И ПЕНЗИОНЕРИ СУ СЕ ОПРЕДЕЛИЛИ ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ у којој сваке године умре 35.000 становника више него што их се роди

I PENZIONERI SU SE OPREDELILI ZA BUDUĆNOST SRBIJE u kojoj svake godine umre 35.000 stanovnika više nego što ih se rodi

4 maja 2016

dru-penzioneri 56Piše: Miloš Kordić

Izašao sam na biralište. I obavio svoju građansku dužnost. Pa sam posle 20:00 časova tog dana, te u stvari nedelje, mogao mirno da pratim izveštaje Rikova, Cesida, Ipsosa i drugih za te poslove imenovanih i samoimenovanih tela, agencija itd. I da sa malih ekrana ovo uglavnom stranih televizija u Srbiji slušam komentare njihovih sveznajućih „stalnih saradnika“. Šta je tu čovek mogao da čuje „sa ove svoje uši“, što rekao Srećko Šojić, to svojim rečima ne može da se tako lako ispriča.

A onda su oko 23:00 časa počeli da se novinarima obraćaju čelnici, vođe, predsednici, nosioci lista… svejedno kako ih zovemo. Među njima su u prvom redu bili oni koji su pobedili i oni koji su prošli cenzus. Oni će nam birati naše narodne poslanike i odbornike. Pa su jedni uživali u pobedi (mada ne baš previše), drugi u prelasku granice za ulazak u narodne poslaničke klupe, treći su pljuvali pokradene izbore, četvrti su posle kritika na račun pokradenih izbora zastajali jer su im javljali da su i oni prešli tu čarobnu granicu, odnosno kao Dragutin Topić, ili Sotomajor, svejedno, preskočili letvicu… A onda su usledile i žestoke optužbe solidarnih sa koalicijom DSS–Dveri. Pa je kasnije usledio i ulični protest… Što je za neku drugu priču.

A ja, kao penzioner, s posebnom zainteresovanošću slušao sam dosadašnjeg premijera, a verovatno i mandatara za sastav nove vlade, i vođu stranke koja je zabeležila odnosno osvojila apsolutno najveći broj glasova biračkog tela ove države. Istina, manje nego na prethodnim izborima… ali…

I kao penzioner koji ne mora i neće da kaže za koga je glasao, jer glasanje beše tajno, a kome je od onog dela penzije koji mu prelazi 25.000 dinara oduzeto 15 procenata, osećao sam se te noći zaista ponosno. U stvari, osećao sam se, a tako mi je bilo gotovo neprestano tokom govora vođe naprednjaka na mitinzima u vreme predizborne kampanje, kao heroj. Kao moj deda koji je prešao Albaniju i junački preživeo Kajmakčalan i koji se, misleći da se kao srpski vojnik, dobrovoljac, bori za Srbiju, borio srpskom kraljevskom prstolonasledniku za Jugoslaviju, kao moj otac koji je bio učesnik od četrdeset prve do četrdeset pete… A ja, kukavelj božja i nenarodna, ništa. Nigde i nikad. Sve do ovih 15 odsto! Kakva sreća što sam u vreme oduzimanja bio penzioner!

Jer mi, petnaestoprocentni možemo zaista, a po rečima, najverovatnije, velim, budućeg mandatara, da budemo ponosni na sve što smo učinili za svoju otadžbinu. Za svoj sve do ovih poslednjih nekoliko godina stradalnički i svim i svačim napaćeni narod.

Jer mi sada, i pored toga što nam je oduzeto tih pišljivih 15 odsto, uživamo u naknadnom povećanju svojih penzija od čak 1,2 odsto. I, kako reče budući mandatar, standard se tim povećanjem poboljšao, porastao… svejedno šta, svim našim građanima. Ili gotovo svim. Jer kad je rekao „građanima“, siguran sam da je mislio i na penzionere. (Ovde mislim i o onima u javnom sektoru kojima je takođe oduzeto 15 odsto od plata, a onda im je povećano u različitim procentima. I nekima nešto više nego penzionerima. Ali su oni, i pored svega, druga priča. Oni moraju da ćute. Jer 15 odsto nije ništa u odnosu na mogućnost eventualnog gubitka posla. A nešto od toga odavno je u najavi.)

Pa bi mi, penzioneri, na osnovu svega rečenog, verovatno bili veoma srećni kad bi nam se oduzelo još 15 odsto. Ako mi sa oduzetih samo 15 odsto živimo mnogo bolje, odnosno ako nam se tako značajno popravio standard, sa čime su, pretpostavljam, MMF, Svetska i Evropska banka veoma zadovoljni, šta bi tek bilo kad bi nam se oduzimalo 30 odsto! Kakav bi to bio standard! Kakvi bi mi penzioneri tek tada bili heroji! Ali ne kao heroji socijalističkog rada. Kao Alija Sirotanović, na primer. Daleko bilo. Jer mi smo heroji penzija, stečenog prava. Heroji reformi. Heroji redovnog plaćanja poreza, struje, infostanova…. Heroji puta ka Evropskoj uniji. Heroji eto tog sve višeg standarda koji svetli sa obe strane tog puta. Kao koridor 12, koji ćemo, uveren sam, uskoro graditi. Jer ove samo što nismo završili.

I Beograd na vodi. I blizu pet hiljada pasa lutalica po Beogradu… sve ćemo mi to rešiti. I svemu ću tome i sam, dao Bog zdravlja da poživim do 2054, do kada mi je produžena lična… šta, sad sam tek u 72, kao petnaestoodstotni heroj oduzetosti od penzije i našeg iz dana u dan povećavajućeg standarda, nastojati da dajem svoj puni doprinos. Kao nekad na dobrovoljnoj izgradnji auto-puteva, branju društvenih kukuruza, učenju dece malom fudbalu, rukometu, pisanju poezije slobodnim stihom… Eto, nije baš da nisam ništa doprinosio, ali u poređenju sa dedom, ocem i, na sreću, u poređenju sa ovih 15 odsto, to je bilo ništa.

A izbori bili pa bili… Ali ne i prošli. Ima ponavljanja. Kao u školi.

Sad nam preostaje da iz petnih žila zapnemo i da pokušamo da herojski što pre stignemo u tu toliko priželjkivanu i srećnu Evropsku uniju. Ukoliko Hrvatska, FIFA ili FIBA ne postave neke nove uslove… itd.

A heroja penzionera u Srbiji biće sve više i više u odnosu na broj onih koji za njih rade.

Uostalom, i penzioneri su se na svojim biračkim mestima opredelili za budućnost Srbije u kojoj svake godine umre 35.000 stanovnika više nego što ih se rodi.

A opet, što rekao narod a Vuk zapisao: Sirće svoje bure najviše grize.

(INTERMAGAZIN)

KOMENTARI



7 komentara

  1. Pero Joksimovic says:

    San svakog praseta je da postane svinja(da izvine Dačo) a građanina Srbije da postane penzioner. Sudbina većine prasića je da završe na ražnju a građanina... Stanislave preterano sereš... Ovo ti Opservatorija za EA integracije, hoću reći GG Vučić, neće oprostiti. Doviđenja na Orlovači.

  2. N. says:

    Nema ovo veze sa izborima koliko ima sa nama samima. Sebični smo a u isto vreme i kukavice pred životom. Hoćemo da nam je lepo, žrtvovanje bi pak voleli da izbegnemo kad god i koliko god je to moguće. Devojke bi da budu zavodnice a ne majke, momci da budu kostolomci i mangupi a ne očevi. Igrate se, a ne shvatate ni čime.

  3. Usro Čavoglavonja says:

    matore samoubice

  4. Pitagora says:

    Ovo se zove pisanje niočemu. Preci ginuli a on radio za tuđe ciljeve, ali i dalje glasa, po inerciji valjda, ili ko zna zbog čega. Ali nikad se nije udubio u to, u sebe, nije smislio objašnjenje ma koliko ono bilo bolno. Ni do naknadne pameti nije stigao. Treba lične hrabrosti da čovek kaže, pre svega sebi: ova zemlja nije moja zemlja, nikada nije ni bila, zato što ja nisam svoj.

  5. Lajla says:

    Sitne duse,neka je meni dobro a unuci neka jedu govna i prose od dedova dinar,onda se neki cude kada ih unuci degenjaju.

  6. N.N says:

    najgore je sto ovakve retardirane izlapetine to stvarno misle! Da su oni nekakvi ''heroji'' reformi,slusam ih i u mom komsiluku kako govoroe- pametan je vucic sto nam smanjuje penzije,zna on sta radi! Glasacemo stalno za njega jer on jedini moze da nas uvede u eu i nato i da spreci ruse da udju u srbiju! Retardirani majnuni izlapeli...sebicne gnjidice...

  7. Don says:

    A jel'vam cerka urednik Kurira javila rezultate?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *