I sa ovima je sve gore i gore

I sa ovima je sve gore i gore

26 avgusta 2014

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Naravno, i sa prethodnima je bilo isto tako, ali treba reći, još je bilo prostora za zaduživanje, još je imalo šta da se proda, šta da se opljačka, još nisu bili svi nezaposleni … pa onda, svi oni koji su branili vekovni srpski prag, bili su isporučeni Hagu, od kojih nikog država nije štitila, kao što je Hrvatska radila, naprotiv! „Prosrpski predsednik“, kako je samog sebe nazivao, priznajući tako da nije Srbin, onog koji je organizovao odbranu srpske zemlje, generala Mladića, na zagrebačkoj TV prozvao je najvećom istorijskom srpskom sramotom, a povodom 70. godišnjice streljanja srpskih gimnazijalaca u Kragujevcu, došao je na taj pomen, da bi, u prisustvu rodbine pobijenih od strane Nemaca, rekao da Srbi ne bi trebalo da zaborave, da su i njihovi sunarodnici (!) činili zločine po Bosni… Preko svoje većine, uz pomoć SPS (t), proturio je u Skupštini, i Rezoluciju o srpskim zločinima u Srebrenici, ne obazirući se šta su o tom „zločinu“ pisali i govorili toliki mađunarodni autoriteti, pa ni o stvarnim muslimanskim zločinima u okolnim selima Srebrenice i u Bratuncu, čije spomen groblje do sada nije niko od zvaničnika Srbije nije obišao!

Taj čovek, iza koga ne stoji nikakvo delo, sem ona pljačka države, u zajednici s Dinkićem, od 20 miliona evra za izraelski satelit, koji je jedva bio srednjoškolski nastavnik, i koji ne bi trebalo, posle svega, da dolazi u Srbiju čak ni kao turista, on se i danas mota po njoj, nudeći se svima, čak osniva političku stranku, da bi opet ušao u borbu za vlast! Kao što se bori za vlast i SPS (t) i njen lider Dačić, nekadašnji njegovi saveznici, da bi i u novom savezu, sa SNS, zadržali pozicije, vešto se distancirajući od učešća u prethodnoj, Tadićevoj, vladi. Naravno i dabome, blagodareći Vučiću i Nikoliću, ili, pak, onima koji i njih drže, što će se tek videti.

Kako su ovi, koji se prozvaše Srpska napredna stranka, odrekavši se sveg srpskog, krsteći svoje ranije srpsko opredeljenje – istorijskom greškom, uspeli da se nabace ovom bezimenom narodu, koga oni redovno nazivaju – građanima, to ni sam Bog ne zna. Najpre, jednom uraganskom propagandom, gebelsovog intenziteta, na krilima milijardu dinara, tokom predizborne kampanje, uz to obavezujući pridošle radikale, da svaki od njih mora toliko i toliko privesti na prve, a pogotovu na druge izbore, ako žele da dobiju unosna mesta..

Toma Nikolić je čak štrajkovao glađu, da bi Tadić raspisao izbore, govoreći da to čini „zbog građana Srbije, da znaju da ni jedna žrtva za Srbiju nije prevelika. Da je Dačić – licemer, koji ništa ne čini. Kao, hoće i sutra izbore! Dovoljno je bilo da da ostavku i Tadićeva vlada bi pala „

Svašta su radili, čak su obećavali da će ispred Skupštine skupiti narod da, sedeći na siropuru, izazovu odluku o prevremenim izborima… sve radi vlasti. Nikolić je u „Pečatu“ govorio – „jedva čekam da dođemo na vlast!“

I kad su uspeli, prigrliše Dačića, što kad je on u pitanju i vlast, nije bilo problema. Sad više nije bio licemer, čak mu je lično Toma dao mandat da sastavi Vučićevu Vladu!

I krenuše odmah, prelazeći preko svih obećanja u „borbi“ za Srbiju, sve utabanim Tadićevim (i Dačićevim) stazama, smesta se prostirući pred baronesom Ešton, „podižući pregovore“ sa Prištinom, na nivo predsednika vlade, kako bi Dačić „pregovarao“. Ali, kad je Vučić video da Dačić (onaj – licemer!) navlači sebi poene, umešao se, žrtvujući se za stvar Srba na KiM-u, čak je nekoliko puta išao na lice mesta, da ubeđuje tamošnje Srbe, da im oni žele dobro, da će sporazumom sa Prištinom biti ostvarena „Srpska zajednica opština, a Dačić je dodao – „tako će ceo svet saznati da Srba ima na Kosovu“.

Naravno, nit je Srbima tamo dobro, nit je osnovana ta Zajednica, Srbi su postali građani države Kosovo, sa svim njihovim zakonima, čak su ih odavde naterali da glasaju kako bi legalno ušli u šiptarsku Skupštinu. Niti, pak, svet zna da postoje Srbi na Kosovu, pa tako toliki, među njima i naši susedi, u interesu dobrosusedskih odnosa, priznaše tu nezakonitu tvorevinu za legalnu državu. Priključujući se time zapadnim silama.

Kao što se moglo očekivati, Kosovo je otišlo u drugi plan, tj. kad su završili s njim onako kako su Šiptari, po nalozima evroatlanskih sila zahtevali, a i sami da se tim silama dodvore, okrenuli su se unutrašnjosti Srbije, da rapščiste sa datim obećanjima.

Na srpsku nesreću, a na njihovu reklamnu sreću, dođe ona strašna poplava, koja je otkrila nespremnost vlasti da se bori sa tom stihijom, ali je dala Vučiću priliku, da se, kao i u Feketiću, za vreme one snežne oluje, naslika i napriča, ili kako su novine u savezničkoj Nemačkoj pisale: „Vučić je priredio svoj šou tokom poplava“! (Nikolić je uspeo čak da pronađe narod u tim poplavama, „uz svoju vlast!“)

Dabome, taj šou traje neprekidno. Već duže od dve godine…

Odista, nema dana kad se Vučić ne pojavi u novinama i na TV, u raznim oblekama, sa svakojakim, pa i nebuloznim, izjavama, čak i pretnjama, ali i „ponosima“, no uprkos toj napasti, agencije i dalje javljaju da se njegova popularnost penje, čak i preko 50%, da čovek ne zna ko je ovde pri zdravoj pameti. I da li uopšte ima pameti!

Ostaje samo da se čekaju te bolne reforme, a u prvom redu smanjenje penzija, od koje, inače, žive ne samo penzioneri, već i njihova nezaposlena familija! I dok se on hvali da je Srbija najstabilnija zemlja u regionu, Srbija potajno i sa nadom čeka trenutak, kada će mu protestima, pa i nemirima, dokazati suprotno!

Biće da je i sam svestan mogućnosti tog revolta, pa je tako pokušao da jednim propagandnim trikom, odloži tu mogućnost. Naime, odlučio je da svi stranački funkcioneri mogu zadržati samo jedan položaj i jednu platu, uprkos činjenici da oni nisu sami sebe postavljali, već on i njegov vrh stranke. Sad, kad je otkriveno za javnost, da je bilo čak i profesora univerziteta, koji su okićeni sa po pet odn. sedam platežnih položaja, umesto aplauza, u narodu se raširio mučan utisak od saznanja, šta se sve radi u ovoj Vučićevoj, stabilnoj državi!

Konačno, šta imaju od toga oni koji nemaju ni jednu platu, što će neki biti svedeni na samo jednu. Jer, svi znaju, da će istim postupkom, njihova mesta biti popunjena drugim partijskim kadrovima! Drugim rečima, biće još i gore.

„Svak po nešto, ne ostade ništa

Strašno je slušati, šta se radi!“

I ovu vlast čine suviše ljudi, najčešće suvišni. Izmišljaju se funkcije da bi bilo što više onih koji će da je drže i održe, kako ne bi bilo nevinih..

U Generalnom sekretarijatu Predsednika Republike ima 82 zaposlenih: i to – 7 funkcionera, 13 državnih službenika, u rangu viših saveznika, 7 službenika u rangu savetnika, 3 u zvanju saradnika, 15 u zvanju referenata, 37 nameštenika!

Ko li izmisli ove rangove i nazive?!

Jedna je stvar nerazjašnjena, i teško da se može uopšte razjasniti. Obe grane vlasti, SNS i SPS (t), nastale su od ranijih pozicija njihovih funkcionera. Nekada neomeđeni Srbi, odn. socijalisti koji nastavljaju tradicije Titove partije, da bi došli na vlast pod pokroviteljstvom zapadnih sila, odrekli su se svojih nacionalnih, odn. ideoloških stavova, i sad budno paze da održe naklonost tih sila, po cenu najbednijih podastiranja i posrnuća, prevodeći sav izlazeći narod na izbore, u zagovornike EU i Amerike. Samo, dok evroatlanski saveznici ceo problem svode na politiku, dotle njihovi poslušnici u Srbiji, nastoje da se on projektuje i na ekonomski plan, koji je u najcrnjem mogućem stanju, ili kako neko reče, izgubili smo ekonomsku suverenost. Naravno, ne slučajno. Put ka političkom ujedinjenju sa Zapadom vodio je preko gubljenja tog suvereniteta, preko potpune ekonomske propasti.

Ali, kako su prethodne Vlade, kao i ova poslednja, doveli zemlju do tog ekonomskog posrnuća, koji se odrazio svojom pogubnošću na sve oblike javne delatnosti, to je Srbija stalno pred bankrotom, koji se novim zaduživanjima nekako odlaže, ali i novim obmanjivanjima naroda, čak tako i toliko da nam, što rekao nekad Blaznavac, kradu budućnost.

Vučić je u tom pogledu pravi šampion, ne prezajući čak ni od takvih obećanja, „da će Srbija 2016 odn. 2017. dospeti do tog stepena obnove i razvoja, da će postati toliko primamljiva, da će ljudi iz drugih zemalja dolaziti da žive u njoj“.

Prosto, postaće obećane zemlja, pod njihovom upravom.

Uobičajeno je da se misli da nosioci javnih funkcija poznaju istoriju naroda kojim vladaju. Istina je, međutim, da se stalno dokazuje suprotno, čak ni na njihovu sramotu.

Videli smo da patrijarh srpski ne zna da li su Srbi proterani iz Hrvatske ili su se sami odselili! Ali, još pre toga, za vreme njegovog boravka u Albaniji, videlo se koliko je njemu strano poznavanje srpske istorije. Naime, tada je rekao da su Srbi i Albanci „živeli vekovima zajedno bez velikih problema“, zalažući se za nastavak njihovog mirnog života, „kako je to i ranije kroz istoriju bilo.

„Ako smo vekovima živeli zajedno, zašto opet ne bismo živeli zajedno!…

„Kada je 1912,. Kosovo oslobođeno od Turaka, ni jedan Albanac nije proteran“

Nije ni mogao biti proteran, i da se htelo, jer su Albanci prišli Turcima i ratovali protiv srpske vojske, na čelu sa Isom Boljetincem!

Ružno je reći – sramota, ali nema druge reči.

U godini smo kad je pre 100 godina počeo Prvi svetski rat, koji je poveden sa idejom da se srpski narod uništi, što se tolikim austrougarskim i nemačkim dokumentima potvrđuje, pa i versajskim Ugovorom o miru 1919, kada je Nemačka priznala da je izazvala i počela rat.

To se zna, ali Vučića to znanje ne obavezuje, i na intervju Si En Es-u kaže: „Znamo da je Srbin, Gavrilo Princip, izazvao Prvi svetski rat. Srbija više neće uzrokovati ratove i želimo biti stub stabilnosti u regionu. Nećemo više stvarati probleme u Evropi“

Naravno, i to je grdna sramota.

A ništa manja nije i Nikolićeva izjava, kao šefa države, povodom 100 godišnjice Prvog svetskog rata, da „Srbija više neće ratovati“., što bi značilo da je 1914,. htela da ratuje! Ko god je i malo učio škole, zna da Srbija nije htela da ratuje, što se dokazuje i time da je svom načelniku Vrhovne komande, vojvodi Putniku, odobrila odsustvo, kako bi otišao u jednu austrijsku banju, na lečenje.

Dabome, i to je sramota!

Na obeležavanju 100.godišnjice Cerske bitke, te velike pobede srpske vojske i srpskog naroda, koji je u Mačvi od strane neprijatelja, među kojima su bili Hrvati i Muslimani najbrojniji, takoreći desetkovan, najgroznijim zločinima, koji se dokazuju brojnim snimcima vešanja i ubijanja sveg što je srpsko, od dece, žena do staraca, ali i svedočenjem pozvanog Arčibalda Rajsa, kriminologa svetskog glasa, što je Vučić u svom govoru na Tekerišu preskočio, kao što je i sam predsednik Republike, valjda zato što je bio na letovanju u Turskoj, izostavio svoje obavezno prisustvo.

Na žalost, nije bio ni ruski ambasador, mada je njegovo mesto trebalo biti počasno, jer je blagodareći obilnoj ruskoj pomoći u oružju i municiji, ova bitka i dobijena

Vučić, koji je tim povodom držao govor na Tekerišu, kraj spomenika ratnicima sa Cera, uz čitav niz nebuloza i neistina, istakao je da je Srbija danas spremna da od zemlje za koju je vredelo umirati, postane zemlja za koju vredi živeti.

„Današnja Srbija je na evropskom putu i vreme je da nakon mnogih izgubljenih godina, ratova i pogrešnih politika, da ona osvoji svoj Cer i svoj Tekeriš“, da bi u jednom trenutku, iznenada uzvikunuo „Živela Srbija!“ A onda je dodao da treba „obećati precima da će biti ostvaren njihov san, da se Srbija vrati u Ecropu. San ratnika sa Cera, postao je i naš san… Vreme je za našu žrtvu i naš napor!“

Kakva sramotna izmišljotina. San ratnika bio je da se oslobodi Evrope, a ne da Srbiju vrati u Evropu, kojoj nikad nije pripadala!

A tada je pozdravio prisustvo austrijskog ambasadora, koji je „svojim dolaskom pokazao koliko je veliki čovek, kao što je veliki narod iz koga je potekao!“ Drugim rečima, u Vučićevoj viziji, veliki su narodi oni koji napadaju Srbiju i žele da je unište

Skoro da nije potrebno podvlačiti koliko je žalosno što jedan ovakav čovek, koji je opterećen neistinama radi sopstvene promocije u Evropi, može da govori na jednoj takvoj proslavi u ime Srbije i da je oskrnavi, baš kao i njenu pobedu na Ceru.

Šta li će tek izmisliti i čime će sve unizizi sledeću srpsku pobedu, na Kolubari, krajem godine?

Sve za pobedu u Briselu!

Jadno i bedno!

U poslednje vreme počeli su da se gađaju svakojakim saopštenjima, kako bi ocrnili jedni druge.

Pri tome, oni što su ostali u DS, zaboravljaju šta su sve pogubno učinili po Srbiji sa svojim kadrovima i onima pridruženim iz SPS (t)–a. Ali mnogo ne znači ni to što SNS pamti, nikome ni dlaka na glavi ne fali.

Tako u jednom saopštenju se kaže: „Cela DS sastavljena je od tajkuna, Bojana Pajtića, Dragana Đilasa, Dragana Šutanovca, Dušana Elezovića. A da li su i lopovi, pitanje je za nadležne organe…“ da bi se u drugom saopštenju dopunili: „DS koji je pljačkom i uništavanjem sveg što je državno, puneći svoje džepove, kupujući limuzine i raskošne vile“…

Idući istim smerom, SNS „izražava nadu da će nadležni organi dati odgovore na pitanje krađe i pljačke od strane lidera DS Bojana Pajtića, koji treba da vrati pare građanima, koje je od njih pokrao u Metals banci , u Fondu za ravoj Vojvodine…“

Lepo, ali Vučić zaboravlja da je on taj – „nadležni organ“, kao šef Biroa za borbu protiv korupcije i kriminala!

Javnosti je, ako ona uopšte postoji, dosta tih propagandnih izliva, zakoni su jasni i obavezni, ali, očigledno, neupotrebljavani, a nadležni spavaju, čekajući šta će Vučić da im naredi.

Međutim, izgleda da se i njegova moć kruni. Naravno, ne sama od sebe. Uostalom, ništa ovde nije samo po sebi, uvek iza svega stoji neko ko izdaje naloge.

Eto, Vučić je izjavio da je njegova ideja da Beko bude direktor železnica, a Beko opet, da je prihvatio Vučićevu ponudu. Ali, isprečila se ministarka Zorana Mihajlović, i ono što je trebalo da se učini na prvoj sednici vlade, nije učinjeno ni posle nekoliko tih sednica! Šta to znači? Dok železnice bukvalno stoje, ideja sa Bekom ili se odlaže ili pada, a ko zna, možda će pasti ministarka, jer je, u stvari, digla svoj glas ne protiv Beka, već protiv Vučića i njegove ideje., što znači da je on svojom nedavnom izjavom da „svi oni koji rade na tome da ga sruše, treba da znaju da je on jači od njih!“, pucao u prazno.

Ipak, šta drugo, nego da se pitamo: Ko je to i šta je to – Zorana Mihajlović?

Milan Jovanović Stojimirović, pišući o Milanu Stojadinoviću kaže

kako iz njega „bije jedna rasna snga i to je ono što ga čini autoritativnim.“

Kad se danas, iz bliza, pogleda ko je sve na političkom terenu, na njemu se vidi samo jedan takav primerak– Miroslav Lazanski!

P. S.

Ovih dana stigao je tzv. Demarš EU upućen Srbiji, kojim se traži (naređuje) da Srbija ne izvozi poljoprivredne proizvode u Rusiju!

Vučić je zakazao konferenciju za novinatre na kojoj će saopštiti svoj odgovor.

U jednoj telegrafski sročenoj rečenici, koju je ponavljao, Vučić je rekao: „Vlada Srbije će poštovati tuđe interese, ali neće brinuti tuđe brige, već brige građana Srbije“

I, stoga, neće uvoditi sankcije Rusiji, iz ekonomskih, a ne iz političkih, razloga.

Lepo. Čak mnogo lepo. Ali, koliko dugo?

Jer…šta je sa Vučićevim zaklinjanjem da će Srbiju uvesti u Evropu, koja, u stvari, hoće da mu zabranom izvoza u Rusiju, onemogući opstanak?!

U isto vreme, na takav evropski demarš upućen i BiH, tamošnji ministar spoljne trgovine u njegovom odbijanju, održao je, blago rečeno, pravo predavanje EU. Ne samo što neće ukinuti izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, već će zadržati sva tržišta koje je do sada osvojila tim proizvodima. Šta više, „ne mogu se isporučivati zahtevi da svoje delovanje automatski prilagođavamo merama koje EU sprovodi na osnovu svoje zajedničke politike. Ne može se od nas tražiti da ukinemo naša tržišta, a da nam se, pri tom, ničim ne uzvraća“.

Ostaje da se pitamo otkud BiH tolika kuraž?

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *