И Тито је волео „Љубав и моду“

I Tito je voleo „Ljubav i modu“

26 decembra 2017

MEĐU laureate nagrade za celokupno umetničko stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji koju dodeljuje Udruženje filmskih umetnika Srbije, ove godine upisan je Ljubomir Radičević, reditelj koji je bio jedan od utemeljivača jugoslovenskog i srpskog filma i televizije.

– Raduje me ovo priznanje, pogotovu što dolazi od esnafa, jer kad se čovek osvrne i pogleda unazad šta je i kako radio u dugom nizu godina, znači da je neko procenjivao taj njegov rad – kaže Radičević, u čijem je stvaralaštvu velika zaostavština.

U ovdašnjem filmu prisutan je još iz studentskih dana, iz Visoke filmske škole, institucije koja je stvarala nove kadrove za filmsku umetnost (kasnije je spojena sa Akademijom za pozorišnu umetnost), gde je bio i asistent svom profesoru Vjekoslavu Afriću na snimanju njegovih prvih filmova iz 1957. Radičević je, zajedno s našim, danas svetski poznatim profesorom Vladom Petrićem bio asistent i čuvenom Josipu Kulundžiću, a iz te škole izašli su glumci poput Velimira Bate Živojinovića, Ružice Sokić, Nikole Simića…

– Bilo je to vreme entuzijazma, mladosti, velikih želja, bili smo svesni toga da stvaramo nešto novo u našoj filmskoj umetnosti i kulturi – priseća se Radičević, čiji je dugogodišnji pedagoški rad kao profesora na Akademiji jednako cenjen kao i njegovo iskustvo na filmu i televiziji.

Na naše pitanje šta bi danas savetovao rediteljima koji počinju karijeru, on kaže:

– Bez obzira na vreme u kojem se stvara, za svakog umetnika je najvažnije da ne odustaje od svojih ideja i da ne pravi kompromise – ističe reditelj koji je u antologije ovdašnje kinematografije ušao sa filmom „Ljubav i moda“, koji se danas svrstava u kultna ostvarenja koja su promenila istoriju jugoslovenskog filma, imala važan sociološki uticaj i doživela veliki međunarodni uspeh. Prvi savremeni domaći film lansirao je i novu zvezdu, glumicu Bebu Lončar, i do danas ostao jedan od najpopularnijih.

– Pre nego što je 1960. krenuo u javnu distribuciju, pročulo se u „Avala filmu“ da smo snimili neku „amerikanizovanu“ priču, u kojoj nema partizana, omladine na radnim akcijama, samoupravljanja, i mada ga nisu videli, neki ljudi iz tadašnjih političkih i boračkih struktura su se pobunili. Plašio sam se da ne zabrane prikazivanje, jer je film „Ljubav i moda“ imao jednu novu urbanu i građansku dimenziju. Pojavile su se neke karakteristike „zapadnog“ života, to je bilo vreme prvih igranki i prvih vespi u Beogradu, hteli smo da se oslobodimo politike kroz umetnost, i da na život gledamo s vedrije i lepše strane. Cela ta pobuna se ipak dobro završila zahvaljujući Titu. Sekretarica iz „Avala filma“ javila mi je da ima pouzdanu informaciju da su Tito i Jovanka gledali „Ljubav i modu“, da im se veoma dopao film, i da je Tito čak rekao da davno nije bilo tako lepe devojke na filmskom platnu kao što je Beba Lončar – priseća se Ljubomir Radičević.

SLOBODA STVARANJA

– NI u vreme moje generacije nije bilo lako. Za film nikada nije bilo dovoljno para, morali smo da radimo u okviru budžeta koje dobijemo, još su postojale i razne komisije koje su, pored umetničkog kvaliteta, ocenjivale i političku „podobnost“ filma. Ali autor mora da čuva svoju umetničku slobodu – ističe Radičević, koji se usavršavao u Americi i na Bi-Bi-Siju, i od 1963, do kraja svog radnog veka, bio u timu Televizije Beograd kao urednik filmskog, dramskog, igranog i stranog programa.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *