Имате ли план, господине Вучићу?

Imate li plan, gospodine Vučiću?

18 juna 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Projekat “Turski tok” polako ali sigurno zadobija međunarodni zamah,  pretendujući da po svojim razmerama i uticaju ostane bez presedana u sistemu gasno-transportne infrastrukture koja obuhvata kako jugo-istočnu tako i centralnu Evropu. Među potencijalnim članicama nalaze se Mađarska, Rumunija, Bugarska i Slovačka. Poslednja pokazuje najveću aktivnost u poslednje vreme na “energetskom polju” – odlično shvatajući operativni karakter koji stoji pred tom zemljom, i celom Evropom, u oblasti energetske bezbednosti.

„Što se tiče `Turskog toka`, mi naravno mislimo da, ako bi on postao realnost, tada bi Slovačka predložila projekat Eastring, koji bi mogao povezati `Turski tok` sa energetskim sistemom Slovačke. I, na taj način bismo obezbedili energetsku sigurnost od severa do juga“, potvrdio je poziciju Bratislave ministar inostranih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, u intervjuu ruskoj infromativnoj agenciji TASS.

On je podsetio na produktivne pregovore koje je po tom pitanju početkom juna proveo u Moskvi Robert Fico, šef vlade Slovačke:

„Gospodin Fico je informisao ruske partnere o tom projektu, a mi smo već potpisali političku deklaraciju na nivou šefova diplomatija Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske.“

Po rečima šefa spoljnopolitičkog resora vlade Slovačke, projekat Eastring predstavlja svojevrstan „plan B“ ukoliko Rusija posle 2019. godine prekine sa transportom svog gasa preko teritorije Ukrajine.

Jasno je da vlasti Slovačke (zemlje-članice EU i NATO pakta) ne mogu sa svoje strane tvrditi da je neprihvatljiv gasni transport preko teritorije Ukrajine. Međutim, dobro je poznato da nezavisno od toga u kakvom formatu će 2019. godine ostati ukrajinska državnost, niti Rusija niti zdravomisleće glave u Evropi više ne žele da budu taoci Kijeva. Tako da “Turski tok” sa priključenim mu, u ovom ili onom vidu, gasovodom Eastring i drugim regionalnim mrežama, već sada, u suštini izgleda da nema alternativu za kontinuirano snabdevanje Evropljana jeftinim gasom.

O tome da značaj ruskih gasnih isporuka u Evropu nastavlja da raste uprkos svim negativnim političkim faktorima i spekulacijama, svedoče i preliminarni podaci za tekuću godinu koje je izneo šef UO „Gazproma“ Aleksej Miler. Govoreći na konferenciji „Energetski sektor Evrope, buduća struktura i mesto na svetskom tržištu“, on je saopštio da „obim isporuka gasa u Evropu, obim isporuka gasa `Gazproma` u 2015. godini, pokazuje pozitivnu tendenciju u odnosu na odgovarajući period 2014. godine. Tu tendenciju smo videli u aprilu, ta tendencija se nastavlja i u maju“. Prema podacima Alekseja Milera, isporuke ruskog gasa u Evropu u maju mesecu su porasle za više od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kao što je poznato, udeo „Gazpromovog“ gasa na tržištu Evrope, prema rezultatima 2014. godine, iznosio je 30%. I, što je karakteristično, taj udeo neumoljivo raste tokom poslednje tri godine.

Što se tiče uloge isporuke ruskog gasa u obimu izvoza u EU i, uopšte, o potrebama za gasom u EU, onda u ovom trenutku to iznosi dve trećine obima uvoza. „Pored toga, mi sa apsolutnom uverenošću možemo govoriti o tome da će uloga uvoza na evropskom tržištu samo nastaviti da raste“, prognozirao je šef „Gazproma“.

Gore navedeni porast ruskih pokazatelja događa se uz istovremeno smanjenje isporuka gasa za Evropljane iz drugih izvora – pritom je uloga uvoznih isporuka na evropskom tržištu u poslednjih 15 godina porasla za 17 odsto. Sličan tempo će se očuvati i u narednih 15 godina.

Glavni faktor je – neumoljivi pad proizvodnje gasa u samoj Evropi. Prema procenama „Gazproma“, smanjenje obima proizvodnje sopstvenog gasa u Evropi do 2030. godine će iznositi 80 milijardi kubnih metara gasa. Smanjuje se i uloga prirodnog gasa. Još 2010. godine taj udeo gasa u evropskoj potrošnji je iznosio 30 odsto, ali se poslednje tri godine smanjio na 12 odsto.

Još ako se govori i o Kataru, koji je obavezno prisutan u svim scenarijima „oslobađanja“ Evrope od zloglasne „ruske gasne zavisnosti“, tada pristalice ove ideje vole da rasuđuju o razmerama gasnih resursa te zemlje persijskog zaliva, koje po nekim procenama iznose do 15 odsto celokupnih svetskih rezervi. Međutim, manje je poznata činjenica da su vlasti Katara donele ambiciozni program „Nacionalni pogled – 2030“ (National Vision 2030), u kome se kao ključni element glomaznih investicija najavljuje ulaganje u obnovljive izvore energije kao glavni strateški cilj zemlje. A to ne znači ništa drugo nego odustajanje od razvoja gasne sfere kao prioritetnog pitanja, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze po Evropljane.

Što se tiče apsolutnih pokazatelja, to u srednjoročnoj perspektivi potrebe Evrope za isporukama ruskog gasa može iznositi do 120 milijardi kubnih metara gasa godišnje. A to znači da sve zainteresovane strane – pa tako i rukovodstvo EU i šefovi evropskih zemalja – moraju da sednu za sto i o svemu naširoko i odgovorno pregovaraju sa Rusijom. Uključujući i projekt Eastring koga šef „Gazproma“ Aleksej Miler smatra „veoma interesantnim“, ali za sada lišenim „studije izvodljivosti“ i kome je neophodna jasna razrada spiska učesnika i parametara resursne baze.

„Ako ocenjujemo šta danas predstavlja evropsko tržište gasa, onda možemo reći da je to tržište na kome ne postoji red za dobavljače“, sa ovom ocenom, koja se čula iz usta šefa „Gazproma“, danas se slažu svi razumni stručnjaci.

„Da li ja imam plan? – Ja imam čitava tri plana!“ – izjavio je svojevremeno junak jednog popularnog serijala crtaća rađenih po motivima dela Žila Verna. I ne bi bilo zgoreg ovo pitanje postaviti svim učesnicima globalnih „energetskih igara“. Rusija i Turska imaju ne samo jedan plan u oblasti transporta enrgenata. Svoje planove sve aktivnije razrađuju i promovišu zemlje centralne Evrope, na čelu sa Slovačkom. A da li postoji bilo kakav promišljen i samostalan plan u vladi Srbije (koja je 2014. godine od „Gazproma“ kupila gasa u obimu od 1,5 milijarde kubnih metara – više nego sve druge bivše republike Jugoslavije zajedno), osim razložnih i bezrazložnih žalopojki „američkim prijateljima“, koje su se čule? Ili srpske vlasti ozbiljno pripremaju tajni kanal za dolazak tankera sa prirodnim gasom u Beograd?

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. teletabis says:

    Ima plan, ma ima nekoliko planova. Upravo se završavaju u nekoliko ambasada i nekoliko gradova širom nam drage EU. Blago onom ko ima zabran. Ali zato nema novih investicija. Koja budala bi uložila pare u zemlju koja ni sebe ne može da ogreje tokom zime.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *