Igra koja traje još od 2001. godine

Igra koja traje još od 2001. godine

3 oktobra 2013

cedomir-anticPiše: Čedomir Antić

„Najevropskija“ od svih vlada Republike Srbije, predvođena najvećim mučenikom za modernost i renesansu od… mislim da je on, ustvari, najveći pa nema uporednika… Pod predsedništvom čoveka koji nosi kofer, a u koferu bežični mikrofon, što ga čini dobrim i popularnim pevačem, osobe koja je prema sopstvenim rečima uspela da Srbima predstavi jednog Hašima Tačija koji nije zver (dakle koji je topao, human čovek, koji mrava ne bi zgazio, organ bi Vam dao, nikako uzeo…) … Pala je na „najvažnijem ispitu“. Nije uspela da omogući da beogradskim ulicama prošeta parada homoseksualaca. U Beogradu, prema nekim procenama, živi oko 170,000 osoba „istopolne seksualne orijentacije“. Kada bi svaki deseti među njima smatrao da je potrebno da izađe na taj događaj, veštački prenesen u Evropu i Beograd iz jedne drugačije sredine i kulture, policija bi trebalo da stane u zaštitu članova organizacija koje pokušavaju da paradu spreče. Međutim, više je službenika ambasada u Beogradu zaduženo za pomoć paradi homoseksualaca, nego što je holoseksualaca u Beogradu željno da na ulici dokazuje nešto što nema veze sa njihovim pravom da vole koga žele i žive svoj život u skladu sa svojom voljom, razumljivo – kao i u slučaju svih drugih građana – ne ugrožavajući druge.

U raznim odborima okupljeni pojedini organizovani homosekusalci, malobrojni ljubitelji ljudskih prava i nešto brojniji mrzitelji samo jednog balkanskog naroda, nisu bili u stanju da pokriju ni troškove medijske promocije i raznih drugih rekvizita. Morale su da pomognu ambasade nekoliko prebogatih zapadnoevropskih država od kojih su neke učestvovale u ubijanju više stotina hljada ljudi širom sveta koji su tokom proteklih dvadeset godina imali nesreću da se nađu na njihovom imperijalnom putu. Dakle, jedan neveliki performans, čiju bezbednost garantuje čitava srpska vlada, međunarodnu zaštitu Severnoatlantski savez, medijsku promociju strane novine i televizije što caruju Srbijom, mora da dobije finansijsku pomoć iz inostranstva. Hoće da uvedu „Evropu u Srbiju“, a nisu spremni da daju svako po sto evra za ono u šta navodno veruju. Balkanci u evropskom ruhu.

Nušićeva gospođa ministarka je morala imati ljubavnika da bi bila otmena, mislim da će uskoro svaki srpski ministar morati takođe da ima dečka da bi bio moderan. To što su naše političke vođe u javnim poslovima moderni koliko i Tutankamon, a korumpirani kao Aganlija, ne zabrinjava naročito birokrate iz Brisela i Vašingtona . I njih je baš briga za slobodu i demokratiju u Srbiji. Izvesno je da slabo mare i za prava homoseksualaca. Možda i imaju nekakav sentiment prema homoseksualcima- građanima svojih država – srpski su samo sredstvo.

Evo i zašto. Nedavno je grupa britanskih intelektualaca i političara podigla buku zbog odnosa Moskve prema seksualnim manjinama. Predlagali su da Ruskoj Federaciji bude oduzeta organizacija Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Retki su bili glasovi koji su ukazali da je u odnosu na, recimo, Katar ruska politika čak i liberalna i trpeljiva. Međutim, u Britaniji niko ne predlaže da međunarodno fudbalsko takmičenje, koje treba da bude održano u ovoj zalivskoj despotiji, bude za kaznu premešteno drugde. U tome je i suština – prava homoseksualaca u Srbiji su stavljena u kontekst borbe za albansko Kosovo, ukidanje Republike Srpske i stvaranje samostalne Vojvodine. U taj kontekst ih ne stavljaju ni malobrojni srpski fašisti, ni organizacije krajnje desnice, ni beogradski homoseksualci, već upravo strani komesari, ministri i izvestioci nadahnuti ostrašćenom mržnjom. Nikada ne bi spomenuli svoja saznanja o tome kako bi parada homoseksualaca prošla kada bi je organizovali u Sarajevu ili Prištini. To nije važno. Prava homoseksualaca su samo izgovor. Cilj je unošenje nemira u Srbiju i jačanje ekstremista. U toj politici homoseksualci imaju ulogu koju su pojedini vojni komandanti u nedavnim ratovima pridavali civilima. Nije bilo dosta svih ratnih zločina koji su se stvarno dogodili, nego je u pogodnom trenutku na oltar megalomanskih nacionalističkih ciljeva trebalo položiti još žena i dece, naravno ne onih iz porodica velikih preporoditelja i vernika koji su te narode vodili. Oni su morali da prežive kako bi danas posedovali stotine miliona dolara.

Srbija strada i zato što ima lošu elitu. Da su 2001. Đinđić i Koštunica otvoreno izašli zajedno i rekli da su prozreli igru. Da su najurili iz vlade potpredsednika koji je provocirao narod a onda ostavio malobrojne homoseksualce okupljene na prvoj paradi bez zaštite da ih siledžije tuku po ulici. Da su Tadić i Dačić, ili ovih dana Dačić i Vučić javno rekli istinu: omogućili paradu, ali se pridružili patrijarhu i SPC u velikoj litiji održanoj radi sigurnosti na drugom kraju grada, u kojoj bi svaki učesnik trebalo da priloži 10 evra za pomoć gladnima i ugroženima… Sve bi bilo bolje. Ali kako da do toga dođe kada Dačić tvrdi da je održavanje parade homoseksualaca evrpski uslov pa ga zato treba ispuniti, a istovremeno radi birača primeti i kako je homoseksualnost nenormalna. Vrh SPC posle nedoslednog držanja u vezi sa Briselskim sporazumom, politike krajnosti koju godinama vodi, nije u stanju da deluje u meri i pravcu koji se od jedne moderne crkve očekuju.

Zato jesmo i ostajemo idelana meta za pritiske i ucene.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. darinko says:

    ......"nije u stanju da dopunjuje u meri i pravcu koji se od jedne moderne crkve očekuju." - Ne smatram da Srpska Pravoslavna Crkva treba da bude moderna čak ni u najpozitivnijem smislu te riječi. Nisam siguran da li je ovo bila ironija ili ... Sa svim ostalim se slažem! Odličan tekst! -

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *