И ми смо Париз

I mi smo Pariz

21 novembra 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Čedomira Jovanovića, beogradskog novobogataša, tranzciionog profotera i politčara zatekao je i teško pogodio masakr nastao terorističkim napadom na Pariz. Najvažnija poruka koju je poslao javnosti svodila se, prirodno, na osudu terorosta, ali i na izražavanje brige da bi terorističko nasilje moglo da dovede do ukidanja sloboda i vrednosti po kojima je francusko društvo poznato. Jako se zabrinuo, glavni promoter evropskih vrednosti, za Francusku i Islamski svet, za njihove veze, vrednosti, dalji razvoj…

Jovanović u Srbiji zaista predstavlja sva najveća dostignuća moderne Evrope. Mlad je, nabildovan, uspešan… Još samo kada bi ga narod razumeo, glasao za njega… A njegovi zlosrećni radnici nemali potrebe da se za svoja prava obrate ombudsmanu… Zaboga, kako ne glasati za velikana koji je pre petnaest godina živeo kod majke i oca u stanu a danas prema navodima novina troši na luksuz stotine hiljada evra godišnje, kupuje supruzi automobil vredan kao stan u Beogradu, kome se ne zna gde živi sa brojnom prodicom a pretpostavljene lokacije su sve jedna od druge luksuznija i skuplja, koji je ne samo promenio brojne političke boje i funkcije, već se, navodno, uspešno bavi poslom – mada nikako da razaberemo da li je reč o marketingu, proizvodnji nameštaja, berzi, poljoprivredi… svim tim zajedno…  To je veliki čovek, kada odluči on ne ide na sud, svojevremeno je posredovao prilikom hapšenja, posećivao u zatvoru…  On je osmislio politiku samoporicanja, autošovinizma i podilaženja susednim velikodržavnim šovinizmima… Samo još da su mu pokvareni stranci i priglupi narod dali mandat. Umesto toga intelektuano su ga pokrali bivši radikali, koji sada jednu takvu politiku sporovode u delo – stidljivo i nespretno ali uporno i dosledno.

Setimo se, međutim, kako je ovaj guru druge Srbije, najveći planinar među političarima i najlukaviji među svim bilderima, reagovao na jednu opsegom skromniju ali ipak tešku tragediju. Pre dve i po godine u Velikoj Ivanči, selu nadomak Beograda, jedan čovek je ubio nekoliko članova svoje porodice, a zatim nasumice i izvestan broj komšija. Srbiju je potresla ova tragedija koja, pokazala je kasnije istraga, nema veze sa politikom, kulturom, narodom… Već isključivo sa patologijom pojedinca i nesrećom jednog čoveka, njegove porodice i svih onih miliona koji su se u prošlosti nažalost našli u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu u blizini porodične tragedije u kojoj je sumanuti član naoružan. Šta je tada rekao veliki humanista, politički mesija, planinar, bilder, beogradski badavađija i naša domaća, metro prostačina? Izjavio je da smo prešli put „od Velike Srbije do Velike Ivanče“.

E, to je razlika. U Crnoj Gori se i danas kao slobodouman izjašnjava čovek koji je imao funkciju u vlasti a napisao da bi civilizacijski iskorak bio da je u Banjaluci, u dvorani u kojoj su bili demokratski izabrani predsednici Srbije i Srpske, upotrebljen eksploziv. Jovanović je bio jedan od onih koji su ga tada podržali, braneći naravno njegovo pravo na slobodu izražavanja. Tada je rekao i ono čuveno: „Republika Srpska je nastala na genocidu“, pa posle nije smeo isto ni da ponovi javno već je zamenio teze i govorio o „genocidu u Srebrenici“.

Bilo bi dobro da nam švajcarska ali i druge vlade članica EU objave da li bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije, koji je tada takođe afirmaciju terorizma nazvao slobodom govora za koju nema ni političke odgovornosti, posle skoro četiri godine prima nekakvu stipendiju. Sve to zato što je progonjen u zemlji koju u Evropi i SAD smatraju demokratskom.

Šta reći o dvostrukim zapadnim vrednostima? Ja se solidarišem sa Fracuskom i posebno njenim narodom, toliko zaslužnim za svetsku slobodu. Solidarisao bih se sa svim narodom koji je žrtva.  Ipak, i u mojoj zemlji je vršen terorizam. Šta je sa „Žutom kućom“? Gde su sada oni koji su učinili sve da izveštaj senatora Dika Martija ostane mrtvo slovo na papiru? Francuska je glasala za prijem Kosova u UNESKO, pre samo jedanaest godina 7% Albanca sa Kosova i Metohije učestvovalo je u pogromu nad Srbima – prvom i za sada jedinom takvom u Evropi 21. veka. Tada su ubijeni ljudi, srušeno je 26 crkava, dve hiljade kuća… Francuska je nacija i predsednika Širaka koji je Srbe nazvao narodom razbojnika i terorista. I Kušenra koji je bio kao prvi UN guverner Kosova i izjavio da „voli sve narode a Albance najviše“.  Francuski avioni su bombardovali Srbiju i Srpsku. Prvi avion NATO-a koji je oboren u Evropi posle Drugog svetskog rata, pogođen je na našem nebu, kada je napadao naš narod… Kako da razumemo one koji su bez razloga bombarodovali Libiju. Koji su odredili zlu subinu Sirije tako što su u Prvom svetskom ratu delili Bliski istok, a imaju svoju stranu i svoje ljude u konfliktima na levantu čak i danas kada više nisu Velika sila?

Kako objasniti odnos prema Crnoj Gori? Svi ti veliki i nesumnjivi ideali gube na uverivosti, kada vidimo kako brane tirane samo pod uslovom da su poslušni… 

(Dan, Podgorica)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. robokap says:

    Antiću ti si izgubio svako pravo da o nečemu pišeš još 1996 na tzv.STUDENSKIM PROTESTIMA.Zato mRŠ U MIŠJU RUPU:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *