I posle Toleta Tole

I posle Toleta Tole

25 marta 2014

Aleksandar-ApostolovskiPiše: Aleksandar Apostolovski

Do pre nekoliko meseci, protiv njega su bili gotovo svi. Sada su za njega apsolutno svi. Tu tajnu večnog preživljavanja sedamdesetpetogodišnjeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karadžića voleli bi da odgonetnu srpski političari, pa da im svaka skupština bude kao Toletova od pre neki dan, da za njih glasa 100 odsto delegata, kao u rodnom selu Kim Džong Ila.

Zatražio je Tole samouvereno od svih prisutnih fudbalskih parlamentaraca da se izjasne o njegovoj najavljenoj ostavci koja se, jelte, u međuvremenu negde zagubila, u egzotičnim igrama koje se odvijaju van fudbalskih stadiona.

Na tim utakmicama – takva su pravila već decenijama – nema gledalaca, sudija ni delegata. Zato Tole Karadžić te utakmice dobija, još iz doba kada je vodio fudbalski klub Spartak osamdesetih godina prošlog veka, do vremena kada je upravljao Fudbalskim savezom Vojvodine, Partizanom, i konačno, Srbijom…

Tole zna ko je pritisnuo dugme da ga ponovo obožavaju, te je, nasmejavši se svima u lice, poručio: hajde, junaci fudbalski, da vidimo ko je to protiv večnog mene. Na noge lagane je odmah skočio Zvezdan Terzić, uzgred, stari i iskreni Toletov neprijatelj, koji, međutim, takođe dobro zna ko je pritisnuo dugme kojim se Tole od strašila, po ko zna koji put volšebno pretvara u nezamenljivog fudbalskog radnika.

Terza je zatražio da se, kada je konačno demonstrirana srpska fudbalska sloga, o Toletovom odlasku nikako ne glasa. Terza je, naime, prepredeni fudbalski vuk i nikad se ne zna šta delegatima u sudbonosnom trenutku, može pasti na pamet. Ali, Tole je u zaustavnom vremenu, odlučno i beskompromisno, svoje poverenje ponudio na poslužavniku, znajući da će se mnogi koji glasaju za njega, kasnije sami ugristi za ruku.

U isprepletanoj mreži političkih interesa u klubovima, menadžera koji šuruju sa podzemljem, uz navijačke vandalske grupe koji rade za ove prve, za ove druge i za ove treće, Tole se, bokserski građen, snalazi bolje od Kristijana Ronalda.

Dan kada će Tole otići svakako mora doći, ma šta o toj subverzivnoj ideji mislili fudbalski klanovi, političari i biologija. Hoće li, međutim, Toletovo povlačenje, a očekuje se u ovom veku, biti i konačni kraj srpske fudbalske epopeje, zbog koje dečaci sa očevima više ne dolaze na stadione, kako bi na terenu tražili nekog novog driblera, koji će im učiniti detinjstvo bajkovitim?

Hoće li taj dan biti logičan kraj jedne ere u kojoj treba objaviti da niko nikada nije ni bio čist. A kada je tako, kada smo svi ružni, prljavi i zli, onda više ionako ništa nije važno. Ni gubitak Kosova, ni gubitak Džaje, ni gubitak mozga. Ni gubitak Toleta.

Fudbalskim nevidljivim igrama neće doći kraj. Utakmice van terena će se nastaviti, a Tomislav Karadžić će mirno moći da objavi: i posle mene, ja!

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *