci i godinu dana.. To je veličanstven uspeh. Srbija će dobiti veoma visoku ocenu od MMF-a“

Međutim, MMF iz Vašingtona izveštava: „Srbija je u pogledu napretka privrede, najgora u regionu. Dok privreda u regionu nastavlja rast i u 2015, svi, osim Srbije“

Sad je, pak, uveren da će Merkelova po dolasku u Beograd, dati veoma pozitivnu ocenu o našim reformama. Mada je nemački ambasador izjavio : „Srpska privreda još uvek nije pokrenuta“

To nije više uobraženost ili nesposobnost procene samog sebe i svog rada, to je bolest, koju sem Srbije i on sam ima da plati. Utoliko pre, što ma koliko on , i ne samo on, mislio da je on moćnik, čak diktator, vidno je da je Srbija u haosu, kao ona koja nema akcionog i stvarnog premijera.

A to svakako vide i oni na strani,kod kojih svaki čas navraća.

Šta više, mi smo uvereni, da ga oni čak i otvoreno opominju na stanje u državi, pod njegovim rukovodstvom.

A ono što će ga najpre dokusuriti, to je njegovo okruženje, u kom se nalaze i takvi „primerci“, koji mu javno, u tzv. Narodnoj Skupštini, bez stida i srama, metanišu:

„Ja Vam se divim, fizički i mentalno i bilo kako!“

P.S.

Nešto se mislimo:

Hoće li Istorijsko Odeljenje SANU reagovati na rečeni seminiar, kako bi zaštitilo našu budućnost…

O Istorisjkoj katedri na Filozofskom fakultetu nemamo šta da mislimo. Tamo ima profesora koji već predaju „novu“ i potrebnu istoriju.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Vilhelm says:

    U vreme obnove i stvaranja nove srpske države, tokom 19.veka, naročito u vreme Prvog Namesništva i prve vlade Jovana Ristića, on je upozoravao: „Da bi kontrola i pravljenje nastavnog plana i predavanja u srpskim školama, to bila povreda suvereniteta Srbije, koja je kao nezavisna država, jedina vlasna davati pravac svom školstvu“,... ******** Ristić je izuzetno vredan orijentir: Diplomatska istorija Srbije by Jovan Ristić https://ia802609.us.archive.org/1/items/diplomatskaisto01ristgoog/diplomatskaisto01ristgoog.pdf

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *