IDEOLOGIJA VLADIMIRA PUTINA – Predsedniku Rusije su bitni red, disciplina, nacionalno jedinstvo i identitet

IDEOLOGIJA VLADIMIRA PUTINA – Predsedniku Rusije su bitni red, disciplina, nacionalno jedinstvo i identitet

11 aprila 2014

PutinieologijaPiše: N. Babić

Istraživanje koja je krajem marta u Rusiji proveo Levada centar pokazalo je da politiku ruskog predsednika Vladimira Putina podržava 80 odsto ispitanika, i svi su mišljenja da “zemlja ide u dobrom smeru. Potom je Itar-Tas početkom meseca objavio istraživanje ruskog Centra za istraživanje javnog mnenja (VCIOM) koja govore da 71 odsto Rusa misli da je “za zemlju na prvom mestu poštovanje reda” iako sam koncept tog “reda” Rusi interpretiraju sasvim drugačije od zapadnih Evropljana.

Statistike pokazuju da Rusi daleko više u zemlji cene red od “demokratije”. Na lestvici vrednosti Rusi na prvom mestu biraju red, potom stabilnost i pravdu a tek onda individualna ljudska prava, kojima se već godinama vešto manipuliše u zapadnom svetu.

Kada se kaže red, 45 odsto ispitanika misli na političku i ekonomsku stabilnost zemlje, 29 veruje da je prioritet poštovanje vladavine prava, dok 20 odsto smatra kako se pod tim misli “dati svima jednaku mogućnost da ostvare svoja zakonska prava”. Istraživanje pokazuje da tek petina Rusa smatra da se demokratski principi moraju strogo poštovati, pa čak i onda kad to znači “davanje većih sloboda i destruktivnim elementima društva“. Takvu ideju uglavnom podržavaju mladi u Moskvi i Sankt Petersburgu, gde 47 odsto ispitanika smatra da demokratija znači “slobodu izražavanja, medija i veroispovijesti”, dok je njih 24 odsto izjavilo da je “ekonomski razvoj zemlje bitan deo svake demokratije”. Za 19 odsto ispitanika vladavina prava je na prvom mestu. VCIOM navodi da je za većinu ispitanika demokratija u prvom redu “red i stabilnost”, a u poslednjih deset godina drastično pada broj onih koji misle da je ona “pravo neposrednog izbora državnih funkcionera”.

PUTINOVA FORMULA

Uporedimo li ova istraživanja sa istraživanjem popularnosti ruskog predsednika, ispada da Putin ima neku posebnu formulu kojom zadobija simpatije i svog i drugih naroda u svetu. Međutim, njegov način vladanja, kao i njegova politika uopšte, teško se mogu smestiti u uobičajene okvire na kakve smo navikli u ostatku Evrope, pogotovo na zapadu starog kontinenta. Dok se Evropa uoči predstojećih izbora za Evropski parlament gubi u beskrajnim raspravama i podelama na levicu, desnicu, centar i sve moguće koalicije te tri političke opcije, u Rusiji je očigledno nastala nova formula koja daje bolje rezultate i koja, sudeći prema anketama, narodu nije mrska.

Ruski filozof, sociolog, geopolitički analitičar i jedan od idejnih tvoraca ideologije na kojoj Rusija gradi Evroazijsku uniju Aleksandar Dugin ruskog predsednika i njegovu politiku nazvao je “konzervativno pragmatičnim”. Međutim, što to tačno znači, budući da je „Putinova nova formula“, kako je naziva Dugin, očigledno pobednički model.

Dvanaestog decembra 2013. u obraćanju povodom 20-godišnjice Ustava Putin je snažno branio konzervativne vrednosti kojima će Rusija biti u stanju da se odupre zapadnoj eroziji moralnih standarda. Kako bi objasnio svoju misao, Putin je citirao filozofa Berđajeva, koji je smatrao da “smisao konzervativizma nije da sprečava kretanje prema napred i prema gore, nego je njegov glavni smisao da spreči kretanje nazad i potonuće u haotični mrak”.

“To je suština konzervativizma, koji nije u suprotnosti s napretkom, ali koji razlikuje i bira. Razvoj je neodvojiv od duhovnih i moralnih ciljeva, što je protivno liberalnom shvatanju, čija krilatica je „sve u ime napretka i razvoja i u ime razvoja napretka”, poručio je Putin, okomivši se na zapadni liberalizam, koji u ime tzv. “individualnih sloboda” zatire nacije, društva i tradicionalne vrednosti, ali koji na kraaju ipak ima samo jedan jedini sveti cilj, a to je profit.

Prema Putinu, danas se u mnogim zemljama revidiraju moral i etika i negiraju zahtevi i želje naroda, što znači da ne samo da se ne priznaje pravo na različite političke stavove i ideje nego se “potpuno briše razlika između dobra i zla”. “U svetu je sve više i više ljudi koji se slažu sa ruskom politikom očuvanja tradicionalnih vrednosti, jačanja tradicionalne porodice, čuvanja vrednosti verskog života, ne samo fizički nego i duhovno. Naravno, ovo je konzervativni stav”, rekao je Putin.

Malo pre obraćanja okupljenima u Kremlju, na sastanku sa novinarima Putina je jedan novinar pitao: “Govoreći o političkoj filozofiji, moglo bi se reći da je vaša politička filozofija jedna velika tajna, ali bih vas želeo pitati jeste li vi konzervativac, marksista, liberal, pragmatik? Ko ste vi, šta je vaša politička filozofija?”

KONZERVATIVNE VREDNOSTI

Putin je sam sebe definisao kao “pragmatičara naklonjenog konzervativnim vrednostima”. “Ja ću sam sebe možda teško odgonetnuti, ali uvek polazim od realnosti današnjice, od onoga što se dogodilo u dalekoj i bližoj prošlosti i pokušavam događaje i iskustvo iz prošlosti da projektujem na blisku budućnosti, srednjoročno i dugoročno razdoblje. Što je to? Pragmatičan pristup ili konzervativan? Vi već vidite, pa navedite”, odgovorio je ruski predsednik.

“Posle svih ovih godina vladavine Vladimira Putina možda bi trebalo utvrditi novu formulu za Putina i suštinu njegove aktuelne političke filozofije, za koju sam Putin tvrdi da više pogoduje konzervativnim vrednostima i tradiciji”, piše Dugin, koji se ne slaže da se Putnova politička filozofija može opisati jednom rečju i onako kako mi shvatamo konzervativizam.

Šta je to što zapravo treba shvatiti? Ako pitamo: “Ko je Vladimir Putin?”, odgovor koji ćemo dobiti bi mogao glasiti: “On je konzervativac.” Međutim, danas se u Rusiji postavlja jedno drugo važno pitanje: “Šta znači biti konzervativan u modernoj Rusiji?”. To je pitanje na koje će političari, politikolozi i oni koji prate razvoj društva odgovoriti u narednim godinama.

Konzervativizam uopšte znači pozitivnu ocenu istorijske tradicije, razmatranje političke i društvene istrije države i nacije, i traženje uzora u tome, a sve u želji da se sačuva kontinuitet nacionalnih i kulturnih korena. Svi konzervativci pozitivno gledaju na prošlost i, iako se u prošlosti ne može sve oceniti jednako, oni nikad neće omalovažavati bilo koje razdoblje u istoriji naroda i države. To je ono što je Putin imao na umu kad je rekao da “ruski nacionalni identitet danas doživljava veliki pritisak globalizacije, a tu su i učinci nacionalnih katastrofa dvadesetog veka, kad je Rusija doživela dvostruko propadanje državnosti”.

Rezultat za kulturno i duhovno stanje nacije je bio poražavajući. Rusija se suočila s prekidom tradicije i povijesti, demoralizacijom društva i manjkom međusobnog povjerenja i odgovornosti. To su po njemu uzroci mnogih važnih problema s kojima se Rusija danas suočava.

Putinieologija02MONARHIZAM, KOMUNIZAM, LIBERALIZAM

Prošlost, sadašnjost i budućnost su u očima konzervativaca povezani u jedinstveni projekat i zato se bilo koja politička i ekonomska odluka uvek donosi promišljajući prošlost i misleći na budućnost. Putin je nedvosmisleno osudio štetne aktivnosti u vreme vladavine Borisa Jeljcina 90-tih, insistirajući na potrebi za novim modelom. “Posle 1991. se stvorila iluzija da će doći nova nacionalna ideologija, ideologija razvoja, koja će se roditi sama po sebi. Državna vlast, intelektualna i politička klasa su se tada bacile na novi posao, ali im je stara poluslužbena ideologija kojom su bili opterećeni branila da o tome progovore. Oni su se plašili i da se dotaknu ovih tema. Štaviše, nedostatak nacionalne ideje i nacionalnog identiteta pogodovali su pseudokolonijalnoj eliti, koja je radije krala i izvlačila kapital iz zemlje, a to je radila jer svoju budućnost nije vezivala za ovu zemlju. Moramo napraviti sintezu najboljih nacionalnih praksi i ideja i da razumemo kulturnu, duhovnu i političku tradiciju iz različitih perspektiva, ali ne smemo to zamrznuti, nego podeliti sa svima. Tek tada će naš identitet imati čvrste temelje i za budućnost”, rekao je Putin, čime je potvrdio svoj konzervativni stav.

Moderni ruski konzervativizam se ne odriče komunizma, ali on ne može biti komunistički. Taj trend u Rusiji ne smatraju revanšizmom, kao u nekim zemljama u kojima se demonizuje sve što ima veze sa komunizmom i komunističkim nasleđem. Rusi su tome pristupili na drugi način i, umesto revanšizma, lustracije i drugih oblika negiranja sopstvene istorije, pristupili su, kako oni kažu, “obnovi”.

Putin je u svom govoru u Valdajskom klubu u septembru prošle godine jednostavno rekao: “Mi smo napustili sovjetsku ideologiju i u nju je nemoguće vratiti se” “Iskustvo je pokazalo da se nova nacionalna ideja ne može roditi, a da bi se razvijala samo prema tržišnim pravilima. Mi smo tada mehanički kopirali tuđa iskustva, ali se većina naših ljudi oduprla spoljnjim pokušajima da se Rusija ‘civilizuje’. Želja za nezavisnošću, duhovnim, ideološkim, spoljnopolitičkim suverenitetom je sastavni deo našeg nacionalnog karaktera”, izjavio je ruski predsednik.

Ovde je Putin jasno poručio da on nikad nije bio pobornik nacionalnog istorijskog nihilizma, koji promovišu tobožnje liberalne demokrate, kojima je poručio: “Trebalo bi da budemo ponosni na svoju istoriju, a mi imamo na šta biti ponosni i sve što se dogodilo, bez izuzetka, deo je ruskog identiteta“.

Moderni ruski konzervativizam ne može biti ni čisto monarhistički jer bi se tad iz nacionalne istorije izbrisao sovjetski period, ali i novo liberalno demokratsko razdoblje. Putin je apsolutno u pravu kad ukazuje da treba obratiti pažnju na monarhiste, koji “idealizuju Rusiju do 1917”, jer su za njega oni “jednako daleko od stvarnosti kao i pristalice zapadnog ultraliberalizma”. Ruski konzervativizam, po njemu, trebalo bi da poveže sve istorijske i geografske segmente nacionalnog bića, a evroazijski model je najbolje rešenje za ostvarenje tog ideala.

RUSKE VREDNOSTI

“Liberalne demokrate su navikle da uvek imaju spremne intelektualne recepte koje dobijaju sa one strane Atlantika, i sada nama nameravaju da ponude svoju verziju konzervativizma, koji bi bio kopija anglosaksonskog ili, bolje rečeno, američkog originala. SAD imaju svoju tradiciju konzervativizma, koji je za temelj imao prioritet američkih nacionalnih interesa, a na sebe je preuzeo mesijansku ulogu, u kojoj je američka civilizacija vrhunac ljudske istorije. Američki konzervativci poštuju prošlost i nastoje da zadrže i ojačaju svoju poziciju moći u budućnosti. Naglašavaju patriotske vrednosti, kao i verske, političke, društvene i kulturne norme razrađene tokom istorijskog razvoja. To je sasvim prirodno, ali direktan prenos republikanskog američkog konzervativizma na rusko tle dao bi apsurdan razultat i ispada da bi u Rusiji čuvali vrednosti koje ne samo da nemaju veze sa ruskom tradicijom nego ih nema ni u savremenom ruskom društvu, koje se snažno opire takvim pokušajima”, tvrdi Dugin, navodeći kao ogledni primer otpora u ruskom narodu plebiscitarnu osudu pank-grupe Pussy Riot i sličnih inicijativa koje su, na kraju, imale i političke konotacije.

Globalizacija se mora prihvatiti, ali ne i projekat svetske dominacije SAD, i Putin izričito odbacuje taj scenario. “Prošli su dani kad su se gotovi društveni modeli postavljali u drugim zemljama kao da su kompjuterski programi”, rekao je ruski predsednik, misleći i na propast američke politike “izvoza demokratije” u Avganistan, Irak, Libiju i drugde po svetu.

Svaki narod ima svoje vednosti i tradiciju, i svaki narod razvija sopstveni sistem vrednosti, to je njegov nacionalni identitet. “Vidimo pokušaje oživljavanja jedinstvenog modela unipolarnog sveta, koji gazi međunarodno pravo i nacionalne suverenitete. Takvom unipolarnom ujedinjenom svetu ne trebaju suverene države. Njemu trebaju vazali. U tim pokušajima Rusija je, sa onima koji veruju da ključne odluke treba donositi na kolektivnom nivou, a ne po nahođenju ili interesu pojedinih zemalja ili grupa zemalja”, rekao je Putin osuđujući pokušaj ponovnog oživljavanja unipolarnog sveta i dodao da je “liberalni konzervativizam moguć, ali ne u Rusiji”.

Pretpostavimo da će Putin i dalje balansirati, ali ne više između konzervativizma i liberalizma, kao u prethodnim razdobljima svog mandata, nego između konzervativizma i pragmatizma. Prema Duginovom mišljenju, Putin je političar kakvog je istorija tražila, i on se pojavio. Prihvatio je zadatak i nije dozvolio da Rusija nestane, a da u svom “konzervativizmu” nije dozvolio da se uništi nijedan deo ruskog nacionalnog identiteta, ma koliko to nekima izgledalo protivrečno. Zato ćete danas u Moskvi, Sankt Petersburgu i širom Rusije videti zajedno ljude sa crkvenim ikonama i one koji nose zastave partije i Sovjetskog Saveza. Rusi u tome ne vide ništa čudno, i očigledno je to pobednička strategija u prvom redu ruskog naroda, a tek onda političara Vladimira Putina, koji je znao da to prepozna.

Šta reći na kraju o manjini koja većini Rusa uporno želi da nametne “univerzalne ljudske vrednosti”, koje Dugin naziva “američkim republikanskim konzervativizmom”? Ništa. Statistike, ispitivanja javnog mnenja i izbori rekli su svoje, a teško je poverovati da će Vašington imati toliko sredstava i vremena da uloži u agresivni i dugoročni soft-power u Rusiji kako bi se taj trend promenio.

(Advance)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ljilja says:

    Putin je u pravu gdije nas vodi amerika i evropa u propast . Sve je rekao istinu svaka mu cas ,covjek poslan od boga da spasi ovaj svijet. Dostana nam je tirana koji vladaju svijetom zagovraju nepravdu, nemoralne vrijednosti u kojim se svaki pojedinac osjeca ugrozen, osim feuda koji namzagovaraju laznu demokkraciju. Pzdrav putinu i Rusiji neka ih bog cuva, a ukrajincima pamet i neka svate bice im bolje sa rusima nego prevarantima. Njima je jedini cilj da se docepaju Ukrajine i Rusije i njihovog bogastva a sto im je stalo do ukrajinaca je ko do lanskog snijega. Nadam se da ce putin promjeniti svijetski poredak i da ce postati blagostanje u svijetu neko mora napravit prvi korak. Putinu molim boga svaku vecer da te ne uniste zlocinci koji kroje svijet na nemorali . Mnogote cijenim kao covijeka i neznam dalices ikad saznati da te podrzava hrvatica Ljilja .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *